EU je ušla u ozbiljnu borbu protiv poreskih rajeva, kao što će pokazati današnji samit lidera (22.maj) na kojem će biti reči o utaji poreza. Ipak, kako veliko čišćenje prvo treba početi u svojoj kući, tako će na udaru biti i britansko kanalsko ostrvo Džerzi, koja za svoj sadašnji prosperitet može zahvaliti tradicionalnim političkim dvosmislenostima i duplim standardima, prenosi El Pais.
Vlasti ove kvazi-nezavisne teritorije uhvaćene su u kontroverznoj situaciji koja nema nikakve veze sa prošlošću. Vlasti Džerzija svesne su i da njihov ekonomski sistem – zasnovan na veoma niskim ili nikakvim porezima – izaziva sumnje među EU vladama i, pre svega, među građanima ostalih evropskih zemalja, kojima je više dosta toga da budu žrtve, dok drugi dobijaju “besplatnu propusnicu za bolja mesta”.
„Mi nismo kazino, već centar koji prikuplja investicije koje se ubrizgavaju negde drugde. To je upravo ono što je Evropi potrebno. Mi smo deo rešenja, a ne problem „, kaže ostrvski ministar trezora Filip Ozouf. „Ova vlada je uvek radila shodno zakonima, i to će nastaviti u skladu sa međunarodnim standardima „, reči su glavnog ministra Ijana Gorsta.
Nasuprot ovim argumentima vlade na Džerziju i njihovog finansijskog lobija, aktivisti organizacije ‘Mreža za Pravedne Poreze’ su ovo malo ostrvo – koje ima manje od 100.000 stanovnika, ali i bankarske depozite veće od 140 milijardi evra – rangirale kao sedmi najveći svetski poreski raj na svojoj listi „tajnih instanci“.
„Uprkos tome što Džerzi formalno nije imao bilo kakve bankarske tajne – poput Švajcarske ili Bahama – tajnost operacija postiže se na druge načine: kroz fondove, ofšor kompanije, a od 2009. i kroz “fondacije“, uverena je ova nevladina organizacija koja promoviše transparentnost međunarodnih finansija.
„OECD nas ne uključuje u listu poreskih rajeva“, uporno ponavljaju vlasti Džerzija, ne uspevajući da u to ubede one koji ih kritikuju. „Na tom su spisku samo dva mala ostrva u Pacifiku: Nauru i Niue“ kaže Majk Luis, savetnik pri ‘Organizaciji Pomoći kroz Akciju’. „Kada bi ovi njihovi kriterijumi bili validni, onda širom sveta ne bi ni postojali poreski rajevi“.
„Svi poreski rajevi pričaju i uporno ponavljaju jednu te istu stvar“, dodaje pisac i novinar Nikolas Šekson. „A onda samo izvuku listu OECD-a i počnu da mašu njom, pokušavajući da pokažu kako su čisti.“
Ali, problemi Džerzija ne rastu isključivo pod pritiskom nevladinih organizacija ili mobilisanih građana. Vlade, takođe, nameravaju da se pozabave utvrđivanjem gde se sve odliva novac koji izmiče poreskim inspektorima.
„Poruka je jednostavna. Ako ste sakrili novac, bićemo vam za petama“, rekao je prošle nedelje britanski kancelar Džordž Ozborn, nakon što je London objavio rezultate istrage kojom je praćeno stotinu najvećih poreskih utajivača. Ovo je u skladu sa zajedničkim naporima koje Britanci sprovode sa SAD i Australijom kako bi se ispitale finansijske operacije Singapura, Britanskih Devičanskih ostrva, Kajmanskih ostrva i Kukovih Ostrva. Potraga je time dobila novi i snažniji zamah u cilju efikasnije naplate poreza, što je automatski nagnalo i ostrvo Džersi da prihvati razmenu informacija sa Londonom i Vašingtonom.
Organizacije kao što je ‘Mreža za Pravedne Poreze’ zahtevaju da se ova mera proširi i na sve ostale zemlje Evropske unije, kako bi se shvatila ozbiljnost namera za sprovođenje borbe protiv utaje poreza. Usledio je odgovor sa Džerzija – prihvatićemo korake u istrazi i razmenu informacija tek kada se svih 27 zemalja članica EU obavežu na isto to.
