Postoji izreka da je pravda spora – u Italiji je ekstremno spora, u proseku osam godina traje proces, dok u Švajcarskoj traje 368 dana. Kaže se takođe da je pravda dostižna, što je tačno, ali u srazmeri novca za advokate na glasu. Primer nedostižnosti pravde za bogate je Silvio Berluskoni, mogao bi biti recimo i Dominik Stros Kan, ali nas on sada ne interesuje. Malo koja javna ličnost može da se pohvali kako ima 18 sudskih procesa (prema Vikipediji 21) u 23 godine za sobom. Od njih su tri još u toku, a do sada nijedan nije završen definitivnom presudom na njegovu štetu. Londonski The Economist je ovih dana napisao za Berluskonija: “De facto više nije na vlasti, ali i dalje upravlja Italijom… U isto vreme je moćan i ranjiv više nego ikada”.
Da li se to ipak bliži kraj ili je u pravu Adrijana Mirković (o njoj će biti reči kasnije), kad u najavljenoj knjizi “Uspeh i moć” tvrdi da Berluskoni suvereno “vlada medijima i zato će uspeti da se ponovo digne posle svakog poraza”. Malo statistike pokazaće tehnologiju pravde za one koji imaju novaca i moći. Na početku sudske istorije Silvija Berluskonija, od 1989. pa sve do 2002. godine, isključivu zaslugu za njegovu nedodirljivost imali su advokati koje je bogato nagrađivao novcem (ukupno 200 miliona evra honorara) i političkim funkcijama. Razmeštao ih je u poslanike i senatore; jednoga je (Pekorela) postavio za predsednika parlamentarne Komisije za pravosuđe, drugog (Previtija) koji je u njegovo ime korumpirao (sudski dokazano) sudije i poreske organe želeo je da postavi za ministra pravde, ali nije uspeo, pa ga je za utehu proglasio ministrom odbrane! Dvojicu svojih generacijskih drugova advokata postavio je za senatore sa objašnjenjem da, kad je Kaligula mogao da uvede konja u Senat, može i on dva magarca! Od te 2002. godine počinje serija od pet zakona “ad personam” (u oblasti pravosuđa) koje su ti njegovi advokati formulisali u parlamentu. Rezultat je šest oslobađajućih presuda zbog skraćivanja roka zastare, četiri puta je oslobođen na višoj instanci, dva puta je oslobođen jer je zakonom ukinut delikt lažnog bilansa, dva puta je amnestiran, dva puta je osuđen na prvostepenom i jednom na drugostepenom nivou. U toku je pokretanje postupka zbog kupovanja poslanika iz drugih partija. Od onoga što je još pored tog poslednjeg preostalo da stigne do vrhovnog suda su postupci za korupciju sudija, utaju poreza, nezakonito prisvajanje, favorizovanje maloletničke prostitucije, objavljivanje tuđih poslovnih tajni. Impozantno zar ne? Medijska centralna tačka odbrane je: “zavera komunističkog sudstva”.
Od tolikih sudskih skandala ipak je najburniji onaj sa prostituisanjem maloletne Rubi – Srcelomke, pravog imena Karima el Marug (Mahroug). Da podsetim, kada je nakon tuče sa još jednom prostitutkom zbog navodno ukradenih joj 3.000 evra, zaglavila u zatvor, pozvala je mobilnim Silvia B. koji je šefu policije rekao da “malu” odmah puste, jer je ona rođaka egipatskog predsednika Mubaraka pa bi moglo doći do neželjenih međunarodnih problema. Da bi bilo uverljivije poslao je po nju Nikol Mineti, savetnicu regije Lombardija, da je odvede iz zatvora. Dotična Mineti je inače, sa još dvojicom kuplermajstora ovih dana prvostepeno osuđena na po sedam godina zatvora zbog profesionalnog podvođenja devojaka Silviu B. U Milanu u ulici Olđate postoji privatna višespratnica Silvia B. u kojoj su stanovale i čekale da budu pozvane na “zabavu” devojke, uz mesečnu apanažu od 2 do 3 hiljade evra. Osamnaest “Olđatina” je pozvano da svedoče na sudu o zabavama i finansijskim kompenzacijama.
