Home VestiBiznis & Finansije Deloitte-ovih 15 najvećih: Unikredit i Triglav najveće grupe u regionu

Deloitte-ovih 15 najvećih: Unikredit i Triglav najveće grupe u regionu

by bifadmin

Vodeća bankarska grupa u Adrija regionu je Unikredit, sa ukupnom aktivom od 19,7 milijardi evra. U sektoru osiguranja listu predvodi slovenačka Triglav grupa sa ostvarenom bruto premijom od preko 943 miliona evra.

Pored Unikredit grupe, u prvih pet vodećih bankarskih grupa spadaju NLB grupa (16,8 milijardi evra aktive), Inteza Sanpaolo grupa (15,8 milijardi evra aktive), Hipo grupa (10,9 milijardi evra aktive) i RBA grupa (10,4 milijardi evra aktive). Tri najveće bankarske grupe (Unikredit, NLB i Inteza Sanpaolo grupa) zajedno čine oko 36 odsto ukupne aktive u regionu.

„Interesantno je napomenuti da zbir aktive 15 najvećih bankarskih grupa koje su rangirane na Deloitte-ovoj listi čini više od 80 odsto ukupne bankarske aktive u svim zemljama regiona,“ ističe Aleksandar Knežević, viši rukovodilac u Deloitte-u.

Uprkos nepovoljnim privrednim kretanjima i oslabljenoj privrednoj aktivnosti u Adrija regionu, finansijski sektor je uspeo da ostane stabilan.

Najveće bankarske grupe u Adrija regionu prisutne su na većem broju tržišta, što im omogućava servisiranje potreba klijenata sa regionalnim aktivnostima.

Iako je Srbija po broju stanovnika najveća zemlja regiona, njen bankarski sistem se nalazi na trećem mestu, sa dvostruko manjom aktivom od one u Hrvatskoj ili Sloveniji. Prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju na peto mesto. Razloge za to treba pre svega tražiti u relativno slabijoj penetraciji banaka. Niska penetracija banaka ujedno sugeriše veliki potencijal, a time i dalje čini srpsko tržište jednim od najatraktivnijih i najizazovnijih tržišta regiona. Najveća banka u Srbiji je Banka Inteza, članica grupe Inteza Sanpaolo, a slede je Komercijalna banka i Eurobank EFG.

Hrvatsko bankarsko tržište je po veličini aktive najveće u regionu, dok je slovenačko tržište na prvom mestu u regionu po prosečnoj aktivi po stanovniku.

Kao i u prethodnim godinama, najveća banka u Hrvatskoj je Zagrebačka banka, članica Unikredit grupe, a slede Privredna banka Zagreb, članica grupe Inteza Sanpaolo, kao i Erste & Štajermarkiše banka.

U Hrvatskoj je izražena podela na velike i male banke, pri čemu velike banke čine preko 82 odsto ukupne aktive i ostvaruju veću profitabilnost nego mali igrači. Banke koje pripadaju grupi malih banaka pod posebnim su pritiskom zbog rasta loših kreditnih plasmana, smanjenja kamatnih marži, kao i jačanja tržišne konkurencije.

Najveća banka u Sloveniji je NLB, koja ima ukupnu aktivu od 13,8 milijardi evra, a slede je još dve banke u pretežno domaćem vlasništvu – Nova kreditna banka Maribor i Abanka Vipa.

U Bosni i Hercegovini postoji čak 28 banaka, uprkos relativno malom iznosu ukupne aktive. To je jednim delom posledica postojanja posebnog entiteta Republike Srpske, zbog čega deo bankarskih grupa posluje kroz dva odvojena pravna lica. Tri vodeće banke imaju 42 odsto ukupne aktive banaka u BiH, dok gledano na nivou grupa, taj odnos raste na gotovo 54 odsto, što govori o relativno visokoj koncentraciji vodećih banaka. Rajfajzen banka i dalje je najveća banka u Bosni i Hercegovini, a slede je Unikredit banka, a zatim Hipo Alpe-Adria banka, od kojih svaka posluje kroz dva odvojena pravna lica.

Primena Bazela 2 je još uvek jedna od važnijih tema u bankarskom sektoru. Slovenija već duže vreme primenjuje pravila Bazela 2, hrvatske banke tek odnedavno, dok je u Srbiji njegova primena odložena za kraj 2011 godine. Krajem prošle godine, pod nazivom Bazel 3 donesene su izmene i dopune regulatornog okvira poznatog kao Bazel 2, a cilj nove regulative jeste da se učvrste pravila o kapitalu i likvidnosti i da se izgradi otporniji bankarski sektor.

