Trend poboljšanja rezultata u odnosu na 2009. godinu je nastavljen i tokom cele 2010. godine, i profiti poslovnih banaka su uvećani 10% u odnosu na 2009. godinu. U 2010. godini poslovne banke u Srbiji su zaradile 25,4 milijardi dinara profita.
Kamatica piše da je ostvareni profitza 3,4 milijardi veći od profita u 2009.Nešto manje nego u 2009. godini – 11 poslovnih banaka je ostvarilo gubitke, dok su 22 poslovne banke poslovale sa profitom. „Gubitaši“ su u 2010. godini ostvarili 9 milijardi dinara gubitka, što je povoljnije od 11,1 milijarde gubitka, koliko je bilo zabeleženo u 2009. godini. Istovremeno se smanjio i broj poslovnih banaka koje su ostvarile poslovne gubitke u odnosu na 2009. godinu sa 13 na 11. Najveće negativne rezultate su ostvarile OTP banka (3,1 milijardi dinara gubitka), Alpha banka (2,8 milijardi dinara gubitka), Credit Agricole banka (1,5 milijardi dinara gubitka) i Vojvođanska banka (1,1 milijardi dinara gubitka).
Poslovne banke koje su ostvarile dobitke (njih 22) su zabeležile profit od 34,5 milijardi dinara. Najveće profite su ostvarile Banca Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara). Banca Intesa je ostala poslovna banka sa najvećim profitom u Srbiji, dok je AIK banka zadržala mesto najprofitabilnije banke, obzirom da je svoj proft ostvarila sa daleko manjim resursima od najvećih poslovnih banaka u Srbiji po angažovanom kapitalu. Profite veće od 2 milijarde dinara su ostvarile Raiffeisen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank, dok su profite između jedne i dve milijarde dinara ostvarile Societe Generale, Poštanska štedionica, Agrobanka i Volksbank.
Najveći rast rezultata u odnosu na 2009. godinu je zabeležila Banka Intesa (1,8 milijardi dinara), dok su najveće pogoršanje rezultata imale Hypo Alpe Adria banka sa smanjenjem poslovnog rezultata od 1,45 milijardi dinara i Vojvođanska banka sa smanjenjem poslovnog rezultata za 1,3 milijardi dinara.
Jedan od osnovnih razloga ostvarenog poslovnog rezultata u 2010. godini, koji je i dalje niži od onog u 2008. godini, je i suzdržanost poslovnih banaka pri finansiranju privrede i stanovništva u prošloj godini. Mere Narodne banke Srbije i Vlade Srbije su donekle podstakle veće plasmane poslovnih banaka, međutim, to još uvek nije dovoljno za ostvarivanje nivoa poslovanja od pre dve godine.