Dok su španski i italijanski premijer Marijano Rahoj i Mario Monti na samitu EU ratovali protiv Angele Merkel, u Španiji koju je teško pogodila kriza, publika je sebi davala oduška bodreći špansku fudbalsku reprezentaciju i slaveći kako dolikuje – uz koridu, vatromet i tradicionalnu odeću – lokalnu slavu svog mesta, na čemu se ne štedi ni u najsiromašnijim pokrajinama.
Dok su meteorolozi i mediji upozoravali Špance da ostanu u kućama zbog visokih temperatura, koje u trenutku pisanja ovoga teksta prelaze 40 stepeni u Madridu, rudari sa severa zemlje krenuli su u pohod na prestonicu. Njih osamdesetak, zaposlenih u rudniku u gradiću Mieresu u pokrajini Asturijasu, krenuli su u tronedeljni crni marš ka Madridu u nameri da spreče vladu i Evropsku uniju da odustanu od najavljenog ukidanja subvencija za ugalj. Plan je da im se usput pridruže rudari iz drugih gradova i da njih oko 200 dođe u Madrid 11. jula.
Crnom maršu prethodili su višenedeljni obračuni rudara sa policijom na severu zemlje. Rudari su se pokazali kao odlično organizovani u blokiranju puteva, paljenju automobilskih guma i upotrebi improvizovanih ručnih bacača. Svakodnevni snimci njihovih okršaja sa policijom na momente su podsećali na Siriju ili Libiju. Rudari su osvojili simpatije Španaca, ali, bar za sada, nisu uspeli da mobilišu radnike iz drugih sektora da im se pridruže. Njihova upozorenja da će bez subvencija ostati bez posla i bez šansi da nađu posao negde drugde, nemaju mnogo odjeka u zemlji u kojoj su mnogi drugi već odavno prošli to isto. Stopa nezaposlenosti u Španiji uporno se drži na oko 25 procenata, a najteže su pogođeni radnici u građevinarstvu i poljoprivredi. Među mladima, nezaposlenost je prešla 50 procenata.
Ništa od ovoga nije novo, ali je Španija, bar gledano sa strane, do skoro uspevala da izbegne da se nađe u centru pažnje, zahvaljujući drugima kao što su Irska, Portugal i pre svega Grčka. Sada kada izgleda da je Irska nekako uspela da pregura najgore, da Portugal ćutke trpi svoju krizu, i da se Grčka bar zakratko spasla od izlaska iz evrozone, Španija se, sa Italijom, našla u fokusu. Tome je doprinela kriza španskih banaka, koje su posle dužeg perioda prikrivanja svojih problema, na kraju ipak morale da priznaju poraz i obelodane u koliko velikom minusu se zapravo nalaze.
Kako se zove ‘spas’
Bankarska kriza rezultat je kraha tržišta nekretnina posle višegodišnjeg sveopšteg i nepažljivog zaduživanja. Zahvaljujući niskim kamatnim stopama u evrozoni i maštovitim akrobacijama bankara, španske banke su se zaduživale na međunarodnim tržištima i velikodušno kreditirale građevinski bum u zemlji. Najviše su se zaletele lokalne štedionice (cajas), obično pod kontrolom lokalnih političara, koje su zdušno finansirale megalomanske građevinske projekte lokalnih građevinskih firmi. Gradilo se na sve strane, Španci su kupovali stanove za sebe, decu, odmor i ‘da se nađe’ i svima je išlo dobro. A onda je usledio kreditni krah u SAD koji se brzo proširio na ostatak sveta i doveo do zatvaranja kreditnih slavina u Španiji. Tada se pokazalo da je špansko privredno čudo izgrađeno na veoma klimavim nogama, da se zemlja previše oslonila na jednu privrednu granu i da, uz nisku produktivnost i loše obrazovanu radnu snagu, nema šta mnogo da ponudi na svetskom tržištu.
