Proteklu poslovnu godinu bankarski sektor je završio uspešnije mereno krajnjim finansijskim rezultatom, ali se ispod ove šture ocene krije gomila indikatora koji 2010. godinu ne bi mogli prikazati bezbrižnom. Banke nisu uspele da povećaju poslovne prihode, značajno su uvećale plasmane u državne hartije od vrednosti, dok su nelikvidnost privrede i pad standarda stanovništva postojeće bankarske usluge učinili neatraktivnim i sprečili razvoj novih.
Nakon niza godina velike ekspanzije bankarskog sektora, protekla godina bila je druga zaredom u kojoj je zabeležena stagnacija ovog dela finansijskog sistema, sa već više nego uočljivom potrebom njegovog sažimanja koju je finansijska kriza dodatno naglasila. Bankarski sektor u Srbiji zabeležio je u protekloj poslovnoj godini nominalni i realni rast aktive i profita, dok je prihod iz poslovanja bio nominalno neznatno veći, a realno niži u odnosu na 2009. godinu. Ovakav sumarni rezultat, svakako i nije toliko loš, ako se uzme u obzir ambijent poslovanja sa depresijacijom dinara od oko 10 procenata, ali je mahom skoncentrisan u gornjoj trećini bankarskog sistema. Veći deo od preostalih dvadesetak banaka u bliskoj budućnosti će potražiti slamku spasa u zagrljaju kakvog strateškog partnera ili međusobnom spajanju, a verovatnoća poželjnog scenarija svakako će biti obrnuto proporcionalna protoku vremena.
Koncentracija
Aktiva bankarskog sektora na kraju decembra protekle godine iznosila je 2.533,5 milijardi dinara što je povećanje od 17,5 odsto od početka godine. Bankarski sektor je uvećao kapital za 11,8 procenata u odnosu na kraj 2009. godine, dok je plasman kredita i depozita uvećan 36,3 odsto na 1.630,9 milijardi dinara. Koliko su se banke ustezale od kreditiranja privrede i stanovništva najbolje govori pozicija plasmana u hartije od vrednosti (pre svega državne zapise) koja je uvećana za 74,2 procenta.
I dalje manji broj banaka dominira poslovanjem u domaćem finansijskom sektoru te tako prvih deset banaka zauzima 69,3 odsto tržišta, dok 17 banaka ima udeo u ukupnoj aktivi manji od dva odsto. Lider na tržištu je ostala Banca Intesa sa aktivom od 359,1 milijardu dinara (14,2 odsto udela na tržištu), Komercijalna je na drugom mestu (10,1 odsto), dok se grčka EFG banka probila na treću poziciju sa 7,1 odsto tržišta. Za manje banke uveliko se otvara pitanje opstanka na tržištu, ali je uprkos tome u protekloj godini zabeležen mali broj preuzimanja.
Mariborska Nova kreditna banka je postala dominantan akcionar Credy banke u strateškom partnerstvu domaće države i ove slovenačke para-državne banke koja je serijom dokapitalizacija postala većinski vlasnik kragujevačke banke. Takođe, izvesnu promenu na tržištu donelo je državno Dunav osiguranje koje je u sklopu strateške orijentacije razvijanja i bankarskih usluga, preuzelo Kosovsko-Metohijsku banku (sada Dunav banka). Nevelikoj aktivnosti preuzimanja i daljoj konsolidaciji vlasništva domaćih banaka u najvećoj meri doprinelo je slabo interesovanje inostranih finansijskih institucija, pa su pojedini vlasnici banaka odložili najavljenu prodaju (KBC i OTP banka), dok se država, iz istog razloga, nije previše ni angažovala oko prodaje svojih vlasničkih udela. Valja napomenuti da su međunarodne finansijske institucije (EBRD i IFC, pre svega) omogućili masivnu dokapitalizaciju Komercijalne banke na početku, i Čačanske banke na kraju godine, što je samo nastavak aranžmana koje su ove banke pod kontrolom države od ranije započele.
