Od početka godine, dužnička kriza je izgubila na značaju i raspoloženje na finansijskim tržištima za sada se popravilo. Međutim, realna ekonomija je i dalje slaba. Mere koje preduzimaju centralne banke su pomogle, ali postavlja se pitanje da li će one sada biti umanjene i da li je ECB i dalje „spremna da deluje“. Uprkos opipljivim znacima oporavka u evrozoni, naročito kada se radi o izvozu, verujemo da je ukupna ekonomska situacija možda još uvek previše slaba i da će centralne banke veoma voditi računa o tome da ne ugroze oporavak.
SAD: ponovo je pokretač lična potrošnja. S obzirom na trenutnu povratnu spregu između potrošnje i tržišta rada može se očekivati dalji umeren oporavak (rast od blizu 2%). Međutim, u bliskoj budućnosti se ne predviđa održivo ubrzavanje rasta i ono će biti moguće, po našem mišljenju, tek u 2014. godini.
U evrozoni postoje prvi znaci neposredno predstojećeg (stidljivog) oporavka, čiji će glavni pokretač biti izvoz.
Izvoz evrozone: do oporavka će doći i u drugim zemljama sem Nemačke. Ukupno gledano, izvoz ostaje svetla tačka BDP-a EZ i trebalo bi da bude glavni oslonac inače slabog ekonomskog okruženja u 2013. godini. Ovakav razvoj događaja trebalo bi da stvori prve „čvrste činjenice“ u pogledu oporavka realnog sektora.
Investicije EZ: nema izgleda za to. Iako se raspoloženje nedavno popravilo i iako bi rast izvoza mogao da podstakne i dodatne investicije, ovo je dugoročan proces (na kraju krajeva, investicije treba prvo da budu ugovorene). Stoga očekujemo visok negativni doprinos BDP-u u 2013., a poboljšanje tek u 2014. godini.
Potrošnja u EZ: fokus na tržištu rada, spora stabilizacija? U skladu sa različitim izgledima za rast u državama članicama, očekujemo različitu dinamiku stabilizacije stopa nezaposlenosti. Za evrozonu u celini ove godine predviđamo blago negativni doprinos potrošnje, i usporen oporavak počev od iduće godine.
Inflacija u EZ: sve ukazuje na pad. S obzirom na rekordno visoku nezaposlenost i negativan proizvodni jaz inflacija je pala znatno ispod 2%, kako je očekivano, i trebalo bi da se zadrži na oko 1.5% u naredne dve godine.
SAD: Novi rast
SAD su se nedavno ponovo vratile na model rasta zasnovan na potrošnji. Neto izvoz je i dalje zanemarljivo mali, dok državna potrošnja, kako je i očekivano, daje negativan doprinos BDP-u. Investicije osciliraju u priličnoj meri (delimično zbog jednokratnih efekata kao što je prekid isporuka Boingovih aviona tipa 787, koje bi sledećeg kvartala trebalo ponovo da daju pozitivan doprinos); zbog potrošnje u građevinskoj industriji, došlo je do ukupnog blago pozitivnog doprinosa. Međutim, najvažniji doprinos rastu dolazi od lične potrošnje. Ovo verovatno nije u potpunosti održivo, pošto je raspoloživi prihod ipak opao kao posledica povećanja poreza do kojeg je došlo početkom godine. Stoga je rast potrošnje bio praćen opadajućom stopom štednje.
Pored toga, tržište nekretnina i dalje igra važnu ulogu kada je reč o poverenju potrošača. Pokazatelji su prilično pozitivni (npr. cene kuća, NAHB indeks tržišta nekretnina), ali ima i znakova sporog oporavka. Program Federalnih rezervi za kupovinu aktive i dalje ima važnu ulogu, pošto su kamatne stope na hipotekarne hartije od vrednosti – MBS (koje su od značaja za stambene kredite) porasle zbog predviđanja da će doći do usporavanja programa kupovina.
Dalja kretanja trendova u vezi sa dohotkom i potrošnjom pre svega zavise od tržišta rada, na kome je, sa druge strane, snažan pokretač u ovom trenutku potrošnja. To je zbog toga što je zaposlenost u prerađivačkoj industriji smanjivana uporedo sa padom poverenja (ISM), produžavajući na taj način jedan dugoročan trend. Ipak snažan rast broja zaposlenih u nepoljoprivrednim zanimanjima od skoro 160.000 mesečno uglavnom se mogao pripisati uslužnim delatnostima, između ostalog trgovini na malo, zdravstvu, obrazovanju i ugostiteljstvu.