Nova, konzervativna vlada Marijana Rahoja, koja je na vlast došla krajem prošle godine, opirala se koliko je mogla, ali je na kraju ipak morala da se obrati Briselu za finansijsku pomoć. Dve revizorske kuće koje je vlada angažovala da procene u kojem su minusu španske banke, izašle su sa dve različite cifre, od kojih je ona veća 62 milijarde evra. Evropska unija je Španiji stavila na raspolaganje fond od 100 milijardi za pomoć bankarskom sektoru. Iz političkih razloga, vladi je jako stalo da se pomoć koju traži ne zove ‘pomoć’ ili ‘spasavanje’, jer to povlači nametanje uslova od strane onih koji pomoć daju. Vlada insistira da je reč o ‘povoljnom zajmu’ i da u Madrid neće doći ‘ljudi u crnom’ – ekonomski eksperti Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije koji određuju gde će i koliko da se prave budžetski rezovi da bi se pozajmljeni novac vratio. Za sada se ne zna tačno pod kojim uslovima Španija pozajumljuje novac, ali nema dileme da nekakvi uslovi postoje. Mnogo važnije, zna se da novac neće ići direktno bankama, nego da će formalno biti pozajmljen španskoj vladi, koja preuzima odgovornost da ga vrati. Upravo zbog toga su finansijska tržišta najavljeni spas špankih banaka videla kao dodatni znak krize, zbog čega su kamatne stope na španske obveznice skočile i dostigle nivo od oko 7%, što eksperti smatraju psihološkom granicom preko koje otplata dugova postaje veoma teška.
Bez obzira na to pod kojim uslovima će Madrid pozajmiti novac za spašavanje banaka, vlada je najavila nove mere štednje. Budžeti se smanjuju na sve strane, prosvetni radnici štrajkuju svako malo, sada im se pridružuju i lekari. Pojedini regioni uvode ekstra taksu na recepte za lekove, kako bi se namakao novac da se plate apoteke. U pojedinim delovima zemlje, kao što je Kastilja la Manča na primer, apotekari čekaju po godinu dana da od države naplate izdate lekove. Očekuje se povećanje PDV-a, pre svega na one proizvode i usluge koji se oporezuju po sniženoj stopi, i najavljuje energična borba protiv utaje poreza.
Kada je lokalna vlast u Madridu nedavno podigla cene u gradskom saobraćaju, urbana gerila je krenula u akciju. Vrlo često tokom jutarnjeg špica nepoznate osobe povlače kočnice u vozovima madridskog metroa. Akcija je očigledno dobro organizovana i sinhronizovana, jer vozovi staju u istom trenutku. Policija je tek sada uspela da uđe u trag gerilcima.
‘No hay dos sin tres’
Uprkos crnim vestima i sve dubljoj ekonomskoj krizi kojoj se kraj ne nazire, Španija i dalje živi punim životom. Španija ima najveći broj kafana po glavi stanovnika na svetu i sve su i dalje pune. Mnoge sada imaju ‘antikrizni meni’, tako da čak i u centru Madrida možete da ručate kompletan obrok, sa predjelom, dezertom i čašom vina, za pet evra. Za dobro raspoloženje nacije trenutno je zadužena ‘La Roja’ – fudbalska reprezentacija Španije koja je odbranila titulu evropskog prvaka, i aktuelni je prvak sveta, pa otuda slogan da, kad su titule u pitanju ‘Nema dve bez tri’.
Kafane su pune i slavi se na sve strane. Vas dopisnik je utakmicu Španija – Francuska gledao u jednoj prelepoj kafanskoj bašti u Kaseresu – gradu na zapadu zemlje, u Ekstremaduri, inače najsiromašnijoj španskoj pokrajini. U gradu se u to vreme slavila lokalna slava – najvažniji datum u kalendaru svakog španskog grada i sela. Svuda u restoranima sedele su punačke žene u belim haljinama, sa veštačkim cvećem u kosi, i muškarci u belim košuljama i šarenim vencima oko vrata, kako tradicija nalaže. Istovremeno, lokalna slava u Alikanteu završena je vatrometom kakav se ne pamti. U Sevilji malo-malo pa se nešto slavi, pa Madriđani sve glasnije gunđaju ‘pa da li ti Seviljani ikada rade nešto?’ Istovremeno, madridska slava trajala je nekoliko dana, a jedna od glavnih zvezda na besplatnim koncertima koji su organizovani širom grada bio je Goran Bregović (posle koga je najavljen Kusturica).
Nema gradske slave u Španiji bez koride. Čak i u mestima koja nemaju izgrađenu arenu, podigne se montažna. U jednom selu u već pomenutoj Ekstremaduri predsednik opštine je meštanima objasnio da ga korida košta 15 hiljada evra i da za te pare može privremeno da zaposli nekoliko mladih ljudi. Pozvao je meštane da se na referendumu izjasne da li su im važnija radna mesta za decu ili bikovi. Pobedili su bikovi!
Aleksandar Kocić, dopisnik Biznisa i Finansija iz Madrida