Nikol Mineti
To su sitne ribe, prave mezimice, sa statusom “fidanzata”, živele su sa njim ili u posebnim vilama. Berluskoni je multinacionalni zavodnik pa uz latinoamerikanke, Ruskinje i Poljakinje ima i nekoliko ljubimica iz naših krajeva. Prva je Sabina Began (Beganović), zvana Ape Regina (Matica) koja je komandovala njegovom tajnom javnom kućom dok joj funkciju nije preotela Mineti. Kao i sve ostale tvrdi da je i dalje beskrajno zaljubljena u Silvia B. Ne objašnjava, kao i sve ostale, kako je od svog dragog dobila na poklon “nekretninu” nedaleko od Koloseuma u Rimu, vrednu, prema bankarskoj proceni, milion i 400 hiljada evra. Ženske su jedine na koje je Silvio B. trošio svoj novac, ostale je potkupljivao državnim parama i položajima. Sudbina dve bliznakinje, odnosno čak četiri sestre Knežević iz Podgorice otkriva usud mladih žena koje u beskrajnoj žudnji za publicitetom i raskoši pristaju, čak se bore da žrtvuju jedino što imaju – mladost i lepotu, samo da se nekako domognu visokog društva.
Storija sestara Knežević teče tako što su prvo Zorica (37) i Slavica (34), dakako dok su bile znatno mlađe krenule u svet i kako tvrde postale miljenice italijanskog tajkuna Silvia B. Uzgred Slavicin sponzor (ili makro) bio je Ratko Đokić, mafijaš ubijen u Stokholmu 2002. godine. Tek, te dve sestre dolazile su povremeno u Podgoricu u svoje sirotinjsko naselje i šepurile se super garderobom i razmetale novcem. Mora biti da su one bile uzor svojim mlađim sestrama bliznakinjama Katarini i Kristini koje su imale samo 16 godina kada su pokušale da se probiju do Silvija B. prilikom njegove posete Podgorici. Tada nisu uspele, ali nešto kasnije jesu. “Mlađa” (po izgledu) Katarina, mis Crne Gore, zaista je zavrtela mozak Silviu B. međutim kod njega ništa ne traje predugo. A pritom je imao i druge dve bliznakinje u rezervi (Eleonora i Konćeta De Vito) istina manje lepe. Osetivši da klizi sa počasnog mesta pored gospodarevog trona Katarina je počela da se napija do besvesti, pa su morali “gorile” da je odnose u njenu sobu. Koji put bi se poluosvešćena vraćala i pravila skandale. Zato su mere postale rigoroznije. Polako ju je mrak anonimnosti vratio na početak.
Dnevne novine “Il Fatto Qutidiano” donele su intervju sa Katarinom. Zapravo je to jedno od onih ružnih novinarskih lešinarenja. Otkačena, jedva je sastavljala suvisle rečenice, ponavljala bezbroj puta kako se ona i Silvio B. neizmerno vole i danas, kako joj se on javlja telefonom i šapuće u uho kako će se njom oženiti…. U jednom trenuku joj izleti da “još uvek teži 3 miliona evra” ali da ih nije iznudila od svog voljenog, kao druge. Očajnički konstatuje da to što mu je Franćeska Paskale “fidanzata” (verenica) ipak nije “promessa sposa” (zaručnica) te da će je se Silvio B. otarasti i vratiti svojoj voljenoj “miss Montenegro”. Nosi i dalje majcu koju je Silvio B. najviše voleo a na kojoj piše: “Ja nisam ženska spektakla, ja sam spektakl od ženske”.
