Milijarder Bernar Arno nije jedini koji je ostavio posao u Francuskoj da bi ga nastavio u Belgiji. Svake godine hiljade mladih francuskih maturanata, privučeno pristupačnijim belgijskim tržištem rada i boljim životnim uslovima, iseljava se u tu zemlju.
I francuski državljani koji nisu imućni kao on, naročito mladi, takođe su požurili da se ukrcaju na voz Pariz-Brisel. I, za razliku od „francuskog najbogatijeg čoveka“, potonji se sele u nadi da će moći da plaćaju porez – to bi značilo da su konačno našli posao.
„Sve veći broj mladih Francuza u iskušenju je da započne svoje profesionalne karijere u inostranstvu, posebno u oblastima francuskog govornog područja Belgije,“ objašnjava Erik Ferhage, autor knjige ‘Faut-il quitter la France?’ [Da li biste ostavili Francusku?]. Šta je razlog njihovog dobrovoljnog odlaska u egzil? „Francusko tržište rada ih sve manje i manje motiviše.“
Broj francuskih stanovnika u briselskoj oblasti je u stalnom porastu. U 2010. godini briselski Zavod za statistiku i analizu izvestio je o zabeleženih 50.000 Francuza, za razliku od 34.000 deset godina ranije. Tokom 2011, broj francuskih državljana registrovanih u Belgiji porastao je za 8,1%, što je treći najveći migracioni rast u zapadnoj Evropi nakon Švajcarske i Velike Britanije. Među ovom dijasporom poreski begunci su oni koji predstavljaju manjinu – računa se da ih je samo oko 2 posto, od ukupno 250.000 Francuza registrovanih u Belgiji.
Pa, kakav je, onda, udeo mladih svršenih diplomaca? „Biće potrebno još vremena da bi statistika to otkrila“, priznaje Erik Ferhage. Dakle još uvek nije ustanovljeno, premda su brojke, pogledamo li migraciju francuskih studenata u Belgiju,“ logično povećane s izgradnjom Evrope i razvojem programa kao što je ‘Erasmus’. Jedinstvena valuta je takođe potpomogla ovaj trend. Od tada, broj francuskih studenata koji dolaze u Belgiju udvostručen je do cifre od 10.000 tokom zadnjih nekoliko godina.“ Štaviše, belgijska vlada pokušala je da utvrdi mere za ograničavanje tih tokova, ali one nisu sprovedene, jer su nespojive sa evropskim zakonodavstvom iz 2009.
Još jedna vrsta čisto profesionalne mobilnosti koji ističe dinamiku francusko – belgijske osovine jeste program ‘Volontiraj za sticanje međunarodnog iskustva’ (Volunteer for International Experience – VIE). Ovaj program daje šansu mladima koji imaju manje od 28 godina da provedu jedno vreme radeći u inostranstvu. Za francuske učesnike, „Belgija je trećeplasirana VIE destinacija u Evropi, nakon Velike Britanije i Nemačke, a peta u svetskom rangu“, navodi organizator ‘Ubifrance’.
Stažirati u Briselu je najpogodnije
Dakle, šta je to što motiviše diplomce da usplahireno istrče iz francuskog konteksta? Mešavina umora i straha od neizvesnosti na francuskom tržištu rada, te želja za novim iskustvom u jednoj zemlji koja se percipira kao izrazito ležerna i ugodna.
Za njih, odlazak u Belgiju je stvar bekstva od tržišta rada koje je neprijateljsko i zatvoreno. Luiza je 25-togodišnja postdiplomka iz nauka i ovo je njen slučaj. Uzevši za logično da prvi korak, u pokušaju da se zaposli, napravi u Parizu, tamo je doživela “iskušenje kada ste svakodnevno samleveni putovanjem na posao i nazad, kao i samim poslom, obeleženog pritiskom na mlađe zaposlene.” Tako se uputila ka Briselu: „Preselila sam se u četvrtak, a potpisala ugovor petak. Sve se dogodilo jako brzo. „
Je li to povezano s pristupačnijim tržištem rada? „U smislu ponuda za posao, Belgija je jedna od pet najpogodnijih evropskih država“, ističe zvaničnik međunarodne kancelarije francuskog državnog Zavoda za zapošljavanje. Ovo naročito važi za visoko kvalifikovane kandidate. Međutim, u nekim sektorima, probiti se na tržište rada podjednako je teško kao i u Francuskoj.
