Za nekoliko dana u Vašingtonu će se sastati ministri finansija na sastanku G20, kao i prolećnog mitinga MMF-a, na kojima će se raspravljati i o najnovijim potezima EU za suzbijanje efekata ekonomske krize.
Zemlje Evrozone postigle su fiskalni sporazum, kao i Evropski mehanizam stabilnosti, koji bi trebalo dodatno da ojača ekonomsku poziciju EU i funkcioniše u bliskoj saradnji sa MMF-om u do sada neviđenoj razmeri kroz zajedničko izdavanje neophodnih zajmova. Međutim, dosadašnja monetarna poltika EU zemalja zahtevala je da svaka zemlja posebno ima svoje predstavnike u izvršnom telu MMF, umesto jednog zajedničkog reprezenta za Evrozonu. Odluka o zajedničkom nastupu je izazvala dosta polemike u ekonomskim krugovima zemalja Evrozone.
Dodatna eskalacija problema nastala je usled najavljene reforme MMF, kojom bhi dodatnih 6% glasaškog prava pripalo zemljama u razvoju. Zemlej zapadne Evrope nisu spremne da se odreknu svoja dva upravljačka mesta, a SAD kao najveći akcionar s pravom veta, učiniće to najranije početkom sledeće godine, odnosno posle predsedničkih izbora. Ovo će dovesti do daljeg odlaganja odluke o zajedničkom nastupu Evrozone, iako se najavljuje da bi do oktobra Nemačka, Francuska i Italija mogle da usaglase sve uslove oko jedinstvenog predstavljanja, što bi učvrstilo veru u snagu evra kao valute i utišalo sve kritičare.
Izvor: Fajnenšl Tajms