Vlasnik „Brodosplita“ Tomislav Debeljak najavljuje da priprema revolucionarnu tehnologiju koje se još niko nije setio: vetrogeneratore na ogromnim santama leda, koje su otporne na zemljotrese i cunami i mogu, istovremeno, da posluže kao mesto za gradnju nuklearki, ali i kao autoput od Splita do Ankone. Debeljak tvrdi da je ideju „isprojektovao“ u glavi za pola sata, tokom puta pri povratku iz Nemačke, a podstakla ga je računica koliko se novca troši u EU za vetrogeneratore, te je rešio, kao i uvek, da smisli nešto bolje i optimalnije od postojećeg, piše „Slobodna Dalmacija“.
Vlasnici brodogradilišta „Brodosplit“ krenuli su u realizaciju jedne od svojih najambicioznijih ideja. Kako saznajemo u sektoru za projekte nekoliko inženjera više od dva meseca tajanstveno radi na projektu bez premca u svetu. Projekt je zaveden pod rednim brojem P1251, a iza te “šifre” krije se plan za proizvodnju ni manje ni više nego ogromne sante leda.
Prema zamisli Tomislava Debeljaka, vlasnika “Brodosplita” i pomenutog patenta, led od slatke vode “armiran” vlaknima od stakla, bio bi osnovni građevinski materijal buduće plutajuće platforme sa vetrenjačama. Takva bi platforma, prema projektu, u velikim dimenzijama imala mehanička i dinamička svojstva koja bi joj omogućila otpornost na udare talasa i vetra tokom oluja na moru.
Idemo napred
Debeljak nam je potvrdio postojanje intrigantnog projekta koji će do kraja godine, kako je rekao, biti predstavljen i široj javnosti. Prema njegovim rečima, ledene platforme moći će s lakoćom da izdrže i navalu cunamija. „Samo je inovacijama moguće da se uzdignete nad ostalima. Kako će neko sa strane komentarisati nove ideje, time se ne zamaram… Jedino ako si najbolji u nečemu i ako si korak ispred ostalih, možeš biti profitabilan, pogotovo u nekonkurentnoj zemlji. Nekima sam kontroverzan, ali rezultati „Brodosplita“ i podrška većine ljudi potvrđuju moj uspeh. To važi i u segmentu inovacija – dajem sve od sebe da celokupna domaća privreda ima dobrobiti od naših ideja“, kaže Debeljak, koji nam je objasnio prednosti leda kao nosive platforme za vetrenjače. „Zanimljivo je svojstvo leda u tome da voda pomešana sa piljevinom i zaleđena na minus 20 stepeni Celzijusa ima svojstva čvrstoće poput betona MB15, što je mnimalna čvrstoća armiranog betona“.
Oko leda, kao plutajuće platforme, nalazila bi se termoizolacija nalik industrijskom striroporu ili sličnim građevinskim materijalima koji se koriste za podove industrijskih hala. Termoizolacija debljine od 50 centimetara ima koeficijent prolaska toplote od 0,064W/(m2K).
To znači da prosečna razlika temperature leda i spoljnog okruženja, odnosno mora, od 30 stepeni Celzijusa, omogućava da se ledena platforma s vetrenjačama, veličine 72 metra puta 72 metra, tj. površine fudbalskog igrališta, uz debljinu leda od šest metara, može održavati sa prosečno 22,2 kilovata rashladne snage. Za održavanje temperature tako velike platforme potrebna je rashladna pumpa koja troši manje od 10 kilovata električne energije, što je jednako potrošnji pet do šest fenova za kosu, objašnjava Debeljak.
Kako ističe vlasnik „Brodosplita“, led od slatke vode je 10 posto lakši od vode i ima veliku silu uzgona. Tu je još niz patenata za iskorišćavanje energije talasa i morskih struja na otvorenom moru.
Ideja sinula za pola sata
„Takve bi se platforme tegljačima doteglile do predviđenih pozicija na moru i jednostavno usidrile. Stoga i ulazimo u gradnju brodova za offshore objekte, koji trenutno gotovo jedini i imaju pozitivnu računicu u gradnji i korišćenju. Ledene platforme su idealni spremnici pitke vode i mogu da posluže kao rezerva u katastrofama u velikim gradovima uz more, kao i za sigurnu evakuaciju ljudi. S obzirom na to da zemljotresi i cunamiji nemaju gotovo nikakav uticaj na dinamiku građevina na ledenoj platformi, one mogu da posluže i kao prekomorski autoput, na primer preko Jadrana od Splita do Ankone. Na platforme se mogu postaviti i nuklearne elektrane, daleko od naseljenih mesta i štetnih uticaja zemljotresa“, tvrdi Debeljak, te dodaje da patent nikada ne bi prodao nekoj kompaniji i da je već niz patenata registrovao i deponovao u Švajcarskoj.
Upitali smo Debeljaka kako je uopšte došao na zamisao o ledenim platformama. „Jednostavno. Kad sam video koliko novca evropska brodogradilišta troše na razne platforme u off-shore projektima, prvenstveno za vetroelektrane, kao i uvek, dao sam sebi zadatak da smislim nešto optimalno i bolje od postojećeg. Dok sam se vraćao iz Nemačke, gotovo u nepunih pola sata razmišljanja došao sam na ovu ideju. Budući da sam baš pre nedelju, dve izračunavao toplotnu izolaciju i nosivosti izolacionih materijala za našu kninsku industrijsku halu, znao sam napamet toplotna i mehanička svojstva. Proračunao sam potrošnju – bukvalno mobilnim telefonom u vozu na putu do aerodroma. Nisam mogao da verujem rezultatima i da niko do sada to nije izumeo… Sve patente i detalje izložiću kad dođe vreme za to“, poručuje Debeljak.
Neupućeni čitalac mogao bi da pomisli da je ovo samo naučna fantastika. Naprotiv, kao što vidimo to je revolucionarni projekat na kome se zaista radi i to intenzivno.
Izvor: Slobodna Dalmacija