Analitičari Erste Grupe u svom godišnjem izveštaju o zlatu smatraju da se tražnja investitora za zlatom za 10 godina udesetostručila, što ukazuje na to da taj produkt ulazi u novu fazu hosističkog tržišta zlata jer tražnju pokreću Kina i Indija. Na cenu zlata su uticali i globalni monetarni programi podsticaja, a očekuje se da kurs između zlata i papirnog novca još poraste, s tim što analitičari Erste Grupe predviđaju da će sledeća 12-mesečna ciljna cena za zlato biti 2.000 USD.
„Od prvog izveštaja o zlatu pre pet godina, cena zlata je porasla za +140%. Dugoročna ciljna cena od 2.300 USD koju su stručnjaci prognozirali pre tri godine sada bi se čak mogla smatrati previše konzervativnom“, komentarisao je Ronald Steferle (Ronald Stöferle), analitičar za zlato u Erste Grupi.
Zlato profitira zbog nerešene dužničke krize
S obzirom na to da najveći deo duga nije niti otpisan niti otplaćen, problem prekomernog duga još čeka da bude rešen. To je razlog što će niske realne kamatne stope ostati niske, što obezbeđuje savršen ambijent za zlato. Postoje samo dva načina izlaska iz dužničke zamke: izvlačenje iz duga rastom, vrlo slično onome što su učinile SAD posle Drugog svetskog rata ili, umesto toga, drastična smanjenja potrošnje i rigidna konsolidacija budžeta kao što je uradila Skandinavija devedesetih godina prošlog veka.
Među najbolnijim opcijama su velika povećanja poreza, stvaranje inflacije, depresijacija valute ili, u krajnjoj liniji, bankrot države. Očekujemo da će zlato profitirati u praktično svim ovim scenarijima.
Takođe se često zaboravlja da su Kina i Indija i dalje najvažniji faktori na strani tražnje. Veća sklonost ka zlatu u kombinaciji sa povećanjem raspoloživog prihoda svakako će imati pozitivan uticaj na tražnju za zlatom. Do 2020. godine, tržišta u razvoju će generisati 50% svetskog BDP-a, što je porast sa 19% u 2000. godini.
Nivo cene je još uvek atraktivan – nema mehura na vidiku
U 2000. godini se na tražnju investitora odnosilo samo 4,8% ukupne tražnje, dok je do 2010. godine taj udeo porastao na skoro 40%. Prema analitičarima Erste Grupe, to ukazuje na evidentno snažan rastući prelom trenda i nagoveštava novu fazu hosističkog tržišta. Može se očekivati da će sledećom fazom hosističkog tržišta zlata dominirati institucionalni investitori. Ulaganja u zlato naročito bi trebalo da pojačaju osiguravajuća društva i penzijski fondovi, pošto su videli da je korelacija sa akcijama, a posebno sa obveznicama, niska ili čak negativna.
Zlato je dobro poznato kao sigurno utočište jer nikada nije izgubilo vrednost. „Taj trend se možda neće vrlo skoro ublažiti. Očekujemo da se rast cene zlata nastavi“, rekao je Stöferle.
Zlato, kao sredstvo suprotstavljeno nepokrivenim papirnim valutama, i dalje je odlična zaštita od najgorih scenarija.
Štaviše, postoji jasna korelacija između cene zlata i poverenja. Stoga bi se opadajuća cena zlata odnosila na poverenje koje raste ili se barem stabilizuje. Smatramo da se poverenje izgubljeno u proteklim godinama neće u skorije vreme povratiti i da zbog toga zlato još uvek daje odličan profil rizika prema prinosu.
Zlato – stub pametne investicione strategije
Zlato treba da bude deo svakog portfolija zbog aspekata diversifikacije i osiguranja. Brojne studije dokazuju da zlato kao element portfolija smanjuje ukupan rizik i poboljšava performanse portfolija. Na zlato treba usmeriti oko 5 do 10% portfolija. Za razliku od akcija ili obveznica, ne postoje obaveze vezane za zlato. Kao takvo, zlato je veoma preporučljivo iz razloga diversifikacije. „I dalje očekujemo da cena zlata na kraju perioda hosističkog tržišta poraste bar do maksimuma svih vremena korigovanog za inflaciju od 2.300 USD za uncu (koji datira iz 1980. godine)“, predvideo je Stöferle. Neka istorijska poređenja sugerišu još više nivoe. Stöferle objašnjava zašto zlato ne donosi nikakvu kamatu: „Zlato je čisto vlasništvo bez ikakvih obaveza prema bilo kom pojedincu ili instituciji. Ono ne sadrži nikakav rizik druge strane“. Naročito je prethodni mesec pokazao jasan trend u korist zlata kao klase sredstava. Zlato se sve više posmatra kao novac najboljeg kvaliteta, a sve manje kao produkt.
Povratak na zlatni standard?
Pomisao o valuti koja nije vezana za zlato bi pre 100 godina verovatno bila apsurdna. Danas je apsurdna čak i pomisao da je 1971. godine svakih 35 američkih dolara bilo pokriveno jednom uncom zlata. „U ovom trenutku nije realan povratak na zlatni standard. Bar počinje diskusija o tome“, rekao je Stöferle. „Pre sprovođenja konkretnih mera još mora da se poveća pritisak.“ Razne studije o valutama pokazuju interesantan fenomen: što je jače vezivanje za zlato, to je niža inflacija.