Uprkos teškom tržišnom okruženju i lošijim ekonomskim prognozama, Raiffeisen Bank International AG (RBI) ostvarila je u prvih šest meseci 2013. godine profit pre oporezivanja od 467 miliona evra. Pad od 460 miliona evra prema uporedivom periodu prvenstveno je rezultat jednokratnih efekata u prvoj polovini 2012. godine, kao što su prodaja obveznica i ponovna kupovina hibridnog osnovnog kapitala u ukupnom iznosu od 272 miliona evra. Profit nakon oporezivanja opao je za 57,6% na 311 miliona evra (prva polovina 2012. godine – HY 2012: 734 miliona evra) zbog uvećane poreske kvote. Konsolidovani profit opao je za 60,5% na 277 miliona evra (HY 2012: 701 miliona evra). Zarada po deonici opala je sa 3,09 u prvoj polovini 2012. godine za 2,18 evra na 0,91 evro.
Dok je neto prihod od derivata i obaveza opao 167 miliona evra u prvoj polovini 2013. godine, rast neto prihoda od naknada i provizija, kao i neto prihoda od kamata – posebno zbog poboljšane neto kamatne margine – imao je pozitivan uticaj na operativni prihod, a time i na profit pre oporezivanja. Neto kamatna margina (računato na sredstva koja donose kamatu) uvećana je za 42 bazna poena na 3,06% kao rezultat mera promene cena u depozitnom poslovanju, kao i optimizacije likvidnosti.
“Imajući u vidu još uvek veoma izazovno okruženje, nismo nezadovoljni našim rezultatima. Posebno pozitivni signali, kao što su poboljšana margina neto kamata i uvećan operativni prihod u kombinaciji sa signalima ekonomskog oporavka, čine nas većim optimistima što se tiče druge polovine godine”, izjavio je predsednik RBI Karl Sevelda.
Operativni prihod uvećan za 2,7%
Operativni prihod uvećan je za 2,7% ili 71 milion evra na 2,686 miliona evra godina-na-godinu (HY 2012: € 2.614 evra). Ovaj rast uglavnom je rezultat 65 miliona evra poboljšanja neto prihoda od naknada i provizija, što je ostvareno putem prilagođavanja cena na nekim tržištima ili takođe putem višeg obima transakcija.
Ukupno, operativni rezultati RBI iznose 1.069 miliona evra za prvu polovinu 2013. godine, što predstavlja pad od 2,6% u poređenju sa prvom polovinom 2012. godine (HY 2012: 1.097 miliona evra).
Uvećana neto rezervisanja za gubitke po plasmanima
Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima iznosila su ukupno 249 miliona evra u drugom kvartalu 2013. godine, što je više za 30 miliona evra od prethodnog kvartala, a što je sve u očekivanom nivou. Skoro sve zemlje srednje i istočne Evrope zabeležile su uvećanje, dok je neto rezervisanje u segment Group Corporates bilo niže u drugom kvartalu, u poređenju sa prethodnim kvartalom. Nekoliko većih kredita u docnji privrednih klijenata pri centrali grupacije imalo je za rezultat veću potrebu za neto rezervisanjima za gubitke po plasmanima u prethodnom kvartalu.
Stopa loših kredita ostala je ista na 9,9%, dok je stopa pokrića loših kredita pala za 0,2 procentna poena na 67,3% kvartal-na-kvartal.
Veći opšti administrativni troškovi
Opšti administrativni troškovi porasli su za 99 miliona evra na 1.617 miliona evra u poreðenju sa istim periodom prošle godine. Ovo je uglavnom rezultat konsolidacije Polbanke u maju 2012. godine i njene tekuæe integracije. Uprkos višem operativnom prihodu, odnos troškova i prihoda je tako veæi za 2,1 procentna poena i iznosi 60,2%.
Troškovi zaposlenih, na 50%, èinili su najveæi deo opštih administrativnih troškova: uveæanje od 6%, ili 48 miliona evra, na 815 miliona evra. Ovo uveæanje uglavnom je rezultat konsolidacije Polbanke, revidiranja plata u Rusiji, kao i porasta kolektivnih zarada u centrali grupacije. Nasuprot tome, smanjenje troškova u Ukrajini, kao i smanjenje broja zaposlenih u Maðarskoj imali su pozitivan efekat.
Ukupna aktiva opala za 4% u poređenju sa krajem 2012.
U poređenju sa krajem 2012. godine, ukupna aktiva RBI opala je za 4% ili 5,8 milijardi evra na 130,3 milijarde evra u prvoj polovini 2013. godine. Smanjenje godina-na-godinu je izraženije, manje za 15% ili 22,4 milijarde evra. Ovo je prvenstveno rezultat tekuće optimizacije likvidnosti.
U poređenju sa krajem 2012. godine, plasmani komitentima su, nakon odbitka rezervisanja za gubitke po plasmanima, opala za 1,4 milijarde evra na 76,5 milijarde evra, uglavnom kao rezultat umanjenja od 0,8 milijardi evra od prihodovanja od transakcija ponovne kupovine i pozajmljivanja hartija od vrednosti. Kreditno poslovanje sa klijentima iz privrede opalo je za 1,0 milijardu evra, posebno u Austriji i Aziji. Nasuprot tome, poslovanje sa fizičkim licima poraslo je za 0,3 milijarde evra, posebno u Rusiji, dok je u Poljskoj takođe opalo zbog valutnih efekata.
Nasuprot tome, depoziti klijenata neznatno su uvećani za 0,3 milijarde evra, na 66,6 milijarde evra. Dok su kratkoročni depoziti privrednih klijenata (posebno u centrali grupacije) porasli za 0,6 milijarde evra, a depoziti javnog sektora (najpre u Rusiji) poraslo za 0,7 milijardi evra, kratkoročni depoziti fizičkih lica opali su za 1,0 milijardi evra. Najveći pad zabeležen je u Poljskoj (manje za 0,7 milijardi evra), Češkoj Republici (manje za 0,2 milijarde evra) i Mađarskoj (manje za 0,2 milijarde evra).