Turske vlasti su nedavno krenule u kulturni ekspanzionizam gradeći nove muzeje, iskopavajući na novim arheološkim nalazištima i trošeći dosta novca na umetnost. Upravo u Ankari grade novi muzej koji će biti otvoren 2023. na godišnjicu turske republike. Ovaj kulturni plan poklapa se sa smelom kampanjom za vraćanje blaga za koja se veruje da su ukradena iz Turske a sada se nalaze u zapadnim muzejima.
Turske vlasti se u ovom kulturnom ratu služe koliko molbama toliko i pretnjama – odbijaju da pozajmljuju svoja blaga inostranim muzejima ali i dižu galamu u javnosti kako bi osramotili neke zapadne muzeje. Inostrani kustosti se žale na ovu pojačanu agresiju.
A Turska je bogata istorijskim nasleđem. Tokom čitavog 19. veka iskopavalo se u Anatoliji, u čemu su bili najuspešniji Evropljani predvođeni Karlom Hjumenom. Njihovo najvažnije otkriće je Zevsov oltar iz drugog veka p.n.e. Sa sultanovom dozvolom taj oltar je prenet u Nemačku, gde se i dalje nalazi u jednom muzeju. Nemci i dalje mnogo kopaju po Turskoj a turski arheolozi se obrazuju u Berlinu.
Međutim, na ovim prostorima kopali su i Francuzi i Britanci, kao i mnoge druge nacije. Neki od njih su platili za određene predmete koje su pronašli a neki su ih u strahu od razaranja i nestabilnosti u Turskoj samo preneli u evropske muzeje.
Mnogi od ovih predmeta su bez ikakve dokumentacije. Turska vlada ovakve predmete smatra ukradenim. Ekonomska moć zemlje je narasla i ona posle Arapskog proleća smatra da može biti lider na Bliskom Istoku. Jedan turski bivši ministar je izjavio: „Zagorčaćemo život muzejima koji odbiju da nam vrate naše predmete“.