E sada da se vratim na prvi pasus. Ako ništa drugo bar gore navedeno o sestrama, o svojim sugrađankama, morala je znati Adrijana Mirković, autorka najnovije biografije Silvija Berluskonija. O toj knjizi i autorki mediji najčešće pišu u rubrikama “gossip” (ogovaranja). Na primer “Modena online” piše da je biografija zamišljena kao “model uspeha koji treba slediti… Silvio je najveći na svetu”… Muke sa sudovima dobile su “mali, malecki prostor” u poglavlju gde je opisan kao “kontroverzan političar”. O ljibavnicama i skandalima u knjizi se zaključuje: “To uvek postoji”.
Foto: huffingtonpost.it
O toj knjizi i autorki saznao sam iz “Blica”. U vesti se kaže da će na promociju biografije doći lično Silvio Berluskoni, jer kako se još kaže “u njoj se otkriva, naročito onim mlađima, tajna uspeha skrivena u imenu Silvija Berluskonija”. Priznajem da knjigu nisam čitao, još je nema u prodaji, te ne bih da grešim dušu. Iskreno se pribojavam modela koji nudi mladima (takve su bile i bliznakinje Knežević kad su se upuštale…), Berluskonija kao uzor za uspeh i moć. Adrijana Mirković je magistar ekonomije diplomatije (!?). Ima bogatu karijeru od BK Telekoma, Zeptera, pa na dalje (producent emisije Istorija ljubavnica, reality show “Naše TV lice”, “More strasti” itd). Na njenom ličnom sajtu “O autoru” pored obilja izazovnih slika (uprkos 42 godine), lepo piše sve šta je postigla, ali u prošlom vremenu, pa je šteta što se ne zna čime se sada bavi sem promocije sopstvene knjige, a to radi zdušno i sa umećem. Uprkos već postojećih 218 biografija, Berluskoni je svetski rekorder među političarima u broju knjiga o njemu, ni malo ne sumnjam u komercijalni uspeh ovog samizdata na srpskom (crnogorskom?), ruskom i italijanskom jeziku – ubeđen sam da je prva edicija unapred prodata i to ne u bednim tiražima naše literature. Podrhtavam u nervoznom očekivanju da vidim šta će se sve i kako odigravati. Sumnjam u dolazak glavnog junaka na promociju – to deluje kao marketinški trik. No, možda se i varam. Silvio Berluskoni ima mafijašku osobinu da ne zaboravlja onoga ko mu je bio od koristi, (imao je to, istini za volju nešto elegantnije i Josip Broz) no biografkinja će bez sumnje dobiti talas publiciteta, a novac ide sa tim zajedno. Sumnjam da će “gossip” rubrike presušiti zbog nedostatka materijala o lepotici koja je u malo zakasnelom usponu, ali zato plavuše pobeđuje konzerviranom lepotom u pameću.
Verujem da nisam preterao sa ovim ljubavnim pričama, budući da italijanska politika i ne zaslužuje previše da se priča o njoj. Dve decenije njom vlada – ko bi nego Silvio Berluskoni, svejedno da li je na vlasti ili u opoziciji. Trenutno formalno vlada nekakva “široka koalicija” levice i desnice koju preko svojih marioneta u njoj najvećma oblikuje Berluskoni. Iako deluje umorno i nezainteresovano, ipak on (ucenjujući padom vlade) povlači dobrim delom poteze sebi u korist. Pokušava skoro svakodnevno da proturi neki zakon ili uredbu u kojoj bi dobro odmerena interpunkcija mogla da mu donese prihode ili oslobađanje od zatvora što mu visi nad glavom. Postoji tendencija da se u Parlamentu Berluskoniju izglasa zabrana političke aktivnosti. Besmisleno, jer već prema dve ranije prvostepene presude ima zabranu bavljenja politikom na pet i tri godine. Neka od tih presuda bi lako mogla postati izvršna, a to bi onda bio definitivni kraj. Naknadno je i u trećoj prvostepenoj presudi o tzv. Ruby Gate, pored sedam godina zatvora zatražena i doživona zabrana političkog delovanja.
