„Za pet dana uspeli smo u onome što je opozicija već godinama bezuspešno pokušavala. Uspeli smo da ujedinimo veoma različite segmente društva, grupe i frakcije koje se pod prašinom turske svakodnevice, “u normalnim uslovima”, zajedno ne bi nikada našle.“
Ove reči pripadaju ministru prosvete Nabiju Avčiju. U stvari, ovim se može objasniti Avčijeva duboka zabrinutost zbog mogućih posledica protesta u istanbulskom Taksim Gezi parku. Deca iz parka Gezi su prevazišla svoj početni strah, otvorivši vrata procesu koji bi u 2014. mogao naglavačke preokrenuti izborne planove zvanične Ankare. Iznenađujući rast otpora koji više nije samo ulični otkriva da neće biti lako sprovesti planove skovane u holovima i kancelarijama zvaničnih političara, neće biti lako sprovesti njihove utvrđene ciljeve i komplikovanu aritmetiku, unapred smišljene scenarije…
Otpor mladih u malom parku otkrila je kalkulantstvo sadašnje garniture političara, čija se slika sveta ne uklapa u stvarni svet.
Već se shvata da će ulični jezik gnevnih ljudi duboko uticati na predstojeće lokalne i opšte izbore, predsedničke izbore, nove ustavne procese, predsednički sistem vladanja, na kurdsku inicijativu, kalkulacije i balansiranja političkih stranaka i privrede na domaćem terenu. Ovi scenariji, koji su nastali pre protesta u parku Gezi, delimično su izmenjeni. Dozvolite mi da podelim neke od njih, o kojima se šapuće …
Predsednik Abdulah Gul je u proteklih nedelju dana, sa stavom kojeg je zauzeo, ojačao svoju poziciju. Pohvalno je što je pokušao da harmonizuje odnose između institucija države i NVO kao i glavnog opozicionog lidera, za pohvalu je što je usvojio nenasilan način rešavanja problema, pohvalno je što je pokušao da stvori međusobnu empatiju. Delovao je kao predsednik čitave zemlje, povećavši svoje šanse za osvajanje drugog predsedničkog mandata. Izuzetno je ojačao moguću poziciju za preokret tipa „Putin-Medvedev“. Poslao je poruku vladi debelo povlačeći stav „Ne možete bez mene praviti planove za 2014. godinu. Ovde sam.“
Premijer Redžep Tajip Erdogan bi da se uzdigne do predsedničke palate Čankaja, bilo zajedničkim pisanjem Ustava sa partijom mira i demokratije (BDP) ili stvaranjem „predsedničkog sistema“ pomoću modela „predsednika povezanog s političkim strankama“. Erdogan je rekao da bi lokalni izbori mogli da se održe u martu 2014. a predsednički u avgustu (2014), kada će takođe biti održan i referendum za novi Ustav. On je, međutim, više voleo da zacementira popularnost u svojoj biračkoj bazi, čime se sada takođe, kao i Gul, konfrontira sa drugih 50 odsto Turaka koji ne dele stav predsednika i premijera. Ovakva trenutna Erdoganova pozicija mogla bi da vrlo ozbiljno ugrozi njegove političke ambicije i ciljeve.
Ako ih ulica ne bude ubedila da promene stav, i ako polarizacija bude sve izraženija, onda će Erdogan možda morati da povuče svoju kartu na koju igra a to su prevremeni izbori na lokalnom i opštem nivou u prvoj polovini 2014. On će možda zaželeti da izađe kao pobednik iz predstojećih izbora, možda će napisati i novi ustav koji obuhvata predsednički sistem. U ovoj fazi u igru može ući i priča o procesu rešenja kurdskog pitanja. Ili je sada, pak, verovatna i opcija da se, uz lokalne i parlamentarne održe i izbori za prvog čoveka u Čankaja rezidenciji. U tom slučaju, Erdogana će birati njegovi narodni poslanici. Shodno stepenu uspeha na lokalnim i parlamentarnim izborima, Erdogan bi mogao da uhvati kopču sa svojim predsedničkim snovima. Ako ti izbori ne uspeju, onda postoji rizik i da izgubi sve šanse za ulazak u Čankaju.
Razvoj situacije koja bi uticala na izbore 2014. takođe može izazvati i kraj vladavine konzervativno islamističke Partije pravde i razvoja (AKP-a), koja je donela interni propis koji poslanicima zabranjuje da se tri puta uzastopno kandiduju za javne funkcije. Erdogan je, inače, šef ove stranke, a njegov stranački saborac, Gul, trenutno je u fotelji turskog predsednika.
Umesto što se penje stepenicama ka Čankaju, Erdogan radije ukida ovu regulativu kojom se poslanicima zabranjuje da se kandiduju za tri uzastopna mandata, želeći možda da se opet kandiduje za premijera i ponovo uđe u izbore. Gul će se, opet, možda opet kandidovati za Čankaju, i tako, možda, uspeti da još jedan mandat ostane na mestu predsednika Turske.
Deca iz parka Gezi mogu im poremetiti ove proračune, baš kao i Glavna opoziciona Republikanska narodna partija (CHP). Ako bi CHP uspela da izvuče pravilne analize iz nezadovoljstva na ulicama Turske, onda bi ovaj proces mogla okrenuti u svoju korist.
Da li je na pomolu “demokratski paket”?
Rešenje procesa koji je u senci žestokih uličnih protesta teče sporo. Kurdistanske radničke partije (PKK) nastavljaju da se povlače, dok Partija mira i demokratije (BDP), s druge strane, kaže da je „vreme za demokratski paket”. Vladajuća Partija pravde i demokratije (AKP) želi da parlament pošalje na “veliki odmor” najkasnije u drugoj polovini jula. Prema izvorima lista Hurijet, AKP će se povinovati ovom zahtevu i Skupštini krajem juna podneti ako ne ceo paket a ono barem skoro ceo – uz neke (manje) amandmane. Debata o mini-demokratskom paketu biće “na tapetu” tek nakon letnje pauze. Razlog tome je što bi AKP prvo voleo da vidi ishod “na ulici” pa bi tek onda, shodno rezultatu, (možda) i sasvim odstupio.
Očekuje li se iznenađenje u novom Ustavu?
Komisija koja piše novi ustav radiće do 1. jula. U poslednje vreme je bilo pomena o nekakvom iznenađenju. Broj članova zakona oko kojih se komisija dogovorila je skoro 50. Predsednik komisije Džemil Čiček želi da komisija radi preko celog leta, tako da se broj zakonskih tačaka povećava – kako je i predviđeno. Rečeno je da je njegov cilj da, ako četiri stranke već ne mogu da se dogovore o Ustavu počev „od nule“, onda može da se promeni postojeći Ustav, samo što bi se u njega ugradili i članovi oko kojih je postignuta saglasnost . Čiček, iskusni političar, mogao bi da u to ubedi političke lidere.
Goksel Bozkurt, Ankara (Hürriyet Daily News)
(M.L.)