Raiffeisen research u svom izvešaju o javnom dugu kaže da na primeru Srbije statistika može biti kreativna… Priliv gotovine iz izdatih evroobveznica izazvao je veći javni dug u septembru koji je porastao za još 54,6 miliona evra u oktobru dostigavši 14,8 milijardi evra.
Povećanje se odnosi na unutrašnje komponente duga (+7,7 miliona evra), a to je povećanje u okviru direktne unutrašnje pasive, dok je neto spoljni dug Vlada ustanovila u oktobru na 18,1 miliona evra. Na godišnjem nivou javni dug je porastao za 3,32 milijardi evra (+28,9% na godišnjem nivou) u odnosu na oktobar 2010, prenoseći na domaće tržište (+1,83 milijardi evra) i međunarodne kreditore (+1,48 milijardi evra). Posmatrajući period Januar-Oktobar 2011, javni dug je porastao za 2,6 milijardi (+21,7%) u poređenju sa 1,6 milijardi u istom periodu prošle godine. Shodno tome, javni dug u BDP-u je došao na 44,3% u septembru prema proceni Ministarstva finansija, dok je (prema Raiffeisen revidiranoj proceni BDP-a za 2011.) došao na 45,5%.
Analitičari procenjuju da iako je prema navodima Ministarstva finansija statistika javnog duga u BDP, još nije dostigla plafon koje je postavio Zakon o budžetu od 45%, on je na nivou od 44,3% i prema proceni Raiffeisen-a za 2011. već je probio plafon. Ova razlika je posledica činjenice da koristimo procenu za 2011, dok Ministarstvo finansija radi na kliznom proseku BDP statistike, a to neslaganje se pre svega odnosi na očekivanu razliku u razvoju BDP-a u četvrtom kvartalu 2011. u odnosu na rezultat iz istog kvartala 2010, a zbog razlike u obračunu kursa kada se preračuna BDP u EUR na osnovu naših EUR / RSD procena za 2011.
Pored toga, veoma je upadljivo da je Ministarstvo finansija počelo po prvi put da objavljuje statistiku bruto javniog duga prema metodologiji Evropske unije (Mastrihtski kriterijumi) koji su na nivou od 41,6%. Čini se da vlasti pokušavaju da pronađu odgovarajuće argumente u korist daljeg rasta duga ili barem obrazloženje da nema mesta panici. Ono što je još interesantnije jeste rezon u vlasti: „Ako sadašnji nivo ne može da se uklopi u naša pravila, promenimo metodologiju… Iako to može biti politički razumno, posebno u predizbornom periodu, to je potpuno fiskalno neodgovorno“, i može ozbiljno da ugrozi pozitivan utisak investitora.