U sektoru osiguranja najveći igrači su i dalje fokusirani na region. Ipak, među deset najvećih osiguravajućih grupa, tek tri pripadaju grupama sa sedištem izvan Adrija regiona, dok su ostale u domaćem vlasništvu. Vodeća je slovenačka Triglav grupa, koja je zahvaljujući bruto premiji od 943,5 miliona evra dvostruko jača od sledeće osiguravajuće grupe na listi, hrvatske Kroacija osiguranje grupe sa 444 miliona evra bruto premije. U ostalih pet vodećih grupacija spadaju Agram grupa (321,8 miliona evra), Adriatik Slovenika (270 miliona evra) i Zavarovalnica Maribor (259,5 miliona evra). Pad premija je primetan na gotovo svim tržištima što je posledica privredne krize zbog koje se štedi na troškovima osiguranja. Padom kupovne moći građana naročito je pogođeno životno osiguranje koje ima karakteristike štednje i dugoročnog je karaktera.

Na srpskom tržištu osiguranja ukupno su prisutna 22 osiguravajuća društva, što je u odnosu na premiju na tržištu znatno više nego u Sloveniji ili Hrvatskoj. Najveće društvo je Dunav osiguranje, a slede ga Delta Đenerali osiguranje i DDOR Novi Sad. “Razlozi za toliki broj društava su pre svega uslovljeni uverenjem da je srpsko tržište veliki potencijal zbog privrednog potencijala, broja stanovnika i niske penetracije, pa je zbog organizacije i regulative na njemu prisutan veliki broj osiguravajućih društava“, komentariše Knežević.

Slovenačko tržište osiguranja je najrazvijenije u Adrija regionu, što pokazuju i udeli bruto premije u društvenom bruto proizvodu, odnosno bruto premije po stanovniku. Prema oba pokazatelja, Slovenija je daleko ispred ostalih zemalja regiona. Najveća osiguravajuća grupa u regionu, kao i tri od pet najvećih osiguravajućih grupa u regionu, dolaze upravo iz Slovenije. Najveće slovenačko osiguravajuće društvo je Triglav, a slede ga Adriatik Slovenika i Zavarovalnica Maribor.

Hrvatsko tržište je drugo po veličini, ali i po razvijenosti. U 2010. godini ovo tržište je zabeležilo pad premije od 1,8 odsto mereno u lokalnoj valuti, pri čemu je pad nešto izraženiji kod neživotnih osiguranja.

Tržište osiguranja u BiH, prema glavnim pokazateljima razvijenosti, na nivou je tržišta u Crnoj Gori i Srbiji. Prema ukupnoj premiji osiguravajući sektor u Federaciji BiH nešto je veći od onog u Republici Srpskoj. Najveća društva dolaze upravo sa područja Federacije. Tako je najveće društvo Sarajevo – osiguranje, a slede ga Bosna- Sunce i Euroherc (obe članice hrvatske Agram grupe).

U Crnoj Gori tržištem dominiraju osiguravajuća društva u stranom vlasništvu. Ovo tržište ujedno je i najmanje u regionu, sa ukupnom bruto premijom od 62,5 milona evra.

Makedonsko tržište osiguranja je najnerazvijenije u regionu, što pokazuje i udeo bruto premije u BDP-u. Međutim, za razliku od ostalih tržišta, u prošloj godini je ostvarilo rast ukupnih premija, i to po stopi od 4,8 odsto. Najveći rast u Makedoniji je ostvarilo Kroacija osiguranje i to u segmentu neživotnih osiguranja, gde je premija porasla čak 4 puta, iako sa vrlo niske osnove. Najveće osiguravajuće društvo je Vardar, član Triglav grupe, a sledi ga Sava Tabak kao članica Sava Re grupe.

Najveći izazov koji stoji pred društvima za osiguranje je direktiva EU Solventnost 2. Tek je nekoliko osiguravajućih društava pokrenulo projekte formalne implementacije Solventnosti 2, dok je mali broj njih učestvovao u programu Pete kvantitativne analize uticaja (QIS 5), a sistemi za upravljanje rizicima i upravljanje poslovanjem još daleko zaostaju za uobičajenom praksom u državama Evropske unije.

Pročitajte i ovo...