Usled učestalih priča o naglom usporavanju druge po veličini svetske ekonomije i zabrinutosti investitora zbog vladinih mera o pooštrenoj politici kreditiranja, indeksi kineskih berzi dosegle su najniži nivo posle više od 50 meseci.
Indeks Šangajske berze pao je za 5,3% u pooslednjem listanju, što je čak za 24% manje od relativno skoro dostignutog vrhunca (februar 2013.). Takav rezultat došao je neposredno pošto je Kineska centralna banka saopštila da će se pooštrena politika kreditiranja nastaviti te da je era jeftinih kredita prošla. Upravo je ekspanzija kredita, koju je takođe promovisala kineska vlada u protekloj deceniji, i dovela do značajnog ekonomskog rasta u tom periodu.
Pošto je svet zadesila globalna finansijska kriza 2008. Kina je odobrila velike monetarne stimuluse u pokušaju da dodatno pomogne ekonomski rast, pa iako su tada odobreni „laki“ krediti i postigli svoj zadatak, postojala je bojazan od gomilanja poplave jeftinog novca u finansijskom sistemu ove zemlje. Sada Narodna banka Kine, centralna bankarska instutucija, pokušava da uvede više discipline u ovoj oblasti i izdvoji „loše“ od „dobrih“ banaka, što je rezultovalo da većina banaka u državnom vlasništvu naplaćuje kamatne stope i do 25% u nekim slučajevima, izazivajući strah među analitičarima zbog eventualnog nastanka kineskog kreditnog sloma („kranča“) – zamrzavanja tržišta novca i potpunog gašenja manjih kreditora. To nije nešto što bi strani ekonomisti voleli da se dogodi, baš naprotiv, jer je Kina bila jedan od retkih predvodnika globalnog rasta u proteklim turbulentnim godinama pa ostaje da se vidi da li će nove mere Narodne banke zaista dovesti do kraha.