Upravo završen projekat istraživanja proseka plata u Srbiji pokazuje da je ukupan procenat učešća varijabilnog nagrađivanja u srpskoj privredi samo 5%. Za ovakav oblik nagrađivanja u Srbiji karakteristično je da se generalni direktori, iako od njihovog rada u najvećem zavisi uspeh preduzeća, nisu na prvom mestu prema varijabilnom nagrađivanju.
U trenutku dok se u našim medijima vodi polemika oko visine plata direktora u javnim preduzećima niko se ne pita kakve plate imaju, recimo, direktori u privatnom sektoru? Da li su oni malo, dovoljno ili previše plaćeni? Ista tema nije nikakav taboo u zapadnoevropskim zemljama čijim standardima teži i srpsko tržište. Ako u jednoj Nemačkoj, na primer, najplaćeniji menadžer u zemlji i šef jednog Folksvagena, Martin Vinterkorn, ima godišnju fiksnu bruto platu 1.791,900 evra zašto je u njegovoj ukupnoj bruto godišnjoj zaradi u protekloj godini (16.596,200 evra) toliko zastupljen varijabilni udeo? Koliko varijabilna zarada utiče na nagrađivanje ovdašnjih direktora u privatnom sektoru?
Na neka od ovih pitanja nedavno smo dobili konkretne odgovore. Delegacija nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srpsko privredno udruženje u saradnji sa kompanijom Kienbaum Management Consultans, inače specijalizovanom za ovakvu vrrstu istraživanja, zaključila je pre nekoliko dana višemesečni rad na svojoj prvoj studiji o proseku plata u Srbiji.
Rezultati studije prvenstveno su namenjeni svim kompanijama kojima je stalo da u narednoj godini kreiraju pravedan, realan i konkurentan sistem ličnih dohodaka za svoje zaposlene koji uključuje i varijabilne prihode. Studija je, svakako, velika pomoć i kod procesa optimizacije budžetiranja preduzeća za narednu fiskalnu godinu i podrška za fundiranu orijentacionu pomoć, s obzirom da se bazira na realnim podacima“.
Istraživanje je obuhvatilo 21 kompaniju koje su dale podatke za ukupno 1.012 radnih mesta za 25 konkretnih radnih pozicija. Privredne branše u istraživanju obuhvaćene su u sledećem procentualnom učešću: mašinski sektor (24% zastupljen u anketi), finansijski sektor (18%), elektronski sektor (14%), hemijski i farmaceutski (14%), metalski (10%), prehrambeni sa duvanskom industrijom (10%) i transportni i logistički sektor (10%).
Lične dohotke prema hijerarhijskom rangu, koje su u anketi popunjavala preduzeća sa čitave teritorije Srbije, karakteriše ogroman raspon: Tako, primera radi, generalni direktori u Srbiji zarađuju godišnje (uključujući i varijabilno nagrađivanje) u bruto iznosu između 2.500,000 i čak 13.500,000 RSD, vodeći kadrovi preduzeća dobijaju između 450.000 i 8.500,000 RSD, direktori sektora od 250.000 do 3.600,000 RSD, zaposleni u administraciji od 250.000 do 1.500,000 RSD dok godišnji bruto dohodak za stručne radnike (majstore itd.) varira od 230.000 do 900.000 RSD. Međutim, ako se za iste pozicije kao vrednost uzme samo jedna prosečna brojka onda su godišnje bruto zarade na nivou od 5.399,000 RSD (generalni direktori), 3.122,000 RSD (rukovodioci prodaje), 2.061,000 (menadžeri za marketing), 528.000 RSD (obični radnici) itd.
Kada je reč o visoko-stručnim licima i ako bi se, prema studiji, kao vrednost uzela jedna prosečna brojka (sa napomenom da su rasponi plata takođe ogromni), onda su osnovni godišnji bruto lični dohoci za pojedine pozicije sledeći: Key Account Menadžer 2.313,000 RSD, rukovodioci finansija 2.232,000 RSD, rukovodioci kontrole 1.620,000 RSD, stručno osposobljene računovođe 914,000 RSD, rukovodioci ljudskih resursa 1.835,000 RSD, rukovodioci transporta i logistike 1.762,000 RS, HR specijalisti 941,000 RSD, IT specijalisti 1.000,000 RSD, rukovodioci Facility menadžmenta 1.538,000 RSD, rukovodioci naučnog razvoja 1.477,000 RSD, stručni radnici 614.000 RSD itd.
