Home Tekstovi U potrazi za sigurnom lukom: Od Alpa do Žutog mora

U potrazi za sigurnom lukom: Od Alpa do Žutog mora

by bifadmin

Svet finansijskih tržišta, kojeg po pravilu ne krasi preterana skromnost, voli krupne reči. Krizu državnog duga koja je eskalirala u avgustu ove godine, anglosaksonski žargon, ujedno i žargon finansijskih tržišta, nazvao je „savršenom olujom“. Kao i u svakoj oluji, brodovi traže sigurne luke u koje će se skloniti. Termin „sigurna luka“ (safe haven) označava finansijske instrumente i klase aktive u kojima investitori traže utočište u nesigurnim vremenima. Do sada je nedodirljivi dolar imao najvažnije mesto kao utočište preplašenih investitora. Međutim, iza horizonta ove oluje koja je potresla tržišta naziru se neke druge sigurne luke.

Velike privrede zapadnog sveta s teškoćama nastoje da izađu iz krize. Opterećenost dugovima, usporavanje globalnog privrednog rasta, nezaposlenost, pad potrošnje koja je jedan od glavnih pokretača moderne ekonomije – sve ovo utiče na postepeni gubitak poverenja u do sada neprikosnovene ekonomske lidere sveta, poput SAD i EU. Kao nikad do sada investitori izražavaju sumnju da će SAD u budućnosti moći da vraća svoje dugove. U međuvremenu, kraj dužničke krize u zoni evra se ne nazire, uz stalno rastući broj država koje investitori percipiraju kao potencijalno nesolventne. Zbog toga su sve učestaliji glasovi o stvaranju fiskalne, a ne samo monetarne unije u Evropi.

Usled svega, investitori se, pored zlata koje je tradicionalno utočište non plus ultra, okreću ka pojedinim valutama čije države, odnosno njihovi fiskalni i finansijski sistemi, ne dele sudbinu SAD i EU. Jedna od tih valuta je i švajcarski franak, koga investitori vide kao alternativu nesigurnim hartijama problematičnih članica EMU, poput Španije i Italije, pa je velika potražnja za švajcarskom valutom dovela do njenog drastičnog jačanja. I to do te mere, da je to nateralo poslovično konzervativnu centralnu banku Švajcarske da interveniše na vrlo drastičan način, uključujući i „fiksiranje“ kursa franka prema evru. Naime, globalna nesigurnost i pad poverenja u SAD i zonu evra su doveli do značajnog priliva inostranih fondova u relativno malo tržište novca Švajcarske, dovodeći čak i do negativnih kamatnih stopa. Svi investitori nisu bili u mogućnosti da ostave svoj novac kod švajcarske centralne banke po nultim kamatnim stopama, pa im je jedina opcija ostala da koriste valutne svopove, kako bi mogli da investiraju u franak. Velika tražnja uticala je na njegovo jačanje, pa je to pojačalo bojazan SNB da bi jak franak mogao negativno da utiče na švajcarsku privredu i na stabilnost cena (u ovom slučaju deflaciju), što je i nateralo monetarne vlasti da donesu odluku o „fiksiranju“ kursa.

Nove valute
Švajcarski franak nije jedina valuta koju investitori vide kao sigurnu luku. U vremenu opšte nesigurnosti investitori traže utočište u valutama koje im ulivaju sigurnost. Do sada, neprikosnoveni “safe haven” bio je američki dolar, odslikavajući status SAD kao privredno, vojno i politički prve sile sveta. U poslednje vreme, u već više od decenije dugom trendu diversifikacije, sličnu ulogu, mada u daleko manjem obimu, zauzimao je evro. Vremena se, međutim, menjaju, pa je tako komitet investitora i trgovaca obveznicama koji savetuje Trezor SAD u svom kvartalnom izveštaju iz avgusta zaključio da se čini da status dolara kao svetske rezervne valute „polako jenjava“. Podaci MMF ukazuju da je učešće USD u deviznim rezervama sveta opalo sa 72,7% na 60,7% u protekloj deceniji, dok je učešće evra ostvarilo pad na 26,6%, sa maksimuma od 27,9%. „Druge valute“, kako ih MMF označava, porasle su sa 1,8% na 4,7% (ovde spadaju australijski, novozelandski i kanadski dolar).

Nove valute koje izranjaju kao alternativa u očima investitora su i norveška kruna, pored australijskog i novozelandskog dolara. Sve ove države AAA rejtinga imaju dug ispod 50% BDP, u poređenju sa SAD, Britanijom i Nemačkom kod kojih se javni dug kreće od skoro 70% do preko 90%. Australijski i novozelandski dolar su, pored švajcarskog franka, jedne od retkih valuta koje su ostvarile rast u proteklih 12 meseci, po praćenju agencije Blumberg. Rast CHF u tom periodu bio je drastičnih 29%.

