Ko se ukrcao u Nojevu barku u finansijskom sektoru, kakva je uloga revizora, šta donosi spajanje banaka i telekomunikacionih kompanija i da li će Vlada, poput Mojsija, razgrnuti vode srpske krize i pokazati put do održivog finansiranja države – teme su prezentacije najnovije edicije Finansije Top.
Prošle godine je u ovo vreme ključna vest bila je da su gubici Agrobanke doprineli tome da ceo sektor bude u minusu. Danas su ukupni rezultati ponovo pozitivni iako ne na nivou pre krize, pa ukupna dobit bankarskog sektora u 2012. iznosi 350 miliona evra, ali su ostvareni gubici dostigli 117 miliona evra. Na tržištu se, dakle, polako pojačava polarizacija banaka: jedna trećina ima stabilne profite, trećina je na granici, a trećina se bori za opstanak. Uzrok gubitaka su rastuća nenaplativa potraživanja i loše upravljanje koji su doveli do gubitka u 10 banaka. I dok njihove kolege u evrozoni makar mogu da očekuju razvedravanje na horizontu NPL-ova u 2013., prognoze za jugoistočnu Evropu daleko su sumornije – na našem terenu vrhunac krize teško naplativih kredita još nije stigao.
Foto: Medija centar
Naša unutrašnja mini-kriza, međutim, nosi ime “budućeg paketa mera Vlade”. Iako je konačno saopšteno da se država sprema da uštedi na subvencijama, javnim nabavkama i raznim troškovima, profesor Mihajlo Crnobrnja je na promociji edicije ocenio da su izostali zaista hrabri potezi: “Uštede o kojima se spekuliše u medijima, kao što je smanjenje potrošnje na službene automobile ili ručkove, su kozmetičke prirode. Izostao je “napad” na suštinski problem – ogromna izdvajanja iz budžeta za plate i penzije iako su stručna javnost, institucije poput Fiskalnog saveta pa i MMF insistirali na tome da je zamrzavanje rasta tih davanja put ka srednjoročnoj stabilizaciji javnih finansija”. Crnobrnja je naglasio da se ne vidi ni strategija rešavanja pitanja JAT-a ili Železare Smederevo a mišljenja je i da nije prilika za privatizaciju “Telekoma”, pošto je neformalno ponuđenih 2 mlrd EUR za 100% kapitala ipak manje od 1, 4 mlrd EUR koliko je bivša Vlada opet neformalno dobila za 51%.
Sudbina “Telekoma” zanimljiva je i iz drugog ugla – ”Telenorove” odluke da kupi KBC banku i tako uđe na tržište finansijskih usluga za korisnike mobilnih telefona. Kako je izjavio direktor IN2 Miroslav Savanović, ne treba potcenjivati taj segment retail usluga, koji u zemljama poput Tanzanije čini 25% vrednosti BDP: “Pogrešno je misliti i da se radi o egzotičnim trendovima. I “Telekom” bi trebalo da razmišlja u tom pravcu kao i da investira u sopstvenu infrastrukturu i usluge. Budućnost je u uslugama i sve što može “Telenor” može i “Telekom”, samo ako svoju dobit u Srbiji iskoristi na pravi način”.
Kod “Telekoma”, kao i drugih državnih firmi, suštinski problem je u kvalitetu korporativnog upravljanja. Aktuelna finansijska kriza razotkrila je slabosti i propuste u radu upravnih odbora nekih do nedavno najuglednijih svetskih kompanija, a slučajevi nesavesnog poslovanja u svetu i kod nas koji su za posledicu imali i preduzimanje krivičnih sankcija, u prvi plan stavljaju ne samo pitanja kompetencije i sposobnosti članova upravnog odbora da uspešno upravljaju rizicima, već i njihovu odgovornost za posledice koje je lose poslovanje proizvelo za akcionare, klijente i poslovne partnere. U domaćoj poslovnoj praksi još nije uobičajeno da se za članstvo u upravnom odboru zahtevaju posebne kvalifikacije, a prema oceni Svetskog ekonomskog foruma Srbija je po kvalitetu koroprativnog upravljanja na 134. mestu među 139 zemalja, dok je po kvalitetu zaštite manjinskih akcionara na još nezavidnijem, 137. mestu. “Pogrešno je”, rekla je Biljana Bogovac iz PWC Beograd, “kriviti revizore za takvu situaciju ili očekivati od njih da rade posao istražnih organa. Dužnost revizora je da brinu o kvalitetu finansijskog izveštavanja a njihov zadatak je da vlasnicima obezbede pouzdane podatke.”
Izgleda da i ove godine važi staro pravilo da nema besplatnog ručka. Kao što su banke smanjenjem ukupne dobiti platile za svoju kreditnu politiku u krizi, Vlada će visinom deficita platiti manjak hrabrosti da smanji državnu potrošnju.
Svetski finansijski centri posle obraćanja Bena Bernankija u sredu znaće da li se vreme kvantitativnog popuštanja završilo i da li dolazi novi talas koji bi mogao da zaljulja ili – daleko bilo – prevrne Nojevu barku sa naslovne strane. Što se Srbije tiče, nažalost, dileme nema, kaže finansijski analitičar Nenad Gujaničić. “Kako je ostvareni privredni rast nedovoljan za finansiranje potreba države, ona će nastaviti da se zadužuje. Kako je nedavno slabljenje dinara pokazalo da nema tolikog interesovanja za dinarske obveznice, verovatno će uslediti prodaja državnih hartija denominovanih u evrima ili emisija evroobveznica. Cena će zavisiti od prilika na globalnom finansijskom tržištu i političke stabilnosti u Srbiji”. Profesor Crnobrnja dodaje tim okolnostima i pitanje dodeljivanja datuma Srbiji za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, Đinđićevim rečima: “Posle svih žaba koje je progutala, bilo bi fer da naša zemlja dobije datum.”
Snimak događaja možete pogledati ovde.