Američki predsednik Barak Obama objavio je plan smanjenja proračunskog deficita za 4000 milijardi dolara u roku od 12 godina, rezanjem vladine potrošnje za vojsku, socijalnim programima i povećanjem poreza najbogatijim Amerikancima, što mediji ocenjuju kao zaoštravanje suprotnosti između predizbornih nacionalnih prioriteta demokrata i republikanaca.
DailyCaller piše da je Obamin plan smanjenje godišnjeg američkog deficita na 2,5 odsto BDP-a do 2015. godine iako će samo ove godine on prema prognozama biti 10,9 odsto BDP-a. Predlog je smanjivanje poreza ali i ukidanje olakšica za ljude sa većim primanjima.
Pošto republikanci kritikuju njegovu reformu zdravstvenog sistema, Obama im uzvraća udarac rečima da ne pokazuju brigu za starije ljude, za koje su predložili vaučere koji mogu biti nedovoljni za medicinske usluge i koji se moraju doplaćivati u nekim slučajevima. Republikanci su reagovali odgovorom da Obama nema pravi plan, već poseže za potkopavanjem temelja američkog društva podizanjem poreaza, i da će se ova odluka obiti o glavi preko 20 miliona nezaposlenih Amerikanaca ako njihovi potencijali poslodavci budu opterećeni većim porezima.
A plan je u suštini nastao posle prognoza da će se u narednih pet godina u Americi nagomilati kumulativni deficit od 3800 milijardi dolara, a tokom naredne decenije on bi se mogao popeti na 7200 milijardi dolara. S novim planom, Obama smatra da može da snizi taj deficit na 1100 milijardi dolara u sledećoj deceniji. PLan se zove „Okvir za zajednički prosperitet i zajedničku fiskalnu odgovornost“, i, što verovatno najviše smeta republikancima, podrazumeva okončanje poreskih olakšica za najbogatije Amerikance, odnosno za dva odsto građana s godišnjim prihodima iznad 250.000 dolara, što bi se desilo već naredne godine.
Prema planu, četvrtina smanjenja deficita ostvarila bi se kroz povećanje poreza, dok bi se ostatak osigurao smanjenjem potrošnje, uglavnom na štetuvladine potrošnje, od Pentagona do ministarstva poljoprivrede. Predložene su i uštede od 400 milijardi dolara u sadašnjoj i budućoj vojnoj potrošnji. Kao i sa prethodnim američkim predsednicima koji su pokušali to ili izbegavanje ratova, Obama već ima „neprijatelje“ u redovima vojske, koji sada tvrde da će se to odraziti na američku vojnu sposobnost.
Posle objave ovog plana najveći pad akcija zabeležili su baš proizvođači vojne opreme, poput Lockheeda Martina sa padom vrednosti od 2,5 odsto, Raytheona za 2,3 odsto, General Dynamicsa za 2,2 odsto i sl.
Međutim, predizborna trka se zaoštrava a i republikancima je dug SAD-a u središtu kampanje, samo što oni predlažu smanjenje potrošnje zaza 5800 milijardi dolara u idućih 10 godina koji po kritikama demokrata opterećuje poreske obveznike srednje klase, starije i siromašne. Više o najpoželjnijim kandidatima republikanaca možete pročitati ovde.