class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify; line-height: 150%;“>Srbiji predstoji finansijska kriza ukoliko se ostvari najpesimističniji scenario i predviđanja stručnjaka, koji podrazumeva dalji pad vrednosti dinara, problem nelikvidnosti budžeta, i produbljivanje krize javnog duga. Kako su se u srpskoj ekonomiji i najcrnji scenariji već više puta ostvarivali, ne treba isključivati ono najgore, pogotovo ako se zna da postoje realni rizici koji bi do toga mogli da dovedu – od sporog formiranja vlade, preko dodatne nestabilnosti evropskih finansijskih tržišta do neodmrzavanja sporazuma sa MMF-om.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>
class=“MsoNormal“>Pomenuti najpesimističniji scenario bi ujedno za sobom povukao i pad životnog standarda stanovništva kroz zamrzavanje, smanjenje ili kašnjenja isplate zarada i penzija, mogućeg otpuštanja dela zaposlenih u javnom sektoru i dalji rast nelikvidnosti realnog sektora privrede. I tu nije kraj, sve ovo bi posledično moglo dodatno da naruši životni standard građana kroz novi talas otpuštanja i smanjenja zarada, što bi nas uvelo u recesiju. Po optimističnijem scenariju, ukoliko država obezbedi nesmetano emitovanje svojih hartija od vrednosti, budžet će do kraja godine moći da se realizuje.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Stručnjaci smatraju da ukoliko govorimo o finansijskoj krizi u pravom smislu te reči, onda svakako moramo u obzir uzeti sve sve njene segmente: valutnu, bankarsku i dužničku krizu, kao i kombinaciju prethodnih oblika krize.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Kako domaća valuta iz dana u dan gubi na vrednosti, nema sumnje da jedan segment finansijske krize već osećamo. Ono što je sasvim izvesno, smatra izvršni direktor Altis Capital-a i član Srpskog ekonomskog foruma, Aleksandar Ilić, jeste da smo mi neku vrstu valutne krize već imali još od 2008. godine, s obzirom da je dinar tokom 2009. i 2010. godine izgubio na vrednost oko 30 odsto u odnosu na kraj trećeg tromesečja 2008. godine. Ovo, međutim, ne znači da ćemo novi talas nestabilnosti pregurati lakše – naprotiv. Činjenica da iz prethodnog perioda nismo izvukli odgovarajuće pouke je otežavajući faktor.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>„Ovakva kretanja bila su uslovljena delovanjem nekoliko faktora, a pre svega, precenjenosti nacionalne valute u pretkriznom periodu, visokim spoljnotrgovinskim deficitom, prestankom priliva kapitala nakon početka svetske finansijske krize, političkim rizicima i rastom nepoverenja tržišnih učesnika“, objašnjava Ilić.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Kako stvari stoje, ključni okidač za valutnu krizu – precenjenost domaće valute – bio je rezultat visokog priliva kapitala u pretkriznom periodu.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>„Sa svetskom finansijskom krizom, prestao je značajniji priliv kapitala u Srbiju, osim u kratkom periodu porasta vrednosti portfolio investicija u dužničke hartije od vrednosti. Tako je, onda, moralo da dođe i do prilagođavanja vrednosti dinara realnom nivou, odnosno do njegovog značajnijeg pada,“ smatra Ilić.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Valutna kriza, odnosno izostanak priliva kapitala su, međutim, u mnogo čemu uticali i na druge faktore privrednog života. Tako je došlo i do krize likvidnosti u realnom sektoru, pada životnog standarda, problema u bankarskom sektoru i u funkcionisanju države.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Ono što je bitno naglasiti jeste da je tokom 2011. godine, delimično usled kratkotrajne stabilnosti i oporavka svetskog finansijskog tržišta i svetske privrede, došlo do ponovnog povećanja priliva kapitala iz inostranstva, ovog puta u vidu ulaganja stranih investitora u državne hartije od vrednosti.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>„Veća tražnja za dinarima je uslovila rast vrednosti, tako da je tokom 2011. godine došlo do stabilizacije vrednosti dinara pa čak i njegovog jačanja. Međutim, ovo je kratko trajalo jer se u 2012. godini mnogo toga promenilo – izgledi na evropskim finansijskim tržištima postali su nepovoljniji (problemi sa javnim dugom u Grčkoj, Italiji i Španiji), a takođe pogoršani su i makroekonomski i politički izgledi u Srbiji, što je uticalo da strani investitori više ne ulažu u domaće hartije, pa čak i da napuštaju ovo tržište, što je ponovo uticalo, uz druge faktore, na pad vrednosti dinara,“ naglašava Ilić.