U dvoje novina i na jednoj televiziji dobili smo po jedno obaveštenje da će do kraja juna biti raspisan konkurs za direktore svih javnih preduzeća. Da li će se i ovde na konkurs javiti 2000 kandidata koliko se najčešće javlja na većinu konkursa u Srbiji gde je stopa nezaposlenosti na istorijski najvišem nivou od oko 26%, 100 do 200 koliko se uobičajeno javlja na konkurse za diplomirane pravnike, ekonomiste ili direktore ili samo jedan partijski kadar i dva za dekor?
Evo opštih uslova konkursa:
Vlada je 20. novembra prošle godine usvojila Zakon o javnim preduzećima, gde se od direktora traže sledeći kvaliteti: zvanje doktora nauka, magistra ili diploma osnovnih studija, najmanje pet godina radnog iskustva, od čega tri godine na poslovima za koje je osnovano javno preduzeće ili najmanje tri godine na rukovodećim položajima; da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke; da nije osuđivano za krivično delo protiv privrede, pravnog saobraćaja i službene dužnosti; da licu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća.
Posao zvuči relaksirajuće ako imamo u vidu da je na primer srpska privreda u 2012. godini poslovala sa gubitkom od 63 milijarde dinara, a da je učešće javnih preduzeća u ukupnim gubicima privrednih društava prema podacima Agencije za privredne registre (APR) iznosilo 87 odsto, što dakle znači da je imenovani direktor prilično oslobođen trke za dobrim rezultatom.
Ako pretpostavimo da je univerzalno zanimanje pravnik ili ekonomista, i konsultujemo evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje dolazimo do zaključka da baš tih kadrova – diplomiranih ekonomista i pravnika ima u izobilju. Prvih je na listi nezaposlenih 8.034 , a drugih 5.056. Dovoljan broj da zamislimo da se za konkurse (širom Srbije, na republičkom i lokalnom nivou) javi ogroman broj zainteresovanih. Ako kandidatima sa biroa (od kojih su neki mladi pa nemaju iskustva na radnom mestu) pribrojimo i sve ekonomiste i pravnike koji su već u radnom procesu, ne zvuči nerealno da se broj prijava meri na stotine. Korisan orijentir nam daje Infostud, po čijoj statistici se na poslove diplomiranog ekonomiste na primer po jednom oglasu u poslednjih šest meseci javljalo oko 200 ljudi, za mesto pravnika oko 110 ili za mesto direktora 109.
Da li prosperitetni kandidati treba da budu članovi neke stranke?
U prvobitnoj verziji Zakona je postojala odredba da direktor ne sme biti član političke partije i organizacije, ali je ona tokom javne rasprave izbačena, jer „diskriminiše ljude koji su politički aktivni”, pa je ostalo samo to da direktor ne može biti aktivan član organa stranke.
Ovim povodom oglasio se i programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić koji smatra da će vlada i drugi državni organi imati problema „da uvere kandidate da im neće biti potrebna politička podrška da bi bili izabrani“.
Za sada izgleda da su sve mogućnosti otvorene, samo nam još ostaje da pratimo realizaciju.
Da podsetimo, svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.