Internet sledbenici nove desnice su mladi ljudi: 63 odsto njih ima manje od 30 godina a tri četvrtine članova su muškarci, pokazuje istraživanje britanskog instituta Demos. Društveni, finansijski i istorijski kontekst ove današnje recesije drugačiji je od Velike depresije, pa je teško poverovati da će se naći politička skupina koja će (jednako uspešno kao Hitler) kapitalizovati sve veće javno nezadovoljstvo, smatraju istraživači.
Posle zločina u Norveškoj kada je Anders Brejvik u julu 2011. ubio 77 ljudi, svima koji imaju internet konekciju postao je dostupan manifest ovog „borca za krv i čast” u kome on na 1518 strana obrazlaže zašto je ovaj zločin bio „gnusan, ali opravdan“. Tako je Brejvikov zločin još jednom skrenuo pažnju na već uočeni fenomen onlajn delovanja populističkih ekstremističkih partija ili „nove desnice“ koja se ne uklapa lako u tradicionalne podele na „levo“ i „desno“. Engleska policija je odmah posle zločina počela da ispituje povezanost Brejvika sa ekstremistima i sestrinske organizacije Engleske odbrambene lige, poznate po desničarskim stavovima, oštrom protivljenju naseljavanja stranaca u Engleskoj, i čestim i nasilnim demonstracijama u Londonu. Iako je Liga utihnula na neko vreme, Redžinal Piters, vođa ove grupe izjavio je da „kolege” razmenjuju stavove putem Interneta jer je to „brz i jeftin način komuniciranja i sa istomišljenicima i sa onima sa čijim se idejama ne slažete.“
Rast „nove desnice“ je u poslednjoj deceniji bio značajan. Partije koje su nekada opstajale na marginama političkog života sada predstavljaju značajan faktor u parlamentima Austrije, Bugarske, Danske, Mađarske, Holandije, Švedske, Letonije, Slovačke, a i u Evropskom parlamentu. Iako po definiciji konzervativne, pokazale su se kao izuzetno inovativne i sposobne za propagiranje svojih ideja na društvenim mrežama i internetu uopšte.
U većini slučajeva članstvo ovih partija i pokreta na Fejsbuku premašuje broj formalnih članova. Tako, na primer, austrijska Partija slobode tvrdi da ima oko 40.000 članova, ali ima duplo više pristalica na Fejsbuku. Britanska nacionalna partija ima nešto manje od 15.000 formalnih članova, ali preko 80.000 članova na Fejsbuku.
Mladi konzervativniji od starih desničara
Prošle godine britanski istraživački institut Demos objavio je prvu studiju o ovoj temi pod nazivom „Novo lice digitalnog populizma”. U istraživanju je obuhvaćeno 12.320 ljudi sa društvene mreže Fejsbuk. Odziv je bio različit pa je na upitnik odgovorilo 143 zagovornika francuskog ultradesničarskog Bloc Identitare i na primer, 2.564 pristalica austrijske Partije slobode. Nakon filtriranja loše popunjenih anketa, uzorak se sveo na 10.667 ispitanika. Ispitivanjem su bili obuhvaćeni aktivisti sledećih grupa: Bloc Identitaire, Britanske nacionalne partije, italijanske CasaPound Italia, Engleske odbrambene lige, francuskog Nacionalnog fronta, Danske narodne partije, Holandske partije slobode, nemačke partije Sloboda, austrijske Partije slobode, Norveške progresivne partije, italijanske Severne Lige, finske partije „Prava Finska“, partije Švedski demokrati i belgijskog Flamanskog interesa.
Rezultati istraživanja pokazuju da su pristalice ovih pokreta uglavnom mladi ljudi: 63% je ispod 30 godina, a 75% su muškarci. Ni u jednoj državi žene ne čine više od 36% pristalica. U proseku 14% su nezaposleni (u poređenju sa nacionalnim prosekom od 7%). Trećina ispitanih su studenti. Što se političkih stranaka tiče, 67% partijskih pristalica sa Fejsbuka glasalo je za partiju na prethodnim izborima, iako je samo 32% njih formalno učlanjeno u partiju. Iako je manji broj anketiranih učestvovao u protestima ili demonstracijama (26%), ovo je znatno iznad evropskog proseka partijskih pristalica-učesnika protesta, koji je manji od 10%. Pristalice su motivisane pozitivnom identifikacijom sa vrednostima koje stranka ističe i vodi ih želja za zaštitom nacionalnog i kulturnog identiteta. Mnogi se učlanjuju ili podržavaju ovakve partije iz straha da će imigranti i multikulturalizam „uništiti nacionalne (nekada i evropske) vrednosti i kulturu“.