Tu je još jedan kriterijum: pri ulasku na tržište rada, kandidatima su od veće koristi fleksibilnije belgijske opcije, kao i njihove poslovne i organizacione mreže koje su pristupačnije. Ninon, 27, koja je diplomirala industrijski dizajn u Parizu, rekla nam je pre prošlogodišnjeg preseljenja u Brisel: „Stvarno je jako bolno dok pokušavate da pronađete posao u Parizu. Tako sam odlučila da odem nakon stažiranja, ali to više nije bila realna opcija jer nisam više imala status studenta. Nakon šest meseci, uputila sam se ka Briselu, gde su fleksibilniji.“
Briselska stažiranja nisu neka grandiozno neverovatna stvar – u pitanju su uglavnom privremeni ugovori i niske plate – ali barem su pripravnički period i sve preference odgovarajući, „a ne redovni posao zamaskiran u stažiranje, kao što to rade u Parizu. U Belgiju možete doći bez prtljaga, jer ste otišli tamo da nešto naučite. To je pravi pripravnički staž. I ne morate predugo da čekate pre nego što vas angažuju na zanimljivim projektima. Kada ste pripravnik u Parizu, morate uzeti vaš tiket kao u mesari*, i čekati da biste došli na red za neke interesantne stvari.“
*(u Francuskoj i na Zapadu je čest običaj da u mesari uzmete tiket s brojem, a potom čekate da mesar prozove vaš broj)
Pristupačne cene stanovanja i niski troškovi života
Čini se da je i razvijanje profesionalnih mreža u ovoj zemlji takođe lakše. U međusobnim kontaktima na mrežama, kandidati koji čekaju da im se ukaže Sveti Gral zaposlenja uviđaju da trasiranje puta ka poslu u Belgiji nije tako strašno kao što je to negde drugde: „U kreativnom području medija, na primer, puno je lakše za ljude da reskiraju i povlače poteze nego što je to slučaj u Parizu,“ objašnjava Ninon.
Istovremeno, Brisel nudi mogućnost napredovanja za jedan široki spektar profila. Za Sofi, 26, koja je nedavno diplomirala na Školi za napredne studije pariskog javnog zdravstva, boravak u tom gradu bio je gotovo obavezan: „80% zakonodavstva vezanog za zaštitu okoline razvijena je tamo. Morate dobiti uporište u Belgiji, pa makar samo i zbog širenja vaše profesionalne mreže i broja poslovnih kontakata.“
Ekonomska presija u Briselu ne pritiska tako snažno kao drugde. Prema međunarodnoj studiji o troškovima života koju je sproveo Mercer u 2011, Brisel je po visini cena na 62. poziciji – iza Bratislave i Atine – dok je Pariz zauzeo 27 mesto. Tu je zatim i pitanje stanovanja, koje je jaka motivacija za mnoge nove franko – iseljenike. Tokom 2011, na lestvici evropskih gradova sa najvišom rentom Pariz je izbio na šesto mesto i ne može ni u ovom segmentu da konkuriše Briselu, koji je na ovoj listi tek 26-ti. „Za 380€ mesečno, imam sobu u zajedničkoj kući koju delim s drugima – kuća je s vrtom, živinom i povrtnjakom,“ objašnjava Ninon. „A to je samo pet minuta od Flažea, mladog, modernog i multikulturalnog susedstva.“ U Parizu je vrlo teško naći sobu po toj ceni.
Ovo sve je delimično vezano i za sindrom skučenosti, i zato je mladim Parižanima danas tako lako i jednostavno da okrenu leđa “Gradu svetlosti” i ostanu u Briselu, u koji je migrirala i Sofi. Nakon “dve i po godine u istočnom Parizu, provedenih u sobi površine 15m2 koju sam delila s još jednom osobom”, ona sada zna da “za manje novca, mogu imati i više od toga: vrt i visoku tavanicu.“
Za one čiji je glavni cilj pronaći posao, smeštaj po pristupačnim cenama i niski troškovi života su jedan usputni vrlo važan ‘bonus’: kao šlag na tortu za iseljenike dođe im i ovaj očigledno superioran kvalitet življenja. Uz sve to, Brisel ima malu gustinu naseljenosti, puno zelenih površina i kulturni život koji je manje elitistički i dostupniji nego onaj u Parizu.
Belgijanci imaju puno veze s ovim migracijama Francuza … i, premda imaju jako dobru reputaciju, puno je pritužbi na novodošle Francuze koji belgijske niske cene guraju naviše, potom se žale kako ih pariski mediji predstavljaju u lošem svetlu … baš su oštri, ti Belgijanci.
Kapital leti iz Belgije
I dok se neki sele u Belgiju, drugi iz nje odlaze. Konkretno, multinacionalke, „bojeći se da njihove poreske olakšice mogu biti umanjene“, piše pariski Le Monde.
Primera radi, proizvođač čelika Arcelor Mittal, koji je povukao „37 milijardi svojih evra iz belgijske banke“, od kojih će većina sada biti prebačena u Luksemburg. Drugi, poput holandske elektronske grupe, Filips i finske energetske kompanije Fortum, pokreću svoj kapital natrag, ka svojim matičnim zemljama.
[… Ove aktivnosti] mogu se povezati sa ispitivanjima pokrenutim od strane specijalne poreske inspekcijske jedinice. Istražioci sada mogu iskoristiti prednost jednog novog paketa uperenog protiv „izbegavanja plaćanja poreza i zloupotreba pravne regulative“ – mera kojima se kažnjavaju čisto finansijske operacije, papirne transakcije i razni drugi trikovi kako bi se smanjio porez. […] U isto vreme, zakon o ugovorenoj vrednosti tj nominalnom iznosu – koji je poreske olakšice dosad obezbeđivao kompanijama koje posluju kroz belgijske banke – krajem 2011 postao je nepovoljniji. Ove promene stvorile su u svetu finansija klimu dodatne nesigurnosti.
prevod: Milan Lukić
18. oktobar 2012 (slate.fr, Pariz)