Hrvatska će se početkom jula pridružiti članicama Evropske unije sa najnepovoljnijim ekonomskim trendovima: padom bruto društvenog proizvoda od jedan odsto i stopom nezaposlenosti od 19,1 procenata. Prema upravo objavljenim procenama, lošijim u odnosu na prethodne, Evropska komisija očekuje da će nova EU članica u 2014. imati neznatan rast BDP od 0,2 posto, sa još više ljudi van tržišta rada i rastućim deficitom i javnim dugom. Hrvatski ekonomisti oprezno vagaju dugoročne koristi i efekte kratkoročnog šoka zbog gubljenja prednosti koje hrvatskim kompanijama donose dosadašnji trgovinski aranžmani.
Do punopravnog članstva u Evropskoj uniji Hrvatskoj je ostalo nekoliko dana. Dok se zvanično slavlje koje će obeležiti ulazak te zemlje u evropsku zajednicu uveliko priprema, ekonomski analitičari i privrednici sa mnogo manje slavljeničkog zanosa i dalje premeravaju koristi i štete koje bi Hrvatska mogla imati nakon 1. jula.
Štefan File, evropski poverenik za proširenje, ocenio je krajem aprila da je ulazak Hrvatske u EU rezultat velikog i napornog rada i brojnih teških reformi, od čega će koristi imati i građani i privreda. Ulazak u EU doneo je korist svim dosadašnjim novim članicama pa bi isto trebalo da bude i sа Hrvаtskom, smatra i Boris Vujčić, guverner Hrvаtske nаrodne bаnke, koji očekuje da će аtrаktivnost hrvаtskog tržištа, kao dela EU, zа strаne investicije biti povećano. Razvoj privrede trebalo bi da pogura i novac koji će toj zemlji biti na raspolaganju iz kohezionog i strukturnih fondova – u prvih šest meseci ovaj novajlija na raspolaganju će imati više od 650 miliona evra, ali će istovremeno u evropski budžet morati da uplati oko 210 miliona evra. Za hrvatske proizvođače otvoriće se ogromno tržište sa gotovo pola milijarde potrošača…
Prognoze stručnjaka zagrebačkog Ekonomskog instituta ovogodišnjim ekonomskim kretanjima u Hrvatskoj danas su pesimističnije nego početkom godine i to zbog, kako kažu, dve ključne neizvesnosti: rezultata pridruživanja Evropskoj uniji i potencijala rasta hrvatske privrede. Ulaskom u EU hrvatski izvoz u CEFTA zemlje, naime, zbog gubitka preferencijalnog statusa mogao bi biti smanjen, dok će se na domaćem tržištu hrvatski proizvođači suočiti s pojačanom konkurencijom. „Skori ulazak u EU kao i makroekonomska nestabilnost koja se manifestuje visokim i trajnim deficitima u razmeni sa inostranstvom i rastom spoljnog duga, nameće nužnost porasta konkurentnosti hrvatske privrede“, upozoravaju u zagrebačkom Ekonomskom institutu, konstatujući da „ekonomska politika nije učinila dovoljno da ukloni postojeće prepreke rastu“.
Borba za komšiluk
Izlazak Hrvatske iz CEFTA sporazuma, kao i prestanak važenja svih ostalih bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma, koji nisu u skladu sa zajedničkom trgovinskom politikom Unije, jedna je od glavnih posledica sticanja statusa punopravnog hrvatskog članstva u EU, od koje zapravo najviše strepe mnogi privrednici te zemlje. Tamošnji ekonomisti procenili su da bi Hrvatska, ukoliko ne prilagodi ugovore sа zemljаmа člаnicаmа CEFTA, sа kojimа ostvаruje petinu ukupnog izvozа, mogla godišnje da gubi više od 200 miliona dolara. Ne bi li zаštitila svoje izvozne interese posle 1. julа i zadržala bar neke koncesije koje je na regionalnom tržištu imala na osnovu CEFTA sporazuma, od Evropske komisije je zato tražila prilagođavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, kаo i ostаlih člаnicа CEFTA i Unije, o čemu su pregovori u toku.