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Sagovornik B&F dodaje da je u ovom trenutku teško reći koliko će se domaća valuta još prilagođavati, ali se može reći da za dalje slabljenje ima još prostora s obzirom na trgovinski deficit, izostanak priliva stranih direktnih investicija i sporiji privredni rast. Ne može se sa sigurnošću reći da li će to prilagođavanje dostići 120 dinara za evro, ili će ići čak više od toga.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Ono što takođe može da utiče na finansijsku krizu jeste i dužnička kriza odnosno kriza javnog duga. U pitanju je, jednostavno rečeno, sposobnost države da otplaćuje svoje obaveze. I mada Aleksandar Ilić uverava da Srbija nije blizu grčkog scenarija, činjenica je da se u javnosti sve više čuju upozorenja ekonomista da smo dospeli u krizu javnog duga.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>„Rizici u pogledu održivosti javnih finansija i likvidnosti budžeta svakako postoje i nisu mali, a od razvoja događaja u narednom periodu će dosta toga zavisiti. Slabija naplata poreza utiče na povećanje budžetskih deficita i po tom osnovu država mora da se dodatno zadužuje. Dodatno država mora da se zaduži i da refinansira dugove koji dospevaju do kraja godine (oko 2,5 mlrd evra). U tim okolnostima od značaja je mogućnost države da se u kratkom roku zaduži na domaćim i međunarodnim finansijskim tržištima, objašnjava naš sagovornik.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>On ističe da se na bazi rezultata iz prvih pet meseci ove godine može reći da još uvek postoji interesovanje investitora za državne hartije od vrednosti, ali je to interesovanje nešto slabije – naročito za dugoročne obveznice u dinarima, što je rezultat slabijeg poverenja investitora u domaću valutu.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Nema sumnje da će narednih nekoliko meseci predsatvljati ozbiljan test za novu vladu i javne finansije, a pitanje stabilizacije domaće valute, pokrivanje budžetskog deficita, refinansiranje dugova, i privlačenje novih investicija u kratkom roku, odnosno reforme penzionog sistema, državne administracije, javnih preduzeća i privrednog ambijenta u dužem periodu su ključni segmenti čije će rešavanje odrediti da li ćemo se pridružiti zemljama poput Grčke, Španije i Italije.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Grčki scenario, iako se ne može isključiti, manje je verovatan jer je javni dug Srbije (oko 50% BDP) znatno manji nego u Grčkoj (165% BDP). Zatim, ročna struktura duga je relativno povoljna imajući u vidu značajno učešće u finansiranju međunarodnih finansijskih insitucija iako je u poslednje vreme došlo do rasta duga po osnovu državnih zapisa. I treće, Srbiji, u slučaju najnepovoljnijeg scenarija, treba „samo“ par milijardi evra na godišnjem nivou za pokriće svih obaveza za razliku od drugih zemlja gde se „rupe“ mere desetinama i stotinama milijardi evra, pa se, verovatno, uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija (MMF, Svetska banka) ta sredstva mogu pronaći, a likvidnost budžeta se može održati. Naravno, cena za to je gubitak nezavisnosti ekonomske politike, sprovođenje nepopularnih mera i verovatna prodaja najvrednijih domaćih preduzeća (Telekom Srbija, EPS i drugo)“, objašnjava Ilić.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe da bi za nastanak finansijske krize u Srbiji bilo potrebno da ili dođe do povlačenja depozita, što nije nemoguće u slučaju finansijskog haosa u Grčkoj, ili da se značajno poveća postotak nenaplativih potraživanja, posebno u korporativnom sektoru, što takođe nije nemoguće ukoliko se nastave negativna kretanja u privredi.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>“Takođe, moglo bi da dođe do povlačenja depozita usled bojazni da se štediše ne mogu osloniti na državne garancije, a to nije nemoguće s obzirom na fiskalne probleme. No, valja očekivati da bi MMF pritekao u pomoć. U svakom slučaju, nije izgledno neko povećanje ponude kredita, što je takođe neka vrsta finansijske krize”, smatra Gligorov. Kako ističe, ovo stanje visokih kamatnih stopa i slabe ponude kredita drži, u najboljem slučaju, privredu u stagnaciji.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“>“Ukoliko bi došlo do novih bankrotstava banaka, to bi predstavljalo značajan dodatni fiskalni udar, a ukoliko bi došlo do povlačenja depozita, to bi vodilo dodatnoj devalvaciji kursa dinara. Ako bi to bilo praćeno padom potrošnje i investicija, što bi trebalo očekivati, ušlo bi se u recesiju i dodatno bi se povećao broj nezaposlenih. Posle bi sve zavisilo od toga kako bi se sanirao bankarski sistem,” navodi Gligorov.
class=“MsoNormal“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: right;“>Suzana Radinović