Iako smo na njenom samom početku, tekuća godina zasigurno će ostati dobro upamćena u berzanskom svetu. Indeks tehnoloških akcija NASDAQ je, nakon više od deset godina, oborio rekordnu vrednost postignutu na razmeđi vekova u dot-com maniji, dok tržište ponovo zapljuskuje talas kompanija zasnovanih na novim ljudskim potrebama. Da li će ovaj put biznisi sa e-dimenzijom zaseniti konvencionalne kompanije ili je na pomolu novi investicioni mehur nakon dekade zaborava?
Početak februara doneo je potvrdu višemesečnih nagađanja u vezi sa najpoznatijom globalnom društvenom mrežom koja je, povezujući ljude širom sveta, izmenila usađena pravila privatnosti. Ovaj put javnosti će biti izložena sama kompanija koja će nakon inicijalne ponude akcija (IPO – initial public offering) biti kotirana na berzanskom tržištu i postati predmet ocenjivanja i analize hiljada investitora širom sveta.
Iako u početku nije bilo planirano da Fejsbuk postane kompanija, barem kako je tvrdio njegov osnivač Mark Cukerberg, američka Komisija za hartije od vrednosti je 1. februara primila zahtev ove kompanije za emitovanje akcija, što bi mogao biti uvod u jednu od najvećih korporativnih priča u istoriji američkog tržišta.
U zahtevu za emisiju, koju treba da odobri ovaj regulatorni organ američkog finansijskog tržišta, navodi se kako Fejsbuk namerava da prikupi pet milijardi dolara kapitala ali bi, u zavisnosti od interesovanja ulagača, ova suma mogla biti i veća. Ranije se spekulisalo da bi IPO mogao biti vredan deset milijardi dolara, što bi bila četvrta po veličini emisija akcija u američkoj istoriji nakon kompanija: Visa, General Motors i AT&T Wireless.
Google posle Googla
Teorijski gledano, kompanije se odlučuju da promene organizacionu formu i postanu korporacije onda kada razvoj više nije moguće finansirati iz sopstvenih i kreditnih izvora, ali i kada njeni osnivači ocene da je pogodan momenat za evaluaciju koja će među njima samima iznedriti veliki broj instant milionera.
A je li ovo bio pravi momenat za izlazak kompanije na tržište – pokazaće investitori u narednom periodu. I dok se osnivači ove društvene mreže nadaju da bi mogla biti ponovljena priča Gugla, koji je nakon IPO-a sprovedenog sredinom 2004. godine ostvario skok tržišne vrednosti veći od šest puta.
Koliko će od ovoga biti i ostvareno umnogome će zavisiti od održivosti poslovnog modela Fejsbuka, koji za sada beleži impresivne rezultate sa snažnim uzlaznim trendom. U prošloj godini ova kompanija je ostvarila neto dobitak od 1 milijarde dolara što je rast do 65 procenata na godišnjem nivou, dok su prihodi dostigli 3,7 milijardi dolara uz stopu rasta od 88 procenata. Kada je u pitanju broj korisnika usluga ove kompanije, na kraju 2011. bilo ih je 845 miliona, gledano na nivou mesečnog proseka, dok je dnevno ovu društvenu mrežu posećivalo 483 miliona korisnika, što je rast od 48 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Ovaj fenomenalan razvojni put Fejsbuka u proteklih nekoliko godina doneo je izrazito visoka očekivanja u pogledu vrednovanja ove kompanije. Analitičari očekuju da bi se njegova vrednost nakon IPO-a mogla kretati u rasponu od 75 do 100 milijardi dolara – što i nije teško poverovati – ali će evaluacija morati da bude potkrepljena visokim stopama rasta i u budućnosti kako bi dugoročno bila održiva.
Praktično govoreći, Fejsbuk će po svom izlasku na berzansko tržište morati da ponovi ekspanziju Gugla, kako bi opravdao poverenje investitora u inicijalnoj godini i doneo im zaradu u budućnosti. U protivnom, svrstaće se među mnoge kompanije koje nisu uspele da iskoriste raspoložive potencijale već su propale pod naletima opasnosti koje se množe sa svakim novim procentnim poenom rasta.
Sad me vidiš, sad me ne vidiš
Fejsbuk većinu prihoda generiše od marketinga, što nije strano i mnogim drugim biznisima, ali će održavanje faktičkog monopola na reklamiranje na društvenim mrežama biti najveći izazov u godinama pred nama. Premda je teško naći kompaniju koja zna više o svojim klijentima nego što je Fejsbuk, pa je u skladu sa tim ciljni marketing lakše sprovoditi, biće više nego kompleksno upravljati njihovim potrebama. Verovatno bi se svaka konvencionalna kompanija dičila podatkom da poseduje 850 miliona kupaca, ali kada su društvene mreže u pitanju stvari stoje malo drugačije. Ova masa korisnika predstavlja specifičnu vrstu potrošača kojoj se za sada „na policama“ ove kompanije nudi malo toga, dok je ključno pitanje gde će u budućnosti njihove potrebe evoluirati i da li će Facebook moći da ih iskoristi.
