Igra prestola (Game of Thrones) postala je najskidanija serija na internetu a njen uticaj pokazuje i strast vernih fanova, među kojima je i suosnivač Napstera i bivši predsednik Fejsbuka Šon Parker koji je za svoje venčanje u stilu ove serije dao 10 miliona dolara.
Sada su Igrom prestola počeli da se bave i psiholozi. Naime, oni su za Biznis insajder govorili o tome kakvi bi glavni likovi iz Igre prestola bili kao rukovodioci u korporacijama i organizacijama.
Po mišljenju psihologa Elizabet Nil i trenera za rukovodioce Ijana Krosinga ovi izmišljeni monarsi pokazuju osobine koje se danas mogu naći na svim nivoima menadžmenta. Ali samo jedan od njih ima osobine potrebne za uspešnog rukovodioca korporacijom, dok bi još neki to mogli da postanu uz pravi trening.
Tako bi na primer, Stanis Barateon mogao biti uspešan niži menadžer, jer ima liderske veštine i sposobnosti za stvaranje moćnih saveznika. Međutim, njega psiholozi ne vide u velikoj korporaciji već pre u nekom porodičnom ili polu-državnom preduzeću. Stanis je hladan, nedostaje mu empatija ali mu ne manjka samopouzdanja zbog kojeg se često precenjuje. „On ima duboko usađenu radnu etiku zbog čega bi ga verovatno poštovali podređeni, ali bi ga u profesionalnom razvoju kočila želja za moći“, misli Nil. Uz pravi trening međutim, on bi mogao biti dobar rukovodilac srednjeg preduzeća.
Džofri Barateon pak ima moć ali nikada nije pokazao stvarnu želju da bude vođa. On je emotivno nestabilan, nedruštven, nezreo, nemaran i neodgovoran, pa bi na radnom mestu u današnje vreme verovatno bio neprijatan prema kolegama, čak do te mere da bi oni zbog njega napuštali firmu. Džofri čak nije ni dobar materijal za trenere i psihologe zbog jako izraženog narcizma. On je zapravo pravi materijal jedino za otkaz.
Rob Stark bi nasuprot Džofriju bio veoma uspešan jer je otvoren za saradnju ali i za vođstvo. On je tip rukovodioca koji se postepeno uspinje na društvenoj lestvici zavređujući poštovanje osoba sa kojima radi. Stark se bori za više ciljeve čvrsto se držeći svojih moralnih načela i zato je jedan od najpozitivnijih likova u seriji.
Međutim, ni on nije savršen. Krosing kaže da bi Rob Stark sa ovim osobinama uspešno mogao da posluje kao niži menadžment ali da bi mu za višu funkciju trebalo dodatno samopouzdanje. „U redu je konsultovati se sa kolegama i biti otvoren za saradnju ali za ovakve funkcije potrebno je ćvrsto verovanje u sopstvene odluke“, kaže Krosing.
Deneris Targerijan je zapravo jedina od velikih vođa iz Igre prestola koja bi mogla biti uspešan menadžer velike organizacije. Ona je otvorena za saradnju i vrlo fleksibilna kada je u pitanju navikavanje na promene. Ona je strastveni vođa sa izraženim materinskim instinktom na kojeg istovremeno ne utiču emocije.
Deneris je spremna na rizik zbog jakog uverenja u ispravnost svojih odluka. Danas bi bila popularna i zbog svog naglašenog osećaja za socijalnu pravdu.
Krosing je vidi kao poslovnu osobu koja je sama prokrčila put do uspeha, morajući tokom tog puta i da spali neke mostove, ali ostajući verna svojim moralnim načelima.
Balon Grejdžoj je suviše staromodan i danas bi verovatno predstavljao rukovodioca koji se protivi promenama i društvenom napretku. Često je iritirajuć, nestrpljiv i nepristupačan i čini se dosta ogorčen zbog svojih neuspeha. On bi verovatno bio neko ko žudi za menadžerskom pozicijom a nema osobine potrebne za dolazak na istu.
Mens Rejder je „vladar iz senke“. On je pragmatičan lider koji se trudi da pomogne svojim podređenima. Inovativan je i skroman, i otvoren za kritike i konsultacije sa svima bez obzira na društveni status. U moderna vremena Mens bi najverovatnije predvodio neku grupu za lobiranje ili nevladinu organizaciju.