U Napulju je u toku suđenje za prekupljivanje poslanika i rušenje vlade Romana Prodija 2006/08. godine. Glavni akter, bivši senator i pre toga guverner Sicilije, Serđo De Gregorio, suđen zbog veza sa mafijom, rešio je da “otvori dušu” pa je priznao kako je od Berluskonija dobio 3 miliona evra da pređe na njegovu stranu i kako je dobio zadatak da vrbuje i druge poslanike da uz milionske naknade pređu i oni. Skupilo se takvih čak sedmorica, sve najgori politički ološ (mafijaši, šarlatani, akupunkturisti, propali novinari, bankrotirani filmadžije…) koji su za pare i privilegije obezbeđivali Berluskoniju glatko izglasavanje svega što je želeo. Počeli su i drugi da na sudu govore šta znaju – najbolji znak da bos više nije u stanju da drži konce u rukama. Da bi povratio autoritet pokušao je da formira “Silviovu vojsku”, prijavilo se preko interneta čak 17.000 mladih koji bi posao pa kakav bilo, ali se sve to raspalo na prvom satanku kad je postalo jasno da se radi o volontarijatu. Onda je rešio da svojoj partiji vrati staro ime “Forza Italia” računajući da će se tako vratiti i stara slava – i to nikako da se pokrene. Marazma se na italijanskom i latinskom zove staračko gubljenje elana. Biće da je to u pitanju. Kad sam počeo da pšišem o njemu, pre desetak godina Berluskoni je bio kao onaj Taz – tasmanski đavo iz crtaća, koga je kreirao Robert McKimson za braću Vorner: zdepast, natprirodno brz, razoran kao tornado, neobuzdan, nezasit, lakom, surov… a sada je osto samo zdepast. Nigde one energije, brzine reagovanja, neobuzdanosti, što ne znači da kao grogi bokser ne može da nanese još koji žestok udarac.
Da nije 6. jula Financial Times objavio kako je italijanska policija kidnapovala suprugu i ćerku kazahstanskog disidenta i bankara Abliazova u Rimu, prebacila ih privatnim avionom u Kazahstan, ne bi se ni danas znalo da se kidnapovanje desilo još 29. maja. Stvari su mutne, ministri unutrašnjih i spoljnih poslova tvrde da o tome nemaju pojma. Fotografijom srdačnog sureta Berluskonija i kazahstanskog predsednika Nazarbajeva, Finacial Times sugeriše se da su njih dvojica dogovorili posao. Kazahstanski diktator je svim silama želeo da eliminiše svog proitivnika bankara koji po svemu sudeći takođe nije neka cvećka. Inače postoji u Kazahstanu polje Činarevskoe, 16 puta 16 kilometara, golo, surovo tle, ali ispod njega nafte i gasa dovoljno da se dnevno prihoduje milion dolara. Ko je vlasnik? “To naftno polje je u posedu nepoznatih subjekata, postoje nepremostive barijere zbog kojih se ne može znati vlasništvo” objašnjenje je pravnog stručnjaka. Poljem upravlja firma Zhaikmunai Lip, sa sedištem na ostrvu Man, jedanim od muvatorskih rajeva pod britanskom upravom. Ta kompanija novac preliva u Arner banku u Švajcarskoj koja je Berluskonijevo vlasništvo. Dakle? Ako je to što mislimo vi i ja, onda znači da Silvio Berluskoni još uvek vlada policijom, bez obzira ko je formalno na vlasti. Onaj ko može lično da naredi da pedeset policijskih specilalaca obavi prljav posao u korist poslovnog prijatelja iz Kazahstana sasvim sigurno vlada Italijom. Ostalo je dekor.
——————————————————————
Ispravka
U tekstu „Neuništivi Berluskoni“ na internet sajtu Biznis i finasije, u delu u kojem se govori o knjizi Adrijane Mirković, pogrešno je rečeno da knjiga treba uskoro da izađe. Posle poziva autorke redakciji, uvideli smo grešku i ovim putem je ispravljamo. Knjiga je na srpskom jeziku izašla prošle godine. Do zabune je došlo jer se u nizu aktuelnih tekstova dostupnih na internetu izlazak knjige najavljuje. Izvinjavamo se autorki i čitaocima zbog greške koju smo nehotice napravili.
Milutin Mitrović