Prevare u sektoru organske poljoprivrede srasle su s međunarodnom industrijom hrane, a sastoje se od složene mreže kompanija koje nose sva obeležja tradicionalno organizovanog kriminala, piše berlinski TAZ.
Nekada, u navodno dobra stara vremena, tek pojedini farmeri ili trgovci, koji su se bavili organskom poljoprivredom, “ispotiha” bi varali na najružniji mogući način: ovde bi malko poprskali pesticidima, onde bi nešto običnih jaja pomešali s onim skupljim, organskim. Kako ni obim niti težina u ovoj vrsti podmetačine ne bi bili promenjeni, malo ko bi uočavao prevaru.
Međutim, “organski prevaranti” u Italiji odavno su prošli tu fazu. Tamo već uveliko rade čitave grupe profesionalaca povezanih s prehrambenim kompanijama raznih zemalja, zajedno lupajući etikete „organsko“ (organic) na ogromne količine konvencionalnih proizvoda.
U osumnjičene su čak uključeni članovi moldavskog ogranka inspektorata za organsku hranu u Italiji. U aprilu je javno tužilaštvo saopštilo da u jadranskom gradu Pezaru istražuje 23 osumnjičena pripadnika jedne falsifikatorske grupe. Iako su svi poreklom iz Italije oni rade u Moldaviji, Malti i širom zapadne Evrope, pa čak i šire. Osumnjičeno osoblje moldavskog ogranka agencije za organsku hranu smeštenog u Italiji, trebalo je, zapravo, da traga i goni te iste prevarante.
Prema istražiocima, osumnjičeni su bili umešani u izdavanje lažnih uverenja za konvencionalnu hranu iz Moldavije i Ukrajine, koja se onda na tržištu prodavala kao organska. Nastojeći da prikriju trag robi, koristili su se mrežom od najmanje deset kompanija smeštenih u različitim zemljama. Javni tužilac je već zaplenio 1.500 tona kukuruza i 30 tona soje,što je obim operacije koja se može okvalifikovati kao ‘Zeleni rat’.
U prethodnim slučajevima, konvencionalna roba pristigla u Evropu bi se tamo ponovo preetiketirala. „Sada bi, međutim, na proizvodima stajao utisnut pečat s oznakom “organski proizvod”, dok je, na primer, u Moldaviji sertifikat “izdavan“ odmah na licu mesta tj u fabrici, da bi se potom kao “organski”izvozio na EU tržište“, izjavila je za TAZ tužilac grada Pezaro, Silvija Ceki. Ovaj trik je trebalo da vlastima još više oteža otkrivanje ovakvih prevara.
Velike količine robe koje cirkulišu međunarodnim tokovima, komplikovana mreža međusobno isprepletanih kompanija, korumpirani nadzorni organi i nedolično ponašanje samih profesionalaca – to je ono što stoji iza termina „organizovani kriminal“, definisanog 1990. godine od strane zajedničke radne grupe nemačkih pravosudnih i policijskih organa. Paolo Karne Mola, predsednik organizacije Federbio, krovne organizacije organskih proizvođača, prerađivača i distributera u Italiji, ovakve radnje takođe otvoreno deklariše kao „organizovani kriminal“, koji se pojavio čak i unutar ove organizacije.
Prevaranti su uvek bili sposobni da nastave svoj posao bez ikakvog prekida, kaže Karne Mola, jer bi kontrolori svaki put iznova propuštali da rade svoj posao. Inspektorat za borbu protiv prevara pri italijanskom Ministarstvu poljoprivrede je, na primer, sve do pre nekoliko meseci vodio čovek koji se sada nalazi pod istragom za korupciju u jednom drugom slučaju. Već sama ova činjenica doprinela je razvijanju duboke sumnje: da li uopšte postoji neko ko bi odlučno istražio osoblje iz vrha nadzornih tela?
Da li su u ovakve prevarne radnje uključeni i državni službenici?
Do sada, nema sumnji vezanih za samo italijansko Ministarstvo poljoprivrede. U Moldaviji i na Malti, pak, stvari stoje nešto drugačije. Čelnik organizacije Federbio Karne Mola smatra da je zaista čudno to što uvoz prehrambenih proizvoda u EU, a samim tim i kontrola carinjenja robe, uopšte prolazi kroz Maltu, gde jedva da i postoji biznis vezan za organsku hranu. Istraga napreduje i bez saradnje sa malteškim i moldavskim vlastima. „Ne znamo kome bismo tamo mogli da verujemo, a bojimo se da je u tamošnje prevare uključeno isuviše državnih službenika i zvaničnika.“
21. maj 2013 Die Tageszeitung, Berlin