Nedavna ocena Štefana Filea da pristupanje EU za Hrvatsku ne znači napuštanje regiona, u kojem njene kompanije imaju snažne veze s istočnim i južnim komšijama, mogla bi da bude signal da je Evropska komisija spremna da izađe novoj članici u susret. Nadležni u zemljama koje pregovaraju sa predstavnicima EK tvrde, međutim, da neće popustiti jer će tako osigurati bolju poziciju za svoje privrednike. Ukoliko budu uspešni u toj nameri, izlaskom Hrvatske iz CEFTA, proizvodi iz te zemlje na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Moldavije uglavnom će, naime, biti skuplji i nekonkurentniji. Hrvatski konditori će, na primer, za izvoz u ove zemlje plaćati u proseku 15 do 18 odsto carine, zbog čega bi lako mogli da izgube to tržište. Prosečna carina za izvoz hrvatskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Srbiju povećaće se pak sa 4,5 na prosečno oko 13 odsto.
Ekonomski institut Zagreb procenio je da bi zbog izlaza Hrvatske iz CEFTA bruto domaći proizvod mogao da bude smanjen za 0,4 odsto. Mogući izlaz neke hrvatske kompanije vide u preseljenju dela proizvodnje ili celih pogona u CEFTA zemlje. Pojedine su to već učinile, dok druge najavljuju takav korak. Reč je mahom o firmama koje već imaju proizvodnju u okolnim zemljama, a naročito u BiH, trenutno jednom od glavnih izvoznih tržišta za hrvatske proizvode. Fabrika keksa „Mira“ iz Prijedora koja posluje u sastavu „Kraš grupe“, trebalo bi, tako, da preuzme deo proizvodnje za izvoz od zagrebačke centrale. Mesna industrija „Gavrilović“ najavila je takođe da će deo proizvodnje preseliti iz Petrinje u Čitluk, a sličnim putem trebalo bi da krenu i „Podravka“, „Dukat“, „Zvečevo“ i mnoge druge fabrike. Hrvatski sindikati strahuju da bi talas preseljenja fabrika iz Hrvatske mogao da ugasi više hiljada radnih mesta. U Nezavisnom sindikatu poručuju da je, zato, neophodno dobro razmotriti eventualne posledice takvih odluka.
Strah za posao
Sindikalni lideri upozoravaju i na to da Hrvatska ne sme da dozvoli da joj se ponovi sudbina Mađarske, Rumunije i Slovenije u kojima je nakon ulaska u Uniju povećana nezaposlenost. U Mađarskoj je, recimo stopa nezaposlenosti povećana sa oko šest odsto u 2004. na 10,9 odsto 2011. godine, a u Sloveniji sa 6,4 na 10,8 odsto. Neizvesnost pojačava najsvežiji podatak da je u Hrvatskom zavodu za zapošljavanje (HZZ) evidentirano više od 370.000 ljudi koji traže posao, koji analitičari smatraju alarmantnim. Stopa nezaposlenosti tokom prošle godine povećana je za dva odsto, a u februaru je dostigla 21,9 odsto.
Ulaskom u Uniju, s druge strane, nezaposleni i hrvatski radnici nezadovoljni sadašnjim poslom uhlebljenje će moći da potraže i u drugim članicama. U nekim zemljama, međutim, sve su glasniji oni koji smatraju da bi zapošljavanje radnika iz buduće nove članice EU trebalo ograničiti. Iako dosad nije podnet nijedan zvaničan zahtev za takvu restrikciju, u hrvatskom pristupnom ugovoru predviđena je mogućnost prelaznog perioda u kojem “stare” članice mogu ograničiti zapošljavanje hrvatskih radnika na dve godine, potom ga nakon revizije produžiti za još tri godine i uz opravdan razlog na dodatne dve godine.
Prva koja je najavila mogućnost ograničenja na dve godine bila je Nemačka, a potom je to učinila i Holandija. S druge strane, prema pisanju hrvatskih medija, Austrijanci se već raduju dolasku hrvatskih ugostiteljskih radnika, fizioterapeutima i inženjerima informacionih tehnologija i građevine, a Česi i Slovaci lekarima.
Do kraja godine oko stotinu radnika iz Bugarske i Rumunije pak moglo bi da se zaposli u hrvatskim brodogradilištima, lukama i građevinskim kompanijama.
Biljana Korica
broj 97, maj 2013.