Otkad su svi članovi vlade, neki snažnije, neki manje snažno, počeli da se busaju u grudi kako nikad neće dozvoliti zamrzavanje plata i penzija, od prošlog ponedeljka do ovog, kad je zamrzavanje izgleda stavljeno ad acta, prosečna aprilska plata od 46.530 dinara koju u Srbiji u stvari malo ko prima, opala je u evrima za 16 evra a prosečna martovska penzija od 24.959 dinara za 8 evra. Na donjem grafikonu možete videti koliko se često prošle nedelje pisalo o platama i penzijama.
Dok se sve mere usaglase, dok svi zadovoljno odahnu što ni najviše plate u administraciji neće biti taknute već će se naprotiv uštedeti na izdacima ministarstava (da li na nedostajućim lekovima, kulturi, ili socijali ne zna se), kurs će još malo da odradi svoj posao i dok trepneš dlanom o dlan, već pomenute penzije i plate već će biti nežno “otfikarene”. Koliko tačno? Može se samo nagađati ali pošto nam je prvi potpredsednik vlade obećao da kurs neće ići iznad 115 dinara, na pomolu je “šišanje” još nekog evra. Tome treba dodati i inflaciju koja uz rast evra, kiše koje podižu cene na pijaci i još mnogo drugih stvari, “jede” realnu vrednost plata i penzija i sa druge strane.
Mere koje se uvode a koje treba da smanje deficit budžeta na 4,7% BDP-a koji je do pre dolaska MMF-a navodno bio pod kontrolom i cementiran na 3.6 % BDP-a, daće navodno rezultate “u drugoj polovini godine” (to pod uslovom da verujemo matematici ministarstva koje je za gotovo 50% omašilo u prognoziranju deficita).
Do tada će možda biti poznato i da li su ovako elegantno smanjena primanja uticala na povećanje nenaplativosti kredita u sektoru stanovništva, da li su uticale na dalje obaranje kupovne moći građana, a to opet na smanjenje priliva poreza, a to opet na širenje deficita i tako u krug. Ono što deluje izvesno je da će se na neki način problem plata i penzija ovakvih ili onakvih “kontinuirano sužavati” a samim tim i obim mogućeg ogorčenog biračkog tela (onog koje ima neka primanja). Plata, jer slede otpuštanja u sklopu rešavanja pitanja javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, fleksibilizacija Zakona o radu koji će omogućiti brže otpuštanje (i možda brže primanje) novih radnika u postojećim preduzećima (što će plate učiniti ređom pojavom) i penzija, jer će dalja penziona reforma dobijanje skoro pa bilo kakve penzije učiniti gotovo mislenom imenicom.
A za šta smo se ono beše zabrinuli? Za zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru? E toga neće biti. Možda smo brinuli premalu brigu.
Da podsetimo, svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.