Porodica Karlsberg je na „na bazi kompleksa vitamina B” izgradila pivarsku imperiju, koja je svoju besmrtnost obezbedila zahvaljujući filantropiji.
„Karlsberg je ime koje stranac nalazi na svakoj flaši piva u Danskoj. A tako se zove i jedna od najčuvenijih evropskih gliptoteka, muzej u Kopenhagenu. Fabrikant piva imao je jednu genijalnu ideju za pomaganje danskih muzeja: on je udario mali namet na svaku flašu danskog piva, a novac koji je na taj način dobijao dao je državi za potrebe muzeja. I nije se prevario! Dansko pivo čuveno je na Severu, i Engleskoj, a i Danci, rodoljubivo, doprinose održavanju svojih muzeja. Piju svoje pivo, iz flaša, milionima. Zli jezici govore – milijardama. Ali, na tom severnom moru od piva plove vanredne slike Delakroa i grčke boginje iz doba Praksitela. Jedno demokratsko rešenje mecenata Perikla.”
Ovako je naš poznati književnik Miloš Crnjanski opisao u svojim putopisima doprinos Karla Jakobsena (1842 – 1914), pivarskog industrijalca i mecene danskoj kulturnoj baštini. Karlov otac Jakob započeo je porodičnu filantropiju „na bazi kompleksa vitamina B” – profit od prodaje piva ulagao je u Carlsberg fondaciju, čiji je i osnivač. Ovu i danas uglednu instituciju nazvao je po svom sinu s kojim je radio i bio partner dugi niz godina sve dok se, usled nesuglasica, nisu razišli (a dramatični momenti iz istorije porodice Jakobsen ovekovečeni su krajem devedesetih u veoma popularnoj danskoj TV seriji).
Jakob je bio poznat kao perfekcionista u svom poslu – želeo je da svaka flaša piva ima ujednačen i prepoznatljiv kvalitet. Da bi to postigao, 1875. osnovao je Karlsberg laboratoriju. Ono što je nastalo samo kao naučno odeljenje za poboljšanje osobina piva vrlo brzo je preraslo u gotovo renesansno mesto, gde su se susretali najsjajniji naučni umovi tog doba. Jakobovu Kuću Karlsberg nazivali si „danskom kućom Mediči” – još je samo nedostajalo da, poput ovih toskanskih vlastelina, iznedre i novog Papu.
Iskra zapaljena u požaru
Iskra filantropije Jakobsena starijeg “zapaljena” je događajem u kojem umalo nije stradao i tadašnji danski kralj Frederik VII: u noći između 16. i 17. decembra 1859. veliki deo enterijera Kraljevske palate Fredriksborg izgoreo je u požaru. Odmah nakon ove tragedije, Jakob Kristijansen Jakobsen je s neverovatnim entuzijazmom krenuo u prikupljanje donacija za obnovu zamka, a sam je, uz kraljevsku familiju, uložio najveći deo sredstava. Danci su i ovog puta pokazali sebi svojstvenu solidarnost pa je Jakob predložio danskoj kraljevskoj kući da, u znak zahvalnosti, kapije ovog dvorca otvori za svoje sunarodnike. Tako je u Fredriksborgu nastao čuveni Muzej nacionalne istorije, za čijeg patrona je postavljen preduzimljivi i darežljivi pivar.
I danas je 33 hektara Karlsberg pivare jedna od najvećih atrakcija Kopenhagena. Polovinom 19. stoleća ovo mesto je postalo okosnica prosperiteta među stanovnicima četvrti Valbi i Vesterbro, a takvu tradiciju je nastavio i sin Karl. Sa suprugom Otilijom osnovao je Ny Carlsberg Gliptoteku. U njoj su isprva bile smeštene antičke i mediteranske skulpture – Starog Rima i Grčke, Egipta i Iraka. Ovu do danas nezapamćenu zbirku umetničkih antikviteta započeo je njegov otac, a Karl ju je „pojačao” svojim favoritima: u kolekciju Gliptoteke ušao je Rodenov mislilac a pre svega najpoznatija platna impresionista i postimpresionista – Monea, Pisaroa, Degaa i Sezana, baš kao i Van Goga, i Tuluz-Lotreka. Ovde se čuvaju i najveća dela skandinavskih umetnika iz zlatnog doba danskog slikarstva prve polovine 19. veka. Muzej ne samo što poseduje neprocenjive primerke svetske umetničke baštine već je i pravi arhitektonski biser rađen po zamislima čuvenog Vilhelma Darupa. „Zasluga je pivara Karla Jakobsena i njegove gopođe Otilije da danski muzeji imaju tako velike sume novaca za čuvanje starina i za kupovanje novih umetničkih dela“, piše Crnjanski.
Gliptoteka i staro zdanje Karlsberg pivare su i danas mesta koja Kopenhagen čine neizostavnim u itinererima svakog ozbiljnijeg svetskog putnika. Danci ne zaboravljaju ni da je Karl Jakobsen pomogao izradu Male sirene, čuvene skulpture inspirisane likom iz Andersenove bajke, a zbog koje dansku prestonicu svake godine posećuju milioni turista.
U narednim danima, između Dana Narodnog muzeja i Međunarodnog dana muzeja, ćemo objavljivati tekstove o primerima dobrog muzejskog menadžmenta u inostranstvu ali i ovde.