Danas je u SKC-u otvoren dvodnevni sajam zapošljavanja za povratnike iz inostranstva, Back2Serbia. Ovo je jedan od pokušaja da se nasuprot višegodišnjem trendu odliva mozgova, podstakne njihov “priliv” u zemlju.
Uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje, SIEPA-e i IT akademije, ova manifestacija održava se po drugi put. Internacionalne kompanije poput JTI-a, MOL-a, Ernst&Young-a, ali i domaće poput Oriona, u Studentskom kulturnom centru imaju svoje štandove, na kojima svi zainteresovani mogu da se informišu o uslovima zapošljavanja kod njih.
Na jednom od tih štandova Maja Andrić, takođe povratnica, predstavlja kompaniju JTI u kojoj sada radi kao HR. Ona se pre šest godina vratila iz Amerike u kojoj je studirala i odrađivala pripravnički staž u međunarodnim kompanijama. Kada je došla u Srbiju imala je dozvolu da se vrati u Ameriku kao i obećan posao u jednoj tamošnjoj velikoj kompaniji, ali se ipak odlučila da ostane ovde. Andrićeva kaže da se zbog svog izbora nije pokajala: “Ovde su mi prijatelji, porodica i dobar posao, zbog kojeg sam i odlučila da ostanem. Nisam imala problem sa nostrifikacijom diplome a ni sa navikavanjem na način poslovanja jer je JTI međunarodna kompanija u kojoj su svuda u svetu slični uslovi rada, slična atmosfera, način komunikacije i vrednosti koje neguje, od kojih bih posebno izdvojila poštovanje različitosti”.
Kada bi u Srbiji nalazili poslove koji ih zadovoljavaju, mnogi visokoobrazovani mladi bi sledili primer Maje Andrić, međutim još nisu ostvareni uslovi za ovo.
Vukman Krivokuća iz Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu na otvaranju sajma podsetio je okupljene da i dalje imamo veliki problem sa odlivom mozgova, zbog kojeg imamo “pravu malu armiju naših intelektualaca u inostranstvu”. Po njegovim rečima, mora još mnogo da se radi na privlačenju stručnjaka u zemlju, odnosno na održavanju političke i pravne sigurnosti, na boljoj saradnji sa ovdašnjim bankama, smanjenju birokratije i korupcije i sl.
Jovan Filipović, profesor na FON-u i izvršni direktor GEPS-a, organizacije posvećene umrežavanju srpske intelektualne dijaspore, objasnio je zašto se on sam vratio iz Sjedinjenih država: “Nigde u svetu osim u Beogradu ne postoji ulica u kojoj je moj deda radio, u kojoj sam ja išao u osnovnu školu i gimnaziju, i u kojoj se nalazi posao koji volim”. Mladi još uvek ne dolaze u velikom broju jer za to nisu ispunjeni svi uslovi, delom zbog neefikasnog odnosa države prema dijaspori. Zato se, po Filipovićevim rečima, i dalje 7.000 srpskih stručnjaka nalazi na radu u inostranstvu. Mnogi od njih koji odluče da se vrate, umesto na državu moraju da računaju na sreću.