Oštra konkurencija u medijima tera čak i najbolje foto reportere da “doteruju” svoje fotografije kako bi one izgledale što dramatičnije. Ali, gde su granice ovih “kozmetičkih zahvata”, pita se Špigl.
Fotografija sahrane u Gazi na kojoj se vide sivi zidovi i povorka uplakanih ljudi koji nose tela dvoje dece i starijeg čoveka nastradalih tokom eksplozije izraelske bombe dobila je nagradu World Press Photo ove godine. Ona pokazuje gotovo neprikladnu lepotu a svetlo koje obasjava lica ožalošćenih dočarava skoro pa filmsku atmosferu.
Dobitnik nagrade World Press Award, Pol Hansen/AP
Pol Hansen, koji je uslikao je ovu fotografiju za švedske novine Dagens Nyheter, na dodeli nagrade nije želeo da priča o tome koliko je dramatičnost ovoj fotografiji dodata naknadno, fotošopom. Nije doneo ni originalnu sliku, pravdajući se da ju je zaboravio kod kuće. I proizraelski novinari i blogeri ali i stručna javnost optužili su ga za manipulaciju. Neki su optužili i žiri World Press Award-a da je dozvolio zamućivanje granica između dokumentarne novinske i umetničke i komercijalne fotografije.
I bez ovog skandaloznog ustuknjivanja dokumentarnog pred estetskim, profesija foto reportera nalazi se pred odumiranjem zato što mediji sve češće objavljuju fotografije amatera koji sa im sa terena „prodaju“ fotografije uhvaćene mobilnim telefonom samo za objavljivanje potpisa autora.