Osim ovih dveju banaka, država ima dominantan ili značajan manjinski interes u još 9 banaka, što direktno što posredstvom državnih firmi ili institucija. Osim Komercijalne banke koja zauzima drugo mesto po veličini aktive, Agrobanke koja oscilira oko 3 odsto tržišta, te Poštanske štedionice koja se ističe solidnom profitabilnošću zahvaljujući pre svega specifičnoj bazi klijenata, ostale banke sa državnim interesom zauzimaju mizerne pozicije u bankarskom sistemu koja apeluju na što brže rešavanje njihovog statusa. Eventualnim osnivanjem Razvojne banke Srbije, i dodeljivanjem „greenfield” licence Gazprom banci, status ovih bankarskih ustanova biće dodatno marginalizovan.
Profitabilnost
Bankarski sektor je u protekloj poslovnoj godini zabeležio nominalni rast prihoda od kamata od 6,6 odsto što predstavlja realni pad ako se posmatra u kontekstu slabljenja domaće valute od desetak procenata u 2010. godini. Prihod od naknada i provizija je takođe realno bio negativan, s obzirom da je zabeležio nominalni rast od 2,5 odsto. Sumarno posmatrano, ovi najvažniji prihodi koji odslikavaju stanje u bankarskom sistemu povećani su nominalno tek 5,8 procenata, dok su neke druge kategorije u bilansu uspeha zabeležile veliku ekspanziju. Tako je neto prihod od promene vrednosti imovine i obaveza skočio čak 81,3 odsto na 100,7 milijardi dinara što je omogućilo da se neutrališu negativni efekti kursnih razlika. Slabljenje kursa dinara banke su svakako prelile na teret svojih klijenata, ali im je u bilansu uspeha ova pozicija odnela 87,7 milijardi dinara. Rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja koji govore o stanju loših plasmana i kredita ostali su na sličnom nivou kao i u 2009. (oko 300 miliona evra) i ukoliko je ovo zaista pravo stanje domaćeg bankarskog sistema moglo bi se reći da je kudikamo zdraviji od realnog sektora. Međutim, slučajevi poput bivše Metals banke iz koje je nakon privremenih mera NBS-a isplivala masa nenaplativih kredita bude sumnju da mnoge bankarske ustanove koriste prefinjene računovostvene tehnike ne bi li situciju „držale pod kontrolom”.
Banke su u 2010. godini u proseku zabeležile rast krajnjeg rezultata, ali je prinos na kapital i dalje ostao ispod 5 procenata što govori o nevelikoj efikasnosti korišćenja ovog osnovnog izvora finansiranja. Dobitak bankarskog sektora pre oporezivanja iznosio je 25,4 milijardi dinara (nominalni rast od 15,4 odsto), i uglavnom je bio skoncentrisan među većim bankama pa je tako prvih deset banaka po aktivi nosilo dobit od 26,3 milijarde dinara. Lider tržišta po dobiti je takođe Banca Intesa sa dobitkom pre oporezivanja od 8,5 milijardi dinara, AIK banka je zabeležila 6,2 milijarde, a Unicredit 3,9 milijardi dinara. Kada je u pitanju profitabilnost sagledana u odnosu na aktivu i kapital kojima svaka banka raspolaže, AIK je zadržao oreol ubedljivo najprofitabilnije bankarske ustanove na domaćem tržištu. Najveće gubitke protekle godine zabeležile su OTP (2,5 milijardi dinara) i Alpha banka (1,7 milijardi dinara), dok je najveći minus od banaka gde država ima vlasnički udeo zabeležila Credy banka (843,5 miliona dinara) koja se nalazi u procesu restrukturiranja nakon dolaska novog većinskog vlasnika. Strateški partner kragujevačke banke najavio je da bi koliko već u 2012. godini ova njihova poslednja akvizicija mogla otpočeti profitabilno poslovanje.
