/ Finansije / Šta nam donose izmene Zakona o PDV: Dobra rešenja i nove nedoumice
BiF Analize Čitajte B&F online

Šta nam donose izmene Zakona o PDV: Dobra rešenja i nove nedoumice

This post has already been read 928 times!

Najnovijim izmenama Zakona o PDV se po prvi put od njegovog uvođenja 2005. godine, unose značajne i u izvesnoj meri suštinske promene u ovu oblast oporezivanja. Osnovni motiv zakonodavca je svakako obezbeđivanje dodatnih izvora finansiranja budžeta kroz povećanje opšte stope. U tekst zakona unete su i druge izmene sa namerom da se otklone manjkavosti postojećeg sistema, obezbedi veća neutralnost za poreske obveznike i reše neke od aktuelnih nedoumica.

Kada je 2005. godine usvajan, Zakon o PDV sastavljan je po ugledu na EU regulativu i u vreme njegovog uvođenja govorio je o dobroj nameri i zrelosti zakonodavca.  Posle gotovo sedam godina njegove primene, vredi se zapitati koliko smo odmakli od vremena njegovog donošenja, pre svega u pravcu harmonizacije sa propisima EU ali i mogućnošću važećih zakonskih rešenja da odgovore na vrlo dinamične promene na tržištu roba i usluga. Naravno, nijednim zakonom se ne mogu predvideti sve moguće situacije i regulisati svi aspekti biznisa. Kao odgovor na situacije u kojima zakon nije mogao da odgovori na neka pitanja ili je bio nedorečen, ministarstvo finansija Republike Srbije donelo je niz mišljenja i objašnjenja. Imajući u vidu da određeni aspekti ipak zahtevaju zakonska rešenja, a ne tumačenja koja pritom nisu obavezujuća, najnovije izmene zakona predstavljaju pozitivan korak, ali se i dalje postavlja pitanje obuhvata i efekata samih izmena.

porezi

Jedna od aktuelnih tema već dugo prisutna u javnosti je plaćanje PDV obaveze državi po naplati prometa robe i usluga. Najnovijim izmenama Zakona će se omogućiti određenom broju obveznika (sa godišnjim prometom do RSD 50 miliona) primena sistema „PDV po naplati“, pod određenim uslovima. Međutim, postavlja se pitanje kakav će efekat ovakva izmena imati i koliko će zaista pogodovati poreskim obveznicima. Ovo pre svega imajući u vidu pravo na odbitak prethodnog poreza i ograničeno vreme koje je ostavljeno za „naplatu“. Generalno govoreći, pravo na odbitak nastaje u momentu nastanka obaveze, ne pre. Shodno tome, poreski obveznici u sistemu „PDV po naplati“ će imati pravo na odbitak prethodnog poreza tek pošto plate fakture svojim dobavljačima. Sa druge strane, ukoliko preduzeće ne naplati svoje potraživanje u roku od šest meseci, biće dužno da svoju PDV obavezu izmiri državi u celini. Dodatno ograničenje je svakako i izuzimanje određenih transakcija iz sistema naplate (npr. u slučaju prometa objekata, prometa između povezanih lica itd). Praksa će naravno pokazati da li ovakvo rešenje zaista odgovara preduzećima, imajući u vidu ograničenja sistema i/ ili nameće dodatne troškove implementacije i kontrole kako za same obveznike, tako i za poreske organe.

Među najznačajnijim izmenama su svakako one koje se tiču oblasti građevinarstva i prometa nepokretnosti. Dosadašnjim rešenjem samo promet novoizgrađenih objekata je bio u sistemu PDV, dok je svaki sledeći promet oporezovan porezom na prenos apsolutnih prava. Od 1. januara sledeće godine postojaće mogućnost da se kupac i prodavac, koji su PDV obveznici, opredele da li će prenos građevinskog objekta (izuzev novoizgrađenog) biti oporezovan PDV ili porezom na prenos. Ovakvo rešenje svakako predstavlja pozitivan korak u daljoj harmonizaciji sa EU pravilima, a istovremeno će omogućiti kupcima građevinskih objekata da smanje troškove poreza imajući u vidu pravo na odbitak prethodnog poreza.

Novina u oblasti građevinarstva je svakako i to što će investitor za primljena dobra i usluge izvođača radova imati status PDV dužnika i obračunavati PDV ali i, u određenom broju slučajeva, imati i pravo da obračunatim PDV umanji svoju PDV obavezu. Ovakvo rešenje je svakako pozitivno prevashodno imajući u vidu tekuće probleme likvidnosti i obaveze da se PDV obračuna i plati bez obzira na činjenicu kada kupac, odnosno investitor plati dobavljaču za nabavljeni objekat, odnosno pružene usluge. Sa druge strane postavlja se pitanje u kojoj meri je ekonomski opravdano i poreski prihvatljivo da PDV bude mehanizam i način rešavanja ovakvih problema i to selektivno, u određenim privrednim granama.

Usvojenom verzijom Zakona konačno će biti omogućen povraćaj plaćenog PDV pri kupovini hrane i opreme za bebe. Međutim, roditelji će imati pravo na povraćaj u ukupnom iznosu od 70.000 dinara samo ukoliko njihov ukupni godišnji neto prihod ne prelazi 960.000 dinara, a vrednost imovine 23.400.000 dinara.

Najnovija verzija Zakona o PDV će doneti značajne novine i u pogledu zakupa pokretnih i nepokretnih dobara, prava na povraćaj stranim licima, primeni nulte stope na promet u slobodnim zonama i carinskim skladištima, distribuciji marketinškog materijala, oporezivanju usluga call centara i kliničkih ispitivanja, ulaganja u tuđe i sopstvene objekte, prometa poljoprivrednih proizvoda i sekundarnih sirovina, usluga pruženih bez naknade, PDV registracije, novih rokova za podnošenje PDV prijava i plaćanje obaveza.

Imajući u vidu pre svega obuhvat mera i ciljeve koje je zakonodavac želeo da postigne ovakvim merama, izmene Zakona o PDV predstavljaju svakako pozitivan pomak. Kad budu doneta podzakonska akta i počne konkretna primena u praksi biće lakše sagledati i realnije proceniti prikladnost donetih mera i njihove efekte. Naravno, u narednom periodu potrebno je nastaviti sa harmonizacijom zakonske regulative o PDV sa evropski zakonodavstvom i razmotriti donošenje novih rešenja u onim oblastima koje poslednjim izmenama nisu obuhvaćene u dovoljnoj meri, na primer u oblasti pravila mesta oporezivanja, razgraničenja između refundacije troškova i oporezivog prometa, registracije nerezidenata, različitih vidova tzv. „loyalty“ programa i drugim.

Jovana Stojanović

broj 91, oktobar 2012.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close