Varijabilno nagrađivanje u Srbiji očigledno se još uvek nije „ustalilo“ kao na Zapadu. Zato ukupan procenat učešća varijabilnog nagrađivanja u srpskoj privredi iznosi samo 5%. Za ovakav oblik nagrađivanja u Srbiji karakteristično je da se generalni direktori (CEO), iako od njihovog rada u najvećem zavisi uspeh preduzeća, nisu na prvom mestu prema varijabilnom nagrađivanju. Lidersku poziciju, za sada, zauzima pozicija Key Account menadžera, sa čak 25% učešća. Posmatrano prema grupama varijabilno nagrađivanje u Srbiji je sledeće: za najviši menadžment 8%, rukovodeći kadar 7%, za visoke nameštenike 7%, za ostale nameštenike 4% i stručne i obične radnike 3%.
Očigledno da ovakav neusklađeni platni nivo u zemlji uglavnom zavisi od više faktora među kojima dominiraju: veličina i uspešnost u poslovanju preduzeća, dobro međunarodno pozicioniranje jedne firme, kvaliteta rada zaposlenih, dominacija boljih zarada u pojedinim branšama (finansijski sektor, farmaceutski, hemijski…) i, naravno, geografske sredine u kojoj jedno preduzeće funkcioniše (postoji snažna razlika u nagrađivanju za iste pozicije, recimo, u Beogradu, centralnoj ili južnoj Srbiji).
Vraćam se kratko na poziciju generalnog direktora: osoba na takvom mestu vodi kompaniju, odgovorna je za njenu koncepciju, strategiju i operativnu realizaciju strategije, nosi odgovornost za efikasnost procesa u firmi i njenih struktura i reprezentuje organizaciju u javnosti. Na kraju, generalni direktor snosi odgovornost za rezultate rada pred njenim vlasnicima. Uprkos svemu iznesenom varijabilno nagrađivanje za poziciju generalnog direktora u Srbiji ni u bližoj budućnosti neće sigurno biti značajno pomerena naviše, kakav je, recimo, slučaj u zapadnoevropskim zemljama gde upravo uspešno poslovanje jedne kompanije presudno utiče na godišnju zaradu generalnog direktora.
Kada je u pitanju procentualno povećanje dohodaka u industrijskom sektoru ono se u 2011/2012 kretalo na sledeći način (date brojke su u procentualnom iznosu):
Grupacija |
Proizvodnja |
Trgovina |
Usluge |
Ukupno |
CEO |
13,9 |
10,9 |
4,3 |
9,9 |
Vodeći kadar |
9,8 |
6,2 |
5,8 |
7,4 |
Visoki nameštenici |
10,5 |
3,8 |
3,1 |
7,4 |
Nameštenici |
12,0 |
6,4 |
4,5 |
8,8 |
(Stručni) radnici |
6,3 |
4,8 |
3,2 |
5,5 |
Prosek |
10,2 |
5,9 |
4,8 |
7,6 |
Planirana povećanja ličnih dohodaka za 2013. godinu u industrijskom sektoru (date brojke su u procentualnom iznosu):
Grupacija |
Proizvodnja |
Trgovina |
Usluge |
Ukupno |
CEO |
13,3 |
8,2 |
– |
11,2 |
Vodeći kadar |
15,8 |
7,5 |
– |
11,7 |
Visoki nameštenici |
14,2 |
6,8 |
– |
10,3 |
Nameštenici |
12,7 |
6,8 |
– |
9,5 |
(Stručni) radnici |
13,5 |
7,3 |
– |
10,2 |
Prosek |
13,5 |
7,4 |
– |
10,4 |
Efekat povećanja zarada i u narednoj poslovnoj godini na ovdašnjem tržištu zavisiće u najvećem od ovdašnjih inflatornih procesa i kretanja.
Milan Vučković,
saradnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji,
broj 92/93, decembar 2012.