Pojava Interneta devedesetih godina prošlog veka možda najbolje ilustruje varljivost ovih mladih biznisa satkanih oko nekog novog tehnološkog dostignuća. Premda je od Internet revolucije ostao nemali broj kompanija zasnovanih na ovom mediju, retko se ko i seća nesumnjivo većeg broja biznisa koji su faktički nestali preko noći i povukli sa sobom svoje instant milionere. Teza da će Internet zameniti sve aspekte konvencionalnog poslovnog modela mnogima se obila o glavu, a sve kao posledica preuveličanih mogućnosti nove tehnološke inovacije.
Koliko će Fejsbuk iskoristiti koncept društvene mreže ponajviše će zavisiti od kreativnosti i sposobnosti čelnika ove firme, odnosno od toga koliko će prostora biti ostavljeno njegovim konkurentima, koji će množiti geometrijskom progresijom u odnosu na rast poslovanja ove kompanije. U ovom pogledu, Fejsbuk će imati znatno veće šanse nego da je u pitanju klasični biznis, što su u proteklih nekoliko decenija i pokazali primeri nekih kompanija. Dominacija Majkrosofta na polju kreiranja operativnih sistema za personalne računare, Amazona kada je u pitanju onlajn prodaja i Gugla kada se radi o onlajn reklamiranju, održale su se duži niz godina (decenija), a da je konkurencija teško mogla da ugrozi njihovu profitabilnost, koja se graničila sa iskorišćavanjem prirodnog monopola.
Najveće incijalne ponude akcija Internet kompanija
| Rb | Naziv kompanije | Datum IPO-a | Vrednost IPO-a (u milionima USD) |
| 1. | avgust, 2004. | 1.920 | |
| 2. | Genuity | jun, 2000. | 1.910 |
| 3. | Zynga | decembar, 2011. | 1.000 |
| 4. | Groupon | novembar, 2011. | 805 |
| 5. | Vonage Holdings | maj, 2006. | 531 |
| 6. | CompuServe | april, 1996. | 552 |
| 7. | Orbitz Worldwide | jul, 2007. | 510 |
| 8. | Savvis Communications | feb, 2000. | 408 |
| 9. | maj, 2011. | 406 | |
| 10. | McData | avgust, 2000. | 403 |
Izvor: CNBC
Uprkos ovim slučajevima, budućnost Facebooka biće više nego neizvesna, pre svega po pitanju održanja dominantnog položaja što je jedini put koji će omogućiti ekspanziju njegovog poslovanja, pa i visoku berzansku evaluaciju. Nemali broj kompanija u sličnim branšama (Nokia, Myspace, MSN Messenger, Yahoo…) zaspao je na lovorikama, dok je konkurencija očas posla iskoristila inovativnu prednost i ugrozila, činilo se, utabani pobednički put.
U kom smeru će ići inovativnost Fejsbuka? To je pitanje na koje jedino mogu odgovoriti Cukerberg i ključni ljudi oko njega. Izvesno je jedino to što će, i nakon emitovanja novih akcija, on i dalje čvrsto držati dizgine ovog biznisa s obzirom na broj glasova kojima raspolaže i na prava zapisana u statutu ove firme.
U svakom slučaju, on i njegovi najbliži saradnici postaće uskoro novi članovi kluba svetskih bogataša, ali će račune u bankama moći da napune tek za nekoliko godina – s obzirom na restriktivne klauzule ugovora kojima se prodaja akcija ostavlja za neke buduće dane. Ovim se jača njihova privrženost kompaniji, ali i omogućava nešto još važnije – sprovođenje IPO-a bez protivnika u svojim redovima.
Iznenađenja u prospektu
Priprema Fejsbuka za IPO otkrila je i neke aspekte ovog biznisa koji do sada nisu bili poznati javnosti. Rast poslovanja lani značajno se usporio na nekim zrelim tržištima kao što je SAD i iznosio je tek 16 procenata. Takođe, evidentno je usporavanje rasta prihoda od reklamiranja sa 144 procenta u 2010, na 68,9 odsto u 2011. godini. Kompanija za sada beleži minoran prihod preko platformi mobilnih telefona, dok je investitore iznenadila i visoka izloženost Fejsbuka proizvođaču igrica Zinga, čije provizije čine 12 odsto ukupnih prihoda ove društvene mreže. Takođe, čelnici Fejsbuka u budućnosti ne očekuju drastične promene u svojoj platformi plaćanja, predviđajući rast tržišta virtuelnih proizvoda za 100 odsto u periodu 2010-2014.