Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel izgleda uverena u svoju pobedu, nemački izbori će biti otkrovenje za ostatak Evrope: rezultati bi trebalo da donesu odgovore na niz otvorenih pitanja koja se tiču budućnosti ekonomije i evropskih institucija, piše Fabricio Goria u Linkiesti.
Od početka krize u evrozoni, nijedan drugi događaj – sa mogućim izuzetkom sastanka Evropskog saveta u junu 2012, ne iščekuje se sa takvom nervozom i znatiželjom kao nemački parlamentarni izbori zakazani za 22. septembar. Nemačko glasanje moglo bi signalizirati prekretnicu u tekućoj krizi evra. Evropska komisija kaže da je spokojna. Investicione banke računaju na pobedu Angele Merkel , ali su i dalje oprezne. Razlog za to je što ishod četiri varijable ostaje neizvestan: bankarske unije, rasta u evrozoni ,budućnosti Grčke i jedinstvene valute . Sve što treba da ide preko Berlina.
Angela Merkel je favorit . Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja , koje su objavili Emnid, Forschungsgruppe Vahlen i INFRATEST dimap, stranka Merkelove, Hrišćansko-demokratska unija ( CDU ) će privući 40 odsto glasova , dok će za opozicionu Socijaldemokratsku partiju ( SDP ) na čelu sa Pirom Štajnbrukom verovatno glasati oko 25 odsto glasača. Ovo daje kancelarki udobnu sigurnosnu rezervu. Prema Dojče banci, “ pobeda Merkelove je gotova stvar“ .
Ovaj pogled sada deli i Morgan Stenli, ali do maja banka je verovala da će biti masovne rasprodaje u Evrozoni posle nemačkih izbora. Ako sada smatra drugačije , uprkos slabim izgledima na tom području , to je zato što likvidnost i dalje teče na međunarodnim finansijskim tržištima zahvaljujući Federalnim rezervama, i centralnim bankama Japana i Engleske . Novi finansijski poredak – sastavljen od kvantitativnog popuštanja, niskih kamatnih stopa i vanrednih mera – na taj način može biti profitabilan za Nemačku, a samim tim i za Evrozonu. Shodno tome, investitori neće nužno biti skloni masovnoj prodaji posle 22. septembra .
U hodnicima evropskih institucija vlada mir
U hodnicima evropskih institucija vlada mir. “ Sve ovo uzbuđenje oko nemačkih izbora postoji samo za novinare. Put koji je EU prešla za izlazak iz krize je postavljen i jasno definisan“, rekao je zvaničnik komisije Linkiesti : Drugim rečima , čak i u slučaju pobede Štajnbruka, malo će se šta promeniti jer „dugoročni cilj ostaje isti, Evropa i Evrozona čvršći nego ikada „, kaže on. Zvaničnik priznaje da “ su napravljene različite greške kada je Evrozona osmišljena“, ali smatra da ako EU ostane na putu na koji se obavezala u 2011, stvaranjem Evropskog fonda za finansijsku stabilnost ( EFSF ), ona će biti u stanju “ da unapredi svoj sistem u celini do kraja decenije“. Da li će se to zaista dogoditi ?
Zaokret na lošije?
Novoj evropskoj strukturi izgleda da nešto nedostaje. Sadašnja paraliza finansijskih tržišta je zbog transakcija obavljenih u proteklih godinu dana od strane Evropske centralne banke (ECB ), zahvaljujući kojim je kroz kupovinu državnih obveznica na sekundarnim tržištima ECB pomagla ugroženim evropskim zemljama da smanje pritisak rastućih kamatnih stopa. Dve hedž fonda, Brevan Howard u Londonu i Bridgewater u SAD, međutim, veruju da će nemački izbori postati prekretnica u krizi – na gore. Za prvi fond to znači da bi pobeda Merkelove mogla da uspori proces reformi u Evrozoni . To je i razumljivo s obzirom na puževski tempo kojim su reforme sprovođene u poslednje dve godine . Krivica leži na Bundesratu (Federalnom savetu), koji mora da odobri svaki od administrativnih troškova u Nemačkoj , uključujući i svaki doprinos fondovima za spasavanje država članica.
Prvi nerešeni problem: bankarska unija
Prva nepoznanica je bankarska unija, ili još bolje, sistem koji bi stavio banke u EU pod nadzor ECB. Cilj je da se izbegnu udaraci povezani sa njihovim nejasnim pozicijama, delimično zaštićenim od strane nacionalnih finansijskih organa. Koliko je neophodan toliko se sporo i sprovodi jer bankarska unija mora da prevaziđe dve prepreke: protivljenje nemačkih banaka da prihvate kontrolu ECB i višestruke sumnje u evropski Fond za osiguranje depozita. To su upravo dve tačke koje bi uskoro moglo postati velike tačke razdora između Nemačke i ostalih članica Evrozone.
Rekalibracija Evrozone
Drugi glavni problem tiče se rekalibracije odnosa između jezgra Evrozone i njenih margina. [ … ] Takođe će biti do Berlina da nađe novi model za razvoj u evrozoni , posebno u borbi sa onim što ekonomisti smatraju pravom kugom modernog doba – nezaposlenošću.
A tu je i onda i Grčka . Održivost njenog suverenog duga ostaje čudo, a sve je veći broj mišljenja da će ovde biti potreban još jedan paket za restrukturiranje. Ovaj puta će “ šišanje “ – smanjenje tržišne vrednosti obveznica – uticati na javne poverioce . [ … ]”Šišanje” će obuhvatiti 70 odsto grčkih obveznica , što odgovara udelima koji podseduju javne institucije od Evropske centralne banke do Međunarodnog monetarnog fonda (MMF ) .
Konačno, poslednji i glavni problem je kako redizajnirati u Evrozonu ? Ako bi, s jedne strane, bankarska unija mogla da bude veliki korak ka budućoj finansijskoj stabilnosti, s druge strane, prioritet je da se redizajnira struktura i možda sastav Evrozone. To bi takođe podrazumevalo širok spektar revizija evropskih institucija i eventualni transfer suvereniteta od država članica ka Briselu. Problem bi, u tom slučaju, bio kako ubediti nemačke poreske obveznike .
To će biti težak zadatak nakon spasavanje Grčke, Irske, Portugalije, Kipra i španskih banaka. Ipak treba reći da Merkelova poslednjih meseci uživa veće poštovanje nego u prošlosti . Da li će to biti dovoljno da omogući investitorima da se opuste? Verovatno ne. Ne, osim ako Berlin zapravo ne odluči da kroz jasnu i odlučnu akciju preuzme mesto šefa jedne dezorijentisane Evrozone.