Kada je u pitanju profitabilnost ostalih banaka u kojima država ima interes, u apsolutnom iznosu prednjači Komercijalna banka koja je ostvarila dobit od 2,8 milijardi dinara. Skok krajnjeg rezultata od skoro 36 procenata u velikoj meri je posledica i dokapitalizacija sprovedene na početku godine, te ostvarena dobit i dalje daje prinos na kapital relativno nizak u odnosu na njene najveće konkurente kao što su Banca Intesa i Unicredit banka. Dobru profitabilnost održala je Poštanska štedionica koja beleži prinos na aktivu i kapital znatno veći od ovdašnjeg proseka, dok je solidan krajnji rezultat zabeležila i Agrobanka uprkos njegovom smanjenju u odnosu na godinu pre. Osim Credy banke koja se nalazi u procesu restrukturiranja i beleži donekle očekivani minus, zabrinjavajuću efikasnost pokazuje Privredna banka Beograd koja je već drugu godinu zaredom iskazala negativan krajnji rezultat, dok je u nekoliko navrata i sam regulator ukazivao na nizak nivo kapitalne adekvatnosti kod ove bankarske ustanove.
Podvlačeći crtu ispod godine za nama, menadžeri domaćih banaka mogli bi konstatovati ipak zadovoljavajuće rezultate bankarskog sektora s obzirom na otežane uslove. Ipak, akcionari i vlasnici banaka, osim pojedinih izuzetaka, teško mogu biti zadovoljni ostvarenim prinosom na kapital, uprkos uvreženom mišljenju među građanima da banke ostvaruju natprosečne profite. Sa njihovog aspekta, kao relativno značajan uspeh mogla bi se navesti činjenica da budžetskim sredstvima nije spasavana nijedna domaća banka, što je u velikoj meri posledica restriktivnosti regulatora u godinama pre dolaska finansijske krize.
Bankarski sektor u I kvartalu 2011.
Aktiva bankarskog sektora na kraju marta tekuće godine iznosila je 2.452,8 milijardi dinara i bila je nominalno manja za 3,2 procenta u odnosu na kraj protekle godine. Ovo značajno smanjenje aktive za samo jedno tromesečje posledica je pre svega jačanja kursa dinara pa su brojne bilansne pozicije pretrpele značajne korekcije. Bankarski sistem je povećao prihode od kamata, te prihode od naknada i provizija za 16 odnosno 8 procenata, respektivno, u odnosu na isti period protekle godine. Bankarske ustanove su nastavile značajnu ekspanziju plasmana u državne hartije od vrednosti što je trend koji traje više od godinu dana, istiskujući postepeno sa kreditnog tržišta privredne subjekte. Za razliku od cele protekle godine, kada su trpele trošak usled kursnih razlika, banke su u prvom kvartalu listom generisale prihode po osnovu kursnih razlika te je, zahvaljujući u velikoj meri ovoj poziciji, dobitak pre oporezivanja celog bankarskog sistema bio 40 procenata viši i iznosio je 9,6 milijardi dinara. I dalje je lider tržišta Banca Intesa koja je ostvarila dobitak pre oporezivanja od 2,7 milijardi dinara, dok je među najprijatnijim iznenađenjima nekadašnji lider tržišta Raiffeisen koji je zabeležio bruto dobit od 1,4 milijardu dinara. Najveće razočarenje, naročito za veliki broj akcionara koji su akcije ove banke kupovali na Beogradskoj berzi, donela je niška AIK banka koja je smanjila dobit za dve trećine na 572 miliona dinara. U I kvartalu nije bilo nikakvih pomeranja po pitanju eventualne konsolidacije i promene vlasničke strukture bankarskog sistema, osim najave da bi ruski Gazprom i domaći Srbijagas mogli dobiti licencu od strane Narodne banke Srbije za osnivanje bankarske ustanove koja bi pre svega poduprla biznis ova dva preduzeća.
Finansije Top 2010/11
Nenad Gujaničić