Primećen je visok nivo razočaranja u politiku tradicionalnih partija i veliko poverenje u lidere nove desnice. Suprotno nekim drugim istraživanjima, autori studije kažu da je malo dokaza da je ekonomija presudan faktor prilikom opredeljenja za ove partije i pokrete. Mlađe pristalice češće pominju imigraciju kao razlog za učlanjenje od starijih. Imigracija je motiv kod 20% anketiranih od 16-20 godina, nasuprot 10% kod ispitanika preko 50 godina. Autori navode da je ovo suprotno čestom shvatanju da su stariji ljudi konzervativniji. Pristalice populista pokazuju nizak nivo poverenja u nacionalne i evropske političke institucije u odnosu na nacionalni prosek. Samo 20% anketiranih veruje nacionalnim vladama u poređenju sa prosekom od 43% u Evropi, a samo 14% veruje u Evropsku Uniju (u odnosu na 44% proseka). U poređenju sa nacionalnim prosecima (60%) malo je poverenje u pravosudni sistem (30%), ali je njihovo poverenje u policiju i vojsku u skladu sa nacionalnim prosecima. Prosečno 16% ispitanih se složilo da „nije bitno za koga se glasa”. Međutim, samo trećina ispitanih se slaže da će političko angažovanje rešiti njihove probleme. Tako se 26% pristalica slaže da je „nasilje prihvatljivo ako vodi do postizanja ispravnih ciljeva”. Ovo, naravno, ne znači da je četvrtina spremna na nasilje, a i nije uporedivo sa većinom populacije za koji ne postoje podaci, navodi se u studiji.
Privatni optimisti, javni pesimisti
Onlajn ultradesničari pokazuju prosečni nivo ličnog optimizma, ali i veoma nizak nivo optimizma u pogledu budućnosti sopstvene države. Uzimajući u obzir retoričku brigu oko imigracije, kriminala i gubitka kulture, iznenađujući je podatak da su pristalice Internet populizma optimistični u pogledu svog života, pa tako 27% smatra da će se njihov život poboljšati u sledećih godinu dana (Evropski prosek 26%). Međutim, samo 10% smatra da njihova država ide dobrim putem u odnosu na 28% evropskog proseka. Onlajn populisti su veoma kritični naspram Evropske unije, optužujući je za gubitak kontrole nad nacionalnim granicama i ugrožavanje kulturnog identiteta.
Prelaz sa onlajn aktivizma na glasanje motivisan je brigom oko imigracije i islamskog ekstremizma. Pristalice koje su navele imigraciju kao razlog će u 109% (u studiji nema posebnog komentara ove cifre) glasati za neku od populističkih partija, dok će 85% onih koji su kao faktor naveli islamski ekstremizam glasati za populističku partiju. U slučaju uličnih protesta, njihov glavni razlog bi pre bila korupcija nego imigracija ili islamski ekstremizam. Tako bi 38% onih koji su naveli korupciju kao glavni motiv izašlo na ulice.
Emina Bozkurt, holandska poslanica u Evropskom parlamentu je nakon objave istraživanja rekla kako je Evropa na raskrsnici istorije i da će za pet godina doći do jačanja mržnje i podela u društvu. Neki analitičari kažu da situacija u Evropi liči na onu pred Drugi svetski rat i uspon fašizma i nacionalsocijalizma. Ipak, Mark Litler iz Demosa kaže da njihova studija pokazuje da kulturološke a ne ekonomske brige stoje iza glavnih pokretača populističkih pokreta. „Recesija, dakle, ne bi trebalo da utiče na porast njihove podrške. Društveni, finansijski i istorijski kontekst ove današnje recesije značajno je različit od Velike depresije, pa mi je teško da poverujem da će se naći politička skupina koja će tako uspešno kapitalizovati sve veće javno nezadovoljstvo”, istakao je Litler i dodao da ćemo precizan odgovor na ovo pitanje svi videti i doživeti u sledećih nekoliko godina.