Džef Kuk, izvršni direktor ‘Džerzi Finansija’, zastupa interese sektora koji čini 40 odsto privrede. On priznaje da gaji suzdržanost prema ovom novom talasu regulatornih mera. „Želimo da budemo dobri susedi i da idemo ukorak sa onim što druge vlade odlučuju. Međutim, postoji rizik, a to je da će – ako se i kod ostalih Evropljana uvreži percepcija o nužnosti davanja svih informacija o našim klijentima – korisnici naših finansijskih usluga izabrati da svoj novac presele na druge teritorije. Razmena informacija je u redu – ako je svi budemo sprovodili.“
Ministar Ozouf je prijateljski ćaskao sa novinarom koji je došao na njegovo ostrvo. Ali, jedno mu je pitanje brzo skinulo osmeh s lica. Britanska vlada procenjuje da bi joj sporazum o automatskoj razmeni informacija sa tri zemlje (poreska raja) koje su pri britanskoj Kruni obezbedilo priliv od oko jedne milijarde svežih funti (1.185 milijardi) u britansku javnu kasu. Zar to nije priznanje Londona da je ostrvo, de fakto, poreski raj? „To je njihova, a ne naša procena, i mi je ne priznajemo“, odgovara ministar. „Čak i pod pretpostavkom da je to istina, mada, ovaj iznos je ekvivalent onome što ostrva Džersi, Gernzi i Men imaju da ukupno plaćaju tokom narednih pet godina.“
Uprkos svojoj novoj ulozi “starijeg brata” koji obavezuje mališane da poštuju pravila, Velika Britanija je do sada zauzimala toliko nejasan stav da su njene bivše kolonije, prekomorske teritorije i oni vezani za Krunu bili u stanju da rade šta god im je volja. London kontroliše tek svaku petu poresku oazu u svetu, a mnogi kritičari smatraju da bi u tom smislu moglo da se učini daleko više.
Nikolas Šekson, u svojim bestseleru ‘Ostrvo s blagom’ – koji je postao Biblija pokreta uperenih protiv poreskih rajeva – definiše ostrvo Džerzi kao kombinaciju „futurističkih ofšor finansija i srednjovekovnog političkog sistema“.
Ako je politička struktura Džerzija već toliko posebna, to ništa manje nije ni njegov poreski sistem. Zakonodavci ne vole komplikacije, već mnogo više preferiraju okrugle brojeve: nula odsto poreza za nefinansijske kompanije, 10 odsto za finansijske entitete i okruglo 20 odsto na deponovane prihode – bez obzira koliko su visoki.
Ulozi su veliki. Organizacije kao što je ‘Mreža za Pravedne Poreze’ pokrenule su akcije sa trostrukim ciljem: 1. Utvrđivanje ko su konkretni pojedinci, kompanije, fondovi i fondacije koje deponuju svoj novac u poreske rajeve; 2. dogovor o razmeni informacija između svih vlada, i 3. obezbeđenje uslova i pomoći zemljama brzog i velikog razvoja, kako bi i one imale koristi od ovakvih izmena regulative.
Neki koraci su već preduzeti. Sjedinjene Države, Velika Britanija i Australija postigli su sporazum o proveri sredstava u polovini od ukupnog broja postojećih poreskih rajeva. Na svom samitu ove nedelje, evropski lideri će pokušati da sačine zajednički okvir za borbu protiv utajivača poreza. Ako politički giganti budu odlučno delovali, ribica iz Džerzija biće primorana da reaguje. Ipak, niko ne može da garantuje kako ovo neće biti samo još jedna propuštena prilika.
Pored El Paisa, i drugi evropski dnevnici pišu o današnjem samitu. Belgijski De Standaard piše da Evropski parlament želi da do 2020. prepolovi „poreski jaz“, to jest potencijalno izgubljene prihode usled utaje poreza. Ovaj list navodi i da utaja i izbegavanje poreza koštaju Evropsku uniju 1 trilion evra godišnje, ili 2.000 evra po Evropljaninu. Osim toga, u članku se još navodi:
Prioritet 27 šefova država i vlada biće proširenje automatske razmene podataka na evropskom pa čak i globalnom nivou. Oni se takođe nadaju što hitnijem započinjanju razgovora sa poreskim rajevima kao što su Švajcarska, Lihtenštajn, Monako, Andora i San Marino, ne bi li ih ubedila da usvoje iste mere kao i EU. Oni, pored toga, žele i da prošire uslove direktiva iz 2005. godine, kojima se uređuju kamate na štednju u investicionim fondovima, fondacijama i trast fondovima. Austrija i Luksemburg tek treba da dođu na dnevni red, ali je pritisak već sada toliko visok da je primenjivanje ovih mera samo pitanje vremena.
Evo i originalnog teksta Direktive EU o deponovanju prihoda u bankama
(M. L.)