O internalicionalizaciji juana se već duže vreme govori – velike banke poput Standard Chartered i HSBC prognoziraju da će kineska valuta uskoro biti veoma zastupljena u globalnoj trgovini i investicijama. Ovo međutim, smatraju stručnjaci, zavisi i od toga koliko su kineske vlasti spremne na deregulaciju tržišta.
Iako je u naslovu konferencije održane u Briselu 31. maja 2012. godine, postavljeno samo kao mogućnost, u stvarnosti se sasvim izvesno može očekivati ’’prevlast’’ juana u odnosu na dolar i evro, u skladu sa konstantnim ekonomskim rastom Republike Kine nasuprot recesije koja zadnjih nekoliko godina potresa tlo Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. O ovoj i brojnim drugim temama vezanim za juan govorili su Šanin Vali, savetnik BNP Paribas, Pol Guding, direktor za razvoj HSBC London i Pol De-Lucenberger, predsednik Generalne direkcije za ekonomiju i za finansije.
Do 2005. godine juan je bio čvrsto vezan za američki dolar, pod strogom kontrolom Centralne banke Kine koja je bila uključena u sve transkacije koje kineske kompanije izvršavaju sa ostatkom sveta i tako održavala devizni kurs na propisanom nivou. Nakon toga usledio je period kontrolisanog kretanja juana u odnosu na korpu valuta što je bio prvi korak ka njegovoj internacionalizaciji čemu će dodatno doprineti događaji koji su usledili sredinom 2009. godine (stvaranje ’’offshore’’ tržišta u Hong Kongu).
Pol Guding istakao je da otvaranje ’’offshore’’ tržišta u Hong Kongu i Londonu predstavlja ključni potez u procesu liberalizacije trgovine juanom i potvrdu da kineska vlada teži daljem otvaranju tržišta. Dalji rast i napredak, dodao je on, sa jedne strane zavisi od spremnosti i dalekovidosti vlasti i Centralne banke Kine da deregulacijom trgovine ali i povećanjem ponude isprati tražnju za ovom valutom. Sa druge strane u velikoj meri zavisiće od Međunarodnog monetarnog fonda koji trenutno najvećim delom (oko 80%) koristi dolar i evro kao bazu za specijalna prava vučenja i njihovog plana da do 2015. godine juan uzme značajnije učešće. Pored toga Guding se složio sa očekivanjima zvaničnog Pekinga da će do 2020. godine Šangaj postati jedan od glavnih finanijskih centara i dodao da se u tom periodu može očekivati da juan postane glavna rezervna valuta obzirom da se trenutno nalazi u drugoj od moguće tri faze (trgovina valutom, investiranje u određenoj valuti i rezervna valuta) koje svaka valuta prolazi na putu ka potpunoj internacionalizaciji.
Iako je među učesnicima postignut konsenzus o budućnosti juana i njegovoj dominantoj poziciji, mesto razilaženja u njihovim stavovima jeste momenat kada će do toga doći. Predsednik Generalne direkcije za ekonomiju i finansije pri Evropskoj komisiji, Pol De-Lucenberger, ukazao je na neke od slabosti koje egzistiraju i koje mogu uticati da proces internacionalizacije traje znatno duže. Prva zamerka vezana je za široku i čvrstu kontrolu finansijskog sistema od strane vlade i nepostojanje tržišne ekonomije. Pored toga ukazao je na stalne intervencije na deviznom tržištu čime se juan veštački održava na izuzetno niskom nivou, sa osnovnim ciljem da se podstakne izvozna aktivnost. Prema njegovim tvdrnjama proces deregulacije finansijskog sistema, formiranja tržišne ekonomije i fleksibilnog deviznog kursa trajaće nekoliko decenija a dok te ne bude završeno nikako se ne može očkivati značajniji napredak juana na međunarodnom tržištu.
Šanin Vali, viši savetnik u BNP Paribas Banci, izneo je svoje predivđanje da će Kina izvesno biti najjača ekonomska sila na svetu već 2030. godine i da je sasvim prirodno da ima valutu koja će to da prati, kao što je to bio slučaj sa funtom i dolarom u periodu dominacije Velike Britanije odnosno Sjedinjenih Američkih Država. Takođe je istakao da porast upotrebe juana nema za krajnji cilj da potisne dolar i evro već da doprinese balansiranom funkcionisanju mađunarodnog monetarnog sistema. Na pitanje da li se juan veštački održava na nerealno niskom nivou, Vali je objasnio da je u slučaju izvoza važniji parametar realni devizni kurs koji je pod uticajem trenutne inflacije (3% maj 2012.) značajno apresirao i tako drastično smanjio izvoz kineskih kompanija.
U zaključnom govoru, podpredsednik EU-Azija Centra Pjet Stil rekao je da je sasvim realno očekivati jaču ulogu juana u globalnim finansijama. Međutim činjenica da je Kina izuzetno oprezna i svesna odgovornosti koje snosi ta pozicija (“lender of last resort“) uticaće da se proces internacionalizacije odvija postupno uz potpuno poštovanje nacionalnih interesa.
Sa ovim se međutim ne slažu svi ekonomisti. Ju Jongding, savetnik kineskih vlasti, tvrdi da je plan o internacionalizaciji juana „nepotpun i više izraz želje nego realnosti“. I dosadašnje faze internacionalizacije po njemu su samo privid uspeha – juan i dalje ima malu ekonomsku moć, jer u međunarodnoj trgovini se u kineskoj valuti možda plaća roba, ali se vrednost te trgovine i dalje računa u dolarima. Osim toga, kaže Ju, iako pričaju o internacionalizaciji, kineske vlasti još nisu pomenule liberalizaciju kamatnih stopa i slobodan režim devitnog kursa, bez čega se juan ne može takmičiti sa evrom i dolarom. Pre uključivanja u svetsko tržište kineske vlasti moraju „srediti stvari kod kuće“ – brže reformisati finansijsko tržište.
*Renminbi je zvanična valuta u Kini a njena osnovna jedinica je juan. Renminbi u bukvalnom predovu znači „narodna valuta“
Milovan Rankov, dopisnik B&F iz Brisela