Stopa nezaposlenosti nastavlja da oscilira, te pored otvaranja novih radnih mesta, zavisi i od udela radno aktivnog stanovništva u populaciji radno sposobnih. Usled krize, mnoga lica koja su dugo nezaposlena (a čiji je udeo i dalje viši nego u bilo kom trenutku od 1950. godine naovamo) su izgubila nadu da će naći posao, te se više ne računaju kao deo radne snage (oni nisu ni nezaposleni, ni zaposleni). To je naročito očigledno kada se uporedi trend radno-sposobnog stanovništva sa radnom snagom. To je zbog toga što su demografska kretanja uključena u podatke o stanovništvu, što znači da jasno vidljiv raskorak može da se pripiše obeshrabrenim radnicima. Stoga predviđamo da će se nova lica koja traže posao (nezaposleni) pre ili kasnije ponovo vratiti na tržište rada, čime bi bilo onemogućeno brže smanjivanje stope nezaposlenosti, a time i jačanje rasta dohotka (kao i brza povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi).
S obzirom na povratnu spregu između lične potrošnje i tržišta rada, može se očekivati kontinuirani stabilan oporavak (rast od blizu 2%).
Međutim, održivo ubrzavanje nije moguće predvideti. To će postati moguće tek kada se stopa nezaposlenosti smanji na održiv način, dođe do znatnijeg rasta dohodaka, kao i do stabilizacije sektora prerađivačke industrije, što se čini mogućim u 2014. godini.
Evrozona: Oporavak na vidiku?
Postoje znaci u pokazateljima raspoloženja mogućeg neposredno predstojećeg (stidljivog) oporavka, čiji će nosilac u početku biti uglavnom izvoz.
Izvoz evrozone: Oporavak ne samo u Nemačkoj Nemačka jeste i ostaće najvažniji izvoznik u evrozoni. Stopa izvoza od 51,5% (2012) odražava vodeću ulogu izvoza u nemačkoj ekonomiji. Poređenja radi stope izvoza Francuske (27%) i Italije (30%) su daleko niže. U kombinaciji sa višom stopom rasta nemačkog izvoza, to vodi ka znatno većem doprinosu (rastu doprinosa) BDP-u.
Potrošnja u evrozoni: Fokus na tržište rada Situacija u pogledu nezaposlenosti, koja snažno odstupa od „ravnoteže“ u mnogim zemljama evrozone (pre svega u Italiji, Španiji, nešto manje u Nemačkoj) je takođe jedan od glavnih pokretača lične potrošnje.
U Nemačkoj je pad stope nezaposlenosti, koji je u toku, doprineo ličnoj potrošnji; nedavno je ona uspela da raste brže čak i od raspoloživog dohotka (GDI, grafikon sa leve strane) – u prvom tromesečju 2013. godine za 0,8% u odnosu na isto tromesečje prošle godine. Ipak, sličan pad nezaposlenosti kao u prošlosti ne čini se verovatnim. Štaviše, rast potrošnje koji je veći od rasta dohotka nije održiv. Stoga ne očekujemo održivi podsticaj rastu od potrošnje u Nemačkoj.
U Italiji potrošnja beleži slab rast, u skladu sa nižim poverenjem potrošača. Promet u maloprodaji i dalje opada, mada je nedavno došlo do kakve-takve stabilizacije poverenja.
Poverenje potrošača daje početne naznake da je, u ovom trenutku, nezaposlenost mnogo važnija kao faktor koji dovodi do slabije potrošnje nego visina zarada. Komponenta poverenja koja se odnosi na nezaposlenost vrši najveći negativan pritisak na poverenje potrošača, dok se lična finansijska situacija ne smatra previše lošom.
Stoga tržište rada predstavlja najveće opterećenje za domaćinstva.Ovo je dodatno potvrđeno poređenjem potrošnje sa raspoloživim dohotkom, kao i sa stopom nezaposlenosti. Dok je do krize postojala tesna korelacija između raspoloživog prihoda i potrošnje, od krize naovamo, promena stope nezaposlenosti (suprotno od Nemačke) – a time i perspektiva u vezi sa zapošljavanjem – je daleko bolji pokazatelj lične potrošnje nego dohodak.
PROGNOZE
Izvor: Bloomberg, Centar za istraživanja Erste Grupe