Finansijska kriza nije mogla doći u gori momenat za evropske banke piše Zoran Mitić, finansijski konsultant i direktor finansijske konsultantske kuće SEECAP u decembarskom Finansijskom biltenu ove kuće. Prvo su pretrpele velike komercijalne gubitke u nekretninama i investicije u derivativne finansijske instrumente koji izvode svoju vrednost iz nekretnina. Nakon toga trpe gubitke zbog izloženosti evropskim državnim obveznicama. Na kraju, moraju da od 1. januara pređu na poslovanje po Bazel III bankarskim principima, koji zahtevaju izmenu adekvatnosti kapitala banaka i etapno povećanje osnovnog kapitala sa sadašnjih 2% na 3,5% u 2013 i 7% do 2019. Poređenja radi, udeo osnovnog kapitala u bankama u Srbiji od 31.12.2011. mora da iznosi 6%.
Evropska Agencija za kontrolu bankarskog sektora (European Banking Authority EBA) je u decembru po drugi put ove godine ispitala („stress test“) adekvatnost kapitala 71 banke u EU (prethodna takva analiza urađena je u julu 2011.) i utvrdila da 30 banaka ima neadekvatnu adekvatnost kapitala. Ova kontrola je takođe utvrdila da evropske banke moraju da se dokapitalizuje sa €115 milijardi do juna 2012. da bi ispunile obavezu adekvatnosti kapitala. Najveću potrebu za dokapitalizacijom imaju banke u najugroženijim EU članicama-Španija, Grčka i Italija. Ovde prenosimo samo rezultate kontrole banaka u zemljama koje imaju svoje banke u Srbiji.
Francuske banke će morati da se dokapitalizuju sa €7,3 milijarde, od čega Société Générale sa €2,1 milijardu, Crédit Agricole je adekvatno kapitalizovana.
Italijanskim bankama je potrebno dodatnih €15,4 milijarde, od čega UniCredit banci €8 milijarde, Intesa Sanpaolo je adekvatno kapitalizovana.
Austrijske banke su u najboljoj poziciji jer je njihova ukupna potreba za dodatnim kapitalom od €3,9 milijarde, od čega Volksbanka €1,05 milijarde, Raiffeisen International €2,13 milijardi a Erste €743 miliona. Hypo banka je najavila da se povlači iz bivše Jugoslavije i da će sve svoje filijale u ovim zemljama rasprodati tokom 2012.
EBA nije obelodanila rezultate kontrole grčkih banaka i njihove potrebe za dodatnim kapitalom jer su one pretrpele velike gubitke zbog 50% otpisa potraživanja u grčkim državnim obveznicama zbog čega će iz biti dokapitalizovane sa €30 milijardi, što je već ranije dogovoreno. Originalni izveštajna ovu temu EBA-e (European Banking Authority) možete videti ovde.
Nomura je u svoja dva izveštaja posebno obradila rizike izazvane potrebom da se dokapitalizuju banke. Jednu njihovu stariju analizu možete pročitati ovde. Nomura u decembarskom izveštaju razmatra moguće ishode u slučaju raspada evrozone, posledice dokapitalizacije i develeridžinga evropskih banaka u Jugoistočnoj Evropi i smatra da bi taj proces mogao imati najgore posledice po Mađarsku, Srbiju, Rumuniju i Bugarsku koje se mogu suočiti sa finansijskom nestabilnošću koja bi imala snažan uticaj i na nivo rasta BDP. Jedno od rešenja koje bi moglo zaštiti ova tržišta od odliva kapitala je novi Bečki sporazum kakav je postignut posle prvog udara krize 2008. godine.
*Tekst je prenet iz decembarskog izdanja SEECAP Finansijski bilten