Koliko god se to činilo neobičnim, izgleda da će upravo Švajcarska biti prva zemlja u kojoj će se glasati o uvođenju bezuslovnog osnovnog prihoda, piše Andreas Zumach u TAZ-u, prenosi H-alter.org.
Bila je to najbrža narodna inicijativa u istoriji Švajcarske: inicijativa za uvođenje bezuslovnog osnovnog prihoda (BOP) je za manje od godinu dana, u aprilu 2013, prikupila sto hiljada potpisa, koliko ih je potrebno za raspisivanje referenduma.
Za sada je više od 129 hiljada Švajcaraca potpisalo zahtev da se u švajcarski savezni ustav uvrsti sledeći član: „Savezna država brine se o uvođenju bezuslovnog osnovnog prihoda. Svrha osnovnog prihoda je omogućiti celokupnom stanovništvu život dostojan čoveka i učestvovanje u javnom životu. Zakonom se posebno uređuje finansiranje i visina osnovnog prihoda.“
Ova narodna inicijativa ruši sve rekorde: ne samo da je brže od svih ostalih 420 narodnih inicijativa koje su od uvođenja ovog plebiscitarnog instrumenta 1891. godine pokrenute širom Švajcarske uspela prikupiti dovoljan broj potpisa, već će nakon poslednjeakcije prikupljanja potpisa na dan državnosti 1. avgusta biti prikupljeno više od 130 hiljada potpisa. Toliko ljudi još nikada nije izrazilo podršku nekoj narodnoj inicijativi u ovoj zemlji.
Zašto pitanje uvođenja BOP-a nailazi na tako veliku podršku upravo u jednoj od deset najbogatijih među 193 svetskih zemalja? Zato što se Švajcarska ubraja u tri zemlje u kojima je u proteklih dvadeset godina ubrzane neoliberalne globalizacije zabeležen najveći porast društvene nejednakosti. To pokazuju statistike OESS-a, a o tome govori i profesor sociologije Ueli Mäder iz Basela i njegovi suautori u knjizi objavljenoj 2012. pod naslovom „Kako razmišljaju i upravljaju bogataši – bogatstvo u Švajcarskoj“.
U ovoj maloj alpskoj republici koja broji nešto manje od osam miliona stanovnika živi svaki deseti milijarder na svetu. Imetak 3 posto privatnih poreskih obveznika s prebivalištem u Švajcarskoj jednak je imetku ostalih 97 posto. Imetak 300 najbogatijih Švajcaraca u poslednjih dvadeset godina porastao je više od pet puta – s 86 milijardi na 459 milijardi franaka, dakle za oko 380 milijardi evra. U isto vreme su plate posloprimaca narasle samo neznatno, i to za postotke koji su delimično ispod stope inflacije.
Brojni skandali proteklih godina vezani uz milionske plate, bonuse ili otpremnine za menadžere banaka i preduzeća pojačali su osećaj mnogih Švajcaraca da žive u nepravednom društvu.
Za razliku od Nemačke, inicijativa za uvođenje BOP-a u ovoj zemlji nije izolovana,, već je uz druge inicijative i kampanje dio šireg organizacijsko-političkog konteksta.
Jedna od njih je Abzockerinitiative (inicijativa protiv izvlačenja novca iz džepova) protiv ogromnih prihoda menadžera koja je na referendumu u martu uspela velikom većinom nadvladati ujedinjeni otpor svih građanskih stranaka i udruženja poslodavaca.
Tu su i narodne inicijative koje podupiru švajcarski zeleni i socijaldemokrati, sindikati te veliki deo crkve i nene institucije humanitarne pomoći, za uvođenje minimalne plate u celoj zemlji, za uvođenje poreza na nasledstvo te za ograničavanje prihoda u svih oko 100 000 švajcarskih poduzeća na maksimalno dvanaest puta više od najniže plate.
Prema ovom predlogu ubuduće nijedna godišnja plata ne bi smela biti niža od mesečne plate top-menadžera u istom preduzeću. No čelnici sindikalnog saveza izrazili su svoje dileme u pogledu uvođenja BOP-a. Njihov cilj je i dalje ostvarenje pune zaposlenosti i osiguranje egzistencije radom. Osim toga se pribojavaju da bi protivnici ovih dvaju narodnih inicijativa (za uvođenje bezuslovnog osnovnog prihoda i minimalne plate od 4 000 franaka mesečno u celoj zemlji) iz sektora privrede te građanske stranke mogli iskoristiti ove dve inicijative jednu protiv druge.
Zagovornici BOP-a drže da je svakoj odrasloj osobi koja živi u Švajcarskoj potreban iznos od 1 500 franaka te dodatnih 600 franaka po detetu. Dana 4. septembra aktivisti narodne inicijative službeno će predati prikupljene potpise vladi u Bernu. Federalno veće, parlament (nacionalno veće) i dom 26 kantona (Veće država) zatim će se savetovati o ovom pitanju. Teoretski bi se referendum mogao održati već iduće godine, ali s tim ne treba računati.
Naime, vlada ili parlament će zatražiti više vremena za savetovanje kako bi podastrli „umereniji“ protivpredlog. Prema rokovima koje propisuje ustav, savetodavni postupak može trajati najduže oko pet i po godina. U tom slučaju bi se referendum održao tek u proleće 2019. I u tom slučaju Švajcarska bi verojatno i dalje bila prva zemlja na svetu u kojoj bi se odlučivalo o uvođenju BOP-a. Uprkos tako uspešnoj kampanji za prikupljanje potpisa, ozbiljna predviđanja ishoda ovog referenduma nisu moguća.
No, pretpostavlja se da će Švajcarci u periodu do datuma održavanja referenduma voditi još šire i intenzivnije debate o BOP-u nego u proteklih petnaest meseci, kao i o šansama i rizicima ove ideje. A i to je već veliki dobitak, neovisno o rezultatu referenduma.
Dubravka Sušilović H-alter.org