Međunarodni tender za dostavljanje pisma o namerama za strateško partnerstvo za Galeniku Vlade Srbije je raspisala još 15. januara. Rok za prijavu je bio najpre 18. februar, a rok za dostavljanje pisma o namerama 18. mart. Poziv je zatim prvi put produžen do 4. marta, potom 1. aprila, a zatim ponovo do 30. aprila i jo[ jednom do 31. maja, da bi se jedinom zainteresovanom Valeant Pharmaceuticals North America Llc dalo još vremena da pripremi ponudu. Šta su realne mogućnosti domaće farmaceustek industrije pročitajte u autorskom tekstu Danijela Mirković, višeg menadžera, Ernst &Young.
Tema koja izaziva interesovanje mnogih je mogućnost da se napravi strateški zaokret i tradicionalno „generičko“ usmerenje domaćih farmaceutskih kompanija preokrene ka proizvodnji inovativnih lekova. Da li je to realna perspektiva u situaciji kada se i najveće svetske farmaceutske kuće pre odlučuju na rast kroz akvizicije, nego na organski rast kroz ulaganja u nove preparate.
Proteklih nekoliko godina tržište farmaceutskih proizvoda u Srbiji karakteriše nelikvidnost, nedovoljno razvijena konkurencija, manjak kontrole nad vršenjem nabavki u javnom sektoru, neefikasno upravljanje kao i brojne druge nepovoljne okolnosti. Kao posledica takvog okruženja i proizvođači i distributeri lekova zapali su u značajne poteškoće koje su kod pojedinih dovele i do stečaja i bankrotstva. Poznato je da je takav slučaj bio sa Velefarmom, jednim od najvećih veledrogerija kao i sa Srbolekom i Jugoremedijom, domaćim proizvođačima farmaceutskih proizvoda.
Na nevolju, lista onih kojima preti stečaj ili pak onih koji se bore sa akutnim finansijskim problemima kao što je slučaj sa Galenikom daleko je duža. Međutim, da li se mogu očekivati značajnije promene na domaćem tržištu lekova, i kako se one mogu odraziti na snabdevenost lekovima, kvalitativno i kvantitativno, pitanje je koje zahteva pažljiviju analizu.
Naime, teško je u ovom trenutku donositi zaključke a još kompleksnije dati bilo kakva konkretna predviđanja po pitanju toga da li nas očekuju nestašice lekova i na koji način bi se takve nestašice premostile, kao i kakve bi bile finansijske posledice takvog stanja.
Svakako ne bi trebalo zaobići činjenicu da Galenika a zatim i Jugoremedija i Srbolek, kompanije koje se suočavaju sa značajnim problemima u proteklom periodu a koji bi se prema procenama nekih mogle odraziti na snabdevenost tržišta lekova uopšte, posluju u području generike. To znači da za njihove proizvode bilo da je to Galenikin heparin, Jugoremedijin enalapril, Srbolekov nitroglicerin ili aminofilin, postoje supstituti, i to u značajnoj meri u proizvodnom portfoliju drugih domaćih proizvođača. Dakle, zamene postoje ali do koje mere postoji i interes kod drugih proizvođača da šire plasman na domaćem tržištu teško je proceniti.
Nadalje, što se tiče finansijskog aspekta pitanje može biti i značajno kompleksnije. Činjenica je da su domaći proizvođači u poslednjih nekoliko godina u prometu lekovima uzimali učešće od približno 55% (80% tog udela činili su proizvodi Hemofarma i Galenike). Međutim, predvideti kako će se taj udeo kretati u narednim periodima i koliko će nas u proseku koštati lekovi, manje ili više nego prethodnih godina pitanje je čiste spekulacije.
Svakako je nesporno to da je očuvanje domaće farmaceutske industrije od presudne važnosti što zbog pristupačnosti, što zbog povoljnijih cena po kojima se lekovi mogu nabaviti. Međutim, čak i ne ograničavajući se na cene, obzirom da su regulatoru na raspolaganju brojni mehanizmi za njihovo regulisanje (prioritetne liste, propisane marže), o višestrukim prednostima razvoja domaće industrije bespredmetno je polemisati.
Nesporno stoji i činjenica da smo svedoci uvođenja određenih mera na domaćem tržištu, a koje se odražavaju pre svega na cene na regulisanom tržištu, likvidnost i naplatu, te njihov uticaj ne može da se zanemari kod procene budućih kretanja u industriji.
U kom smeru bi se strateški razvoj domaće industrije mogao kretati je naredno pitanje koje se postavlja imajući u vidu da domaći proizvođači posluju na polju generike a da je perspektiva patentiranih, odnosno inovativnih lekova na tržištu Srbije tema koja izaziva interesovanje mnogih. Dakle postavlja se pitanje da li bi tradicionalno „generičko“ usmerenje domaćih proizvođača moglo da se promeni u korist proizvodnje inovativnih lekova?
Jeftinije i sigurnije
Pre bilo kakvog razmatranja u tom smislu neophodno je pomenuti da je, kada su u pitanju takozvani patentirani inovativni lekovi, njihov promet uopšteno činio približno 28% prometa lekovima u 2011. godini.
Pored toga, projekcije pokazuju i dalje opadanje učešća patentiranih lekova u ukupnom prometu te dostizanje manje od 27% do 2021. godine u korist generičkih proizvoda. Takav trend je očekivan, obzirom da istekom roka zaštite patenti prelaze praktično u kategoriju originatora, to jest bioekvivalentne osnove za generičke preparate, što znači da broj generičkih proizvoda vremenom raste.
Nadalje, sličan trend (opadanje udela patentiranih lekova u odnosu na generiku) zabeležen je i drugim evropskim zemljama što se pripisuje pre svega rastućem finansijskom pritisku na državne zdravstvene fondove, promociji generičkih lekova i prihvatanju jeftinijih alternativnih lekova, pre svega od strane lekara koji propisuju terapije.
Pored toga, istek roka patenta ima značajan finansijski uticaj na proizvođače patentiranih lekova. Primera radi, u 2010. godini po isteku zaštite patenta Astra Zenekinog brenda Nexium (esomeprazole), generički proizvođači su počeli sa proizvodnjom ovog preparata što se značajno odrazilo na ukupne prihode od prodaje lekova na nekoliko najvećih evropskih tržišta. Procenjuje se da bi u narednih pet godina prihodi u vrednosti od 125 milijardi američkih dolara mogli biti izgubljeni isključivo usled isteka roka zaštite patenta za najprodavanijih 10 patentiranih lekova.
Kao posledica navedenih faktora čak i najveće svetske farmaceutske kuće koje ulažu ogromna sredstva u razvoj novih proizvoda a pre svega da bi pokrile gubitke koji prete od isteka roka patenata u poslednjih nekoliko godina, radije se odlučuju da ulaganje izvrše u kupovinu novih kompanija nego da ulažu u razvoj novih preparata. Tako najveće farmaceutske kompanije u cilju ostvarenja ciljeva svojih akcionara pre se odlučuju na rast kroz akvizicije nego na organski rast kroz ulaganja u nove preparate. Naime, treba imati u vidu da se kod ulaganja u nove preparate radi o višemilionskim ulaganjima koja se ne okončavaju obavezno komercijalnim plasmanom.
Danijela Mirković, viši menadžer, Ernst &Young B&F 96