Korupcija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočava naša država. Oblast u kojoj je ona prilično izražena je i saobraćaj, pa se zbog toga mislilo da će donošenjem novog Zakona o bezbednosti saobraćaja ovaj problem biti umanjen. Međutim, neki smatraju da je uvođenjem strogih zakonskih odredbi ona zapravo i povećana jer su kazne za prekršaje na putevima rigorozne pa mnogi vozači računaju da im se više isplati da daju mito nego da plate kaznu ili ostanu bez dozvole.
U nameri da saznamo u kolikoj meri i na koji način je prisutna korupcija u saobraćaju, sajt www.polovniautomobili.com uradio je sredinom novembra istraživanje u kojem je za sedam dana učestvovalo 11.817 osoba. Cilj je bio da se sazna da li vozači uspevaju da izbegnu plaćanje kazni uz pomoć mita, koliko anketiranih je u poslednjih godinu dana dalo mito saobraćajnom policajcu, ko je bio inicijator tog čina (službeno lice ili vozač), koliki je prosečni iznos koji se najčešće daje i koji su razlozi zbog kojih vozači to čine.
Zanimali su nas i stavovi građana o tome šta najviše ometa suzbijanje ovog velikog problema, šta su najčešći uzroci korupcije u saobraćaju i na koji način se može preventivno delovati na njeno suzbijanje.
Najčešće se daje od 1.000 do 3.000 dinara
Nešto manje od 8% svih učesnika ankete izjavilo je da je u proteklih godinu dana platilo mito saobraćajnom policajcu umesto da plate kaznu za prekršaj koji su počinili.
U situacijama u kojima su to učinili, najčešće su sami direktno ili indirektno inicirali plaćanje mita (blizu 60% od onih koji su platili mito), a u oko 35% slučajeva sami policajci su zatražili mito.
Najčešći iznosi koji se daju su u 45% slučajeva 1.000 dinara i isto toliko procenata za iznos od 1.000 do 3.000 dinara. Od 3.000 do 5.000 dalo je oko 5,5%, a najmanje je onih koji su dali više od 5.000 ili 10.000 dinara (oko 1,5%).
Najčešći razlozi zbog kojih vozači pristaju da plate mito, redom navedeni, su: to što tako zapravo plaćaju niži iznos od visine kazne, da ne bi dobili kaznene poene i da im ne bi privremeno bila oduzeta vozačka dozvola.
Na pitanje da li ste nekada prijavili saobraćajnog policajca kome ste platili mito, oko 98% anketiranih izjavilo je da nije to učinilo. 73% njih izjavilo je da ne žele time da se bave a 24% nije prijavilo policajca jer ne znaju kome bi trebalo da ih prijave. Svega 2% jeste prijavilo policajce kojima su platili mito.
Nakon plaćanja mita oko 54% ispitanih osetilo je olakšanje jer nisu bili kažnjeni, njih oko 26% je sasvim ravnodušno, nemoćno se osetilo oko 18%, dok je svega oko 2% grizla savest jer su davanjem mita prekršili zakon.
Jača unutrašnja kontrola rešenje
Istraživanje je obuhvatilo i ispitivanje stavova o korupciji. Po mišljenju ispitanika, suzbijanje korupcije u saobraćaju najviše ometaju, ovim redom, uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona, neadekvatna unutrašnja kontrola i pasivnost građana koji ne prijavljuju ovakve slučajeve. U manjoj meri pominju se loš rad sudskih organa, nedostatak političke volje i blage kazne za učešće u korupciji.
Kada je reč o uzrocima korupcije, ispitanici ponovo smatraju da je neodgovarajuća unutrašnja kontrola glavni razlog zbog kojeg do nje dolazi, zatim sledi mišljenje da je korupcija prisutna jer zaposleni službenici u policiji i sudstvu imaju male plate, a jedan broj njih smatra da je to zbog toga što su kazne za počinjene saobraćajne prekršaje visoke pa otuda i više motiva da vozači daju novac.
Da bi se preventivno delovalo na suzbijanje korupcije, učesnici ankete smatraju da bi prvenstveno trebalo povećati unutrašnju kontrolu, a podjednako su izraženi i stavovi da je potrebno povećati plate službenicima u saobraćajnoj policiji i sudstvu i edukovati građane o tome da je korupcija štetna pojava. Treći predlog po zastupljenosti je da se usvoje strožije kaznene mera za učešće u korupciji.
Kada je reč o tome da li se saobraćajna pravila više poštuju od donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, 56% njih smatra da to nije slučaj, 32% smatra da je to tačno a 12% ne zna da li je to slučaj.
Zanimalo nas je i mišljenje ispitanika o tome da li su vozači skupljih automobila češće na meti saobraćajne policije i da li se od njih češće očekuje mito računajući na, istina odokativno, procenjenu materijalnu situaciju. Utvrđeno je da se 62% učesnika istraživanja ne slaže sa ovom konstatacijom, dok 23% njih smatra da je to slučaj. 15% ispitanika ne može da proceni. (Economy.rs, 29. decembar 2011.)