SRS vodi na Fejsbuku
Istraživanje skoncentrisano na Fejsbuk i društvene mreže uopšte, kao i izvlačenje validnih zaključaka iz takvih pokazatelja, ima svoje značajne poteškoće i ograničenja pa se svi rezultati moraju uzimati sa dozom sumnje. Nedavno je srpski sajt eIzbori sproveo Fejsbuk istraživanje na 7.549 korisnika njihove stranice i po tim rezultatima najveću podršku ima SRS. Ova brojka nimalo ne korespondira sa podacima o popularnosti srpskih partija prema relevantnim istraživanjima javnog mnjenja. Izgleda da su onlajn pripadnici ekstremnih grupacija samo glasniji i vatreniji u svojoj podršci.
„Dveri srpske“ na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici imaju oko 1.500 članova, ultradesničarski „Otačastveni pokret Obraz“ ima otprilike isto toliko, dok „SNP Naši” ima malo preko 700 sledbenika. „Srpski narodni pokret 1389”, grupa koja je prva uvidela važnost onlajn predstavljanja pišući grafite po zidovima sa domenom svoga sajta i parolama „Ne u NATO”, na ovoj mreži ima oko 2.500 pristalica. Ipak, teško je naći zvanične stranice ovakvih pokreta, jer se često pripadnici nekih drugih pokreta okupljaju i prijavljuju ovakve grupe upravi Fejsbuka koja ih ukida. Međutim, oni rukovode mnogim drugim stranicama i grupama na Fejsbuku koje se bore za „srbstvo” i „Kosmet” iako niko od njih formalno ne stoji iza toga. Postoji i fenomen lažnog predstavljanja i prekrajanja srpske istorije i ličnosti. Tako na Fejbuku postoji grupa pod nazivom „Dr. Arčibald Rajs” nazvana po velikom prijatelju Srbije koji je ukazivao upravo na suprotno od onoga o čemu „vođe” stranice govore. Na ovoj stranici se šire tekstovi sa sajtova uglavnom desne orijentacije. Slično važi i za još neke ljude iz srpske istorije kao što je npr. Slobodan Jovanović, pravnik, pisac, filozof i predsednik vlade u izganstvu tokom Drugog svetskog rata, koga su ove grupe prigrabile. Cilj ovakvih stranica je širenje ideologije, a marketinški predizborni potencijal je velik.
Onlajn aktivnost ekstremističkih grupa ne završava se samo na Fejsbuku već postoje i kampanje u okviru sajtova na Internetu sa raznim galerijama i video materijalom koji služe za postizanje viralnog efekta, kao aktuelna „Za život Srbije”. Na sajtu se može čuti i videti zanimljiva „Himna za život Srbije” i preuzeti u mp3 formatu kao i pogledati propagandni dokumentarni film „Ujedinjeni monopoli Srbije”. Na samom sajtu ne piše ko stoji iza ove kampanje, ali se „who is“ upitom na ovaj domen dobija podatak da je u vlasništvu Srpskog sabora Dveri.
Iako ne tako popularni kao proteklih godina, forumi i dalje predstavljaju jako oružje za širenje propagande ali i međusobnu diskusiju istomišljenika. Prednost foruma kao što su „Stormfront“, „Srpski nacionalisti“ i drugih je, pre svega, u pretrazi. Za razliku od npr. Fejsbuka koji svoj sadržaj čini praktično „negoogljivim”, forumi su javni i svima dostupni, tako da i najobičniji upit o bilo čemu nacionalnom često se završi na „relevantnoj” temi na forumu. Forum „Srpski nacionalisti” ima oko 6.400 članova i oko 24.000 diskutovanih tema.
Uroš Nedeljković
Tekst je iz„Biznis i finansije“ broj 84 , februar 2012: Rast ekstremizma