Evro-američki trgovinski sporazum doneće korist za obe strane ali će predstavljati izazov za njihove unutrašnje trgovine i mogao bi naškoditi ekonomijama drugih zemalja, piše češki komentator lista ‘Ekonom’ Martin Tlapa nakon objavljivanja izveštaja fondacije Bertelsman.
Evropska unija i SAD su trenutno najveći trgovinski i investicioni partneri u svetu, što čini skoro polovinu globalnog bruto domaćeg proizvoda a skoro trećinu celokupne svetske trgovine. Ako ove dve Federacije uspeju da finalizuju ambiciozan sporazum o slobodnoj trgovini, komercijalne aktivnosti u svim članicama EU zemalja koje će poslovati sa SAD videće nagli porast svog biznisa. Neke tradicionalne poslovne veze unutar EU će, međutim, gotovo izvesno oslabiti. Kao rezultat toga, neke države postaće ekonomski nezavisnije od unutrašnjeg tržišta EU, što će biti jedan od najvećih dostignuća i najznačajnijih koristi evropskih integracija.
EU jedinstveno tržište, izgrađeno na četiri osnovna gradivna elementa – slobodnom kretanju ljudi, usluga, roba i kapitala – predstavlja najveću ekonomsku zonu u svetu. Njenim stvaranjem eliminisano je na desetine administrativnih i tehničkih barijera između tržišta koja su u igri. Uklanjanje regulatornih barijera u međusobnoj trgovini sa SAD donosi izvestan rizik diversifikacije trgovinskih veza, usled gubitka nekih trenutnih koristi koje dolaze od preferencijalnog tretmana na unutrašnjem (EU) tržištu.
Ukoliko trgovinski pakt bude potpisan, trgovinska razmena između Nemačke i SAD mogla bi se vrlo uskoro udvostručiti. Slično tome, ukupan promet u međunarodnoj trgovini između SAD i Italije, Grčke i Portugalije će, što se takođe predviđa, biti povećan. Međutim, trgovinska razmena između samih zemalja EU pretrpeće značajne padove. Međusobna razmena između Nemačke i Francuske, prema procenama, pašće i do 23 odsto, kao i između Nemačke i Velike Britanije, procenjuje se i do 40 odsto. Ekonomske veze među evropskim državama ipak igraju važnu ulogu, i u velikoj meri će se ogledati i u političkim odlukama u kontekstu evropskih integracija. To je unutrašnje tržište osiguranika koji se često može posmatrati kao “lepak” koji na okupu drži zajednicu Evropljana. Naravno, generalno se nameće pitanje: da li će primetno smanjenje (međusobne) ekonomske saradnje imati uticaja na jedinstvo Unije?
Jačanje trgovine i smanjenje troškova
U tom kontekstu, moramo biti svesni da – bez obzira koliko će ovaj ambiciozan sporazum uspeti da razmontira značajan broj regulatornih barijera – verovatno da neće sa sobom povući određeni stepen harmonizacije, barem ne u obimu kakav trenutno postoji među državama članicama Evropske unije. Pogrešno bi bilo govoriti o mogućem obrazovanju neke ‘evro-američke Unije’ ili ‘evro-američkih Sjedinjenih Država’. Transatlantska zona slobodne trgovine takođe bi mogla pomoći projektu dovršavanja unutrašnjeg tržišta i liberalizacije, u onim oblastima u kojima su određene delimične barijere u međusobnoj trgovini i dalje na snazi i u kojoj je još uvek zadržana prekomerna regulacija.
Sprovođenje zajedničke trgovine između EU i SAD olakšaće ne samo porast međusobne trgovine već će i smanjiti troškove proizvodnje i otkupne cene, što će se odraziti i u većem ekonomskom rastu. Oni koji će imati najviše koristi od sporazuma biće države koje su već i dosad imale tradicionalno jake trgovinske veze sa SAD: Velika Britanija i Irska. Značajan privredni rast, međutim, takođe će se osetiti u Španiji i Italiji, što će, u izvesnoj meri, zameniti skuplji uvoz iz Evropske unije jeftinijim, američkim proizvodima. Jedan zanimljiv mogući ishod ovih projekcija je da transatlantsko partnerstvo neće dovesti do daljeg osnaživanja ekonomskih razlika koje postoje između tradicionalno jakih država evropskog severa i onih sa juga, koje su teško pogođene krizom – naprotiv.
Uspešni pregovori o partnerstvu otvoriće nove poslovne mogućnosti za mala, srednja i velika preduzeća sa obe obale Atlantika, i tako značajno povećati kreiranje novih radnih mesta. Povećanje obima trgovine između obe strane može, u najboljem slučaju, dovesti do otvaranja više od milion novih radnih mesta širom EU. Najviše koristi od tih radnih mesta imaće građani Velike Britanije, Nemačke, Španije, Italije i Francuske. U vreme krize i sve veće nezaposlenosti, ovaj sporazum može postati relativno jeftin stimulativni paket kojim bi se podstakao ekonomski rast i povećanje zaposlenost
„Najvažniji“ posao u istoriji
Partnerstvo između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država postaće najvažniji bilateralni trgovinski sporazum u istoriji, ne samo u smislu obima međunarodne trgovine već, pre svega, zbog načina na koji će uticati na međunarodnu trgovinu u celini. Sporazum između dva glavna pokretača svetske privrede poslaće jasan signal da oba partnera imaju dovoljno snage da utiču i stvaraju nova pravila, kreirajući nove standarde globalnih tržišta 21. veka.
Prema rezultatima studije, dobit koju će potpisnici ovog sporazuma imati će, u suštini, poticati iz džepova drugih zemalja. Najveće gubitke će, verovatno, pretrpeti zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina), čiji će izvoz u Evropsku uniju u proseku biti smanjen i do 10 procenata, a u SAD i do čak 30 odsto. Slabljenje njihovih trgovinskih veza sa EU i SAD može dovesti do značajnih ekonomskih gubitaka u tim zemljama, što bi se moglo povezati sa (budućim mogućim) porastom nezaposlenosti i pada realnog dohotka u BRIK-u.
Poslednje, ali ne i najmanje važno, “raspored rada” morao bi se sagledavati realno. Ambicija sklapanja sporazuma o transatlantskom trgovinskom partnerstvu u roku od naredne dve godine verovatno ide u korak sa složenošću sporazuma. Pravac i dinamiku pregovora ćemo uskoro saznati. Sjedinjene Američke Države računaju na hitnu potrebu Brisela da donese neke vidljive podsticaje posustalim evropskim privredama. EU pregovarači, međutim, moraju imati na umu da će „otvorene mogućnosti“ o kojima se pregovara biti blokirane okončanjem tekućeg Obaminog mandata.
Na obe strane Atlantika je svima već poznato da se izbori ne dobijaju liberalizacijom međunarodne trgovine.