Štampani mediji danas se ne razlikuju previše od onih pre 70 godina. Na neki način, novine su danas samo još uspešnije: ima ih daleko više i imaju više čitalaca u svetu. Ali, na kraju, sa dolaskom audiovizuelnih medija, internet medija, konzola, novina i televizije na Internetu, kao i prilikama da se svi o svemu informišu na sajtovima kao što je You-Tube, koji je neka vrsta zamene za radio, papirne novine će postepeno nestati. Ono što će opstati je uvek prisutno strahovanje o kontroli slobode štampe pa i slobode misli, piše Žak Atali.
Najbrže će se to po prognozama desiti u SAD 2017. godine, 2019 u Velikoj Britaniji, 2024 u Španiji, i u Francuskoj 2029. Za drugi deo čovečanstva, za veliki broj onih koji neće imati mnogo veći životni standard nego današnja zapadna srednja klasa, verovatno je da će štampani mediji biti u upotrebi još neko duže vreme. Ali čak i u Africi, koju osvajaju mobilni telefoni, verovatno je da će papirne novine nestati za oko 70 godina.
Osim toga, nove tehnologije su pred nama: Google naočare, prenosi preko virtuelnog ekrana, čak i prenos ljudske misli, a čitalac će biti pozvan da se približi predmetu, tako da može da ga vidi očima novinara.
Štampa će u potpunosti biti digitalizovana, sa automatskim prevodom na jeziku čitaoca. Verovatno je da će centralizovano prikupljanje informacija biti sve više podržavano uz pomoć državnih subvencija. Sve više informacija će biti obezbeđivano od strane samih učesnika i običnih ljudi. Svi će biti novinari u globalnom sistemu P2P. Pisanje sve većeg broja tekstova biće automatski kreirano. (Američka firma Narativna Nauka već generiše ekonomske članke koji imaju automatizovanu obradu sirovih podataka). Štampani sadržaj će verovatno biti generisan na bazi afiniteta i korišćenjem agregatora koji analiziraju interesovanje za teme poput zdravlja, čitanja, kupovine, putovanja i vremena provedenog u čitanju (Američka kompanija Demand Media analizira ključne reči u skladu sa preferencijama veb korisnika, a zatim pruža personalizovan izbor za čitanje). Video (3D) će očigledno zameniti sliku a verovatno nekim delom i pisanje. Proveravanje činjenica biće automatizovano.
Kao posledica toga, profesija novinara će biti potpuno transformisana: komponenta «pokrivanje događaja» će kopniti dok ne nestane, samo funkcije istraživač (iskusniji novinari koji se bave ključnim temama) i kolumnista (koji objašnjavaju, analiziraju i stavljaju činjenice u određenu perspektivu ) će ostati, jer su po prirodi manje opisni, pa ne mogu biti automatizovain. To će dati veću vrednost nedeljnoj štampi.
Papir će se verovatno vratiti ali sa interaktivnim ekranima i ultrafinim tehnologijama koja bi trebalo da omogućavaju urednicima da integrišu video sadržaje i čitaocima pruže mogućnost da takve novine štampaju kod kuće. Videćemo mešanje štampanih medija, elektronskih medija, onlajn medija, informacija, obrazovanja i zabave.
Ništa ne isključuje mogućnost hiper-nadzora medija, uz pomoć novih tehnologija. Kao i uvek, sloboda stampe ostaje glavni izazov. To sve će se proširiti i na slobodu misli, pa čak i način da se izbegne prodor cenzure unutar sopstvenog uma.
L’Ekpress | Objavljeno u umetnosti i kulturi – 27. maj 2013