Australija i Novi Zeland su profitirali usled tražnje za berzanskim robama, pre svega iz Kine. Oko 25% australijskog izvoza je vezano za Kinu, dok rastući region Azije obuhvata čak 70% izvoza Australije. S druge strane, Norveška je tokom prošle godine imala najveći suficit od svih država AAA rejtinga i on je iznosio 10,5% BDP. U vremenu velike fiskalne ekspanzije na globalnom nivou i izraženog rasta javnog duga, ovo je podatak vredan pažnje, s tim što treba imati u vidu da je ova zemlja sedmi najveći izvoznik nafte u svetu.

I druge, popularno nazvane „commodity“ valute izranjaju kao potencijalne destinacije kapitala, u vremenu kada se investitori okreću od dugovima opterećenih dolara i evra. „Commodity“ valute su valute onih zemalja čije privrede veoma zavise od izvoza berzanskih roba, poput ruda, energije i poljoprivrednih proizvoda, među kojima su najpoznatiji australijski, novozelandski i kanadski dolar, norveška kruna, južnoafrički rand, brazilski real, pa čak i ruska rublja. Australijski i kanadski dolar su, od svih pobrojanih valuta, one kojima se najčešće trguje. Obe države su zadržale svoj AAA status, a njihov bankarski sektor je izbegao velike potrese tokom finansijske krize. Tako je australijski dolar dostigao maksimum od kada je dozvoljen fluktuirajući kurs (1983.g.), ojačavši za 40% u protekloj deceniji, pre svega usled ogromnog privrednog rasta Kine i njene neutoljive tražnje za berzanskim robama. Takođe, i kanadska valuta je dostigla svoj maksimum, podstaknuta visokim cenama nafte ali i stabilnošću svoje privrede.

Kriterijumi sigurnosti
„Safe haven“ valuta bi trebalo da bude relativno izolovana od eksternih šokova, što nije slučaj sa „commodity“ valutama (usporen privredni rast po pravilu obara cene berzanskih roba). Na australijski dolar najviše utiče privreda Kine, dok na kanadski dolar veliki uticaj ima kretanje cene nafte i privrede SAD, koja je opet najveće izvozno tržište Kanade. Takođe, da bi pojedine valute imale „safe haven“ status, potrebno je da postoji visok nivo domaće štednje (što umanjuje potrebu za finansiranjem iz inostranstva), kao i da, poput SAD, obezbede investitorima duboko i likvidno tržište kapitala. Ovo, pak, nije u toj meri karakteristično za CAD i AUD. Međutim, obe ove valute su u nedavnim finansijskim turbulencijama ostvarile rast zahvaljujući diversifikaciji od strane centralnih banaka i državnih fondova, odolevajući navedenim zakonitostima. S toga, treba očekivati da se i one u skorije vreme pridruže zlatu i švajcarskom franku kao „safe haven“ valute.

Ostaje jedino pitanje: da li neka od ovih valuta može u budućnosti da zameni američki dolar kao apsolutni „safe haven“ i, u krajnjoj meri, kao rezervna svetska valuta? Imajući u vidu bežanje investitora u američke državne obveznice i drastičan pad njihovih prinosa usled toga, nakon što je Standard&Poor’s smanjio kreditni rejting SAD (ili bolje rečeno uprkos tome), čini se da, bar za sada, nema alternative dolaru. Ni jedna od prethodno pomenutih valuta nema ni približno duboko i likvidno finansijsko tržište kao Sjedinjene Države. Drugo je pitanje da li će se smanjivati uloga dolara u budućnosti. Taj trend je već uveliko prisutan, a sa rastućim dužničkim problemima i opadanjem ekonomske, političke i vojne moći Amerike, sigurno je da će se nastaviti bržim tempom i u budućnosti. Kada će dolar biti zamenjen kao rezervna svetska valuta velika je nepoznanica. Dolaru je trebalo više od pola veka nakon što je Amerika prestigla Britaniju kao industrijska sila i dva velika svetska rata da zameni funtu kao rezervnu svetsku valutu. Međutim, u vremenu ubrzanog dešavanja istorije, pitanje je da li će taj proces biti toliko dug (interesantan pogled na to – i suprotan od većine – izneo je Nil Ferguson u svom zanimljivom eseju „Complexity and Collapse“). Čitajući tekst Lajonela Barbira u „Fajnenšl Tajmsu“ o usponu Kine i posmatrajući globalne ekonomske trendove, možda sigurne luke budućnosti treba tražiti u Žutom moru. U međuvremenu, ni alpska idila Švajcarske nije loša alternativa. Uostalom, zar ova zemlja nije oduvek pružala dobrodošlicu onima koji su želeli da u nju sklone svoj novac?

David Mališ
Autor je viši diler u Odeljenju za upravljanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije

Pročitajte i ovo...