Dugo smo mislili da će Grčka prva posustati pod teretom krize, a ako ne ona onda Portugal, Španija ili Italija. Međutim, kako piše finansijski ekspert Džon Moldin, izgleda da će se prva „slupati“ Francuska.
Iako se tržišta trenutno ne slažu sa njim, Moldin odlučno tvrdi da je francuska ekonomija sve sličnija španskoj i grčkoj, sa tendencijom da razvoj njene situacije bude još gori.
Problem Francuske je što njene vlasti i stručna javnost nisu dovoljno stručne. Ubeđeni da njima bankrot ne može da se desi Francuzi, čini se, ne shvataju da su u recesiji skoro dve godine, da im deficit iz meseca u mesec raste i da im populistička ekonomska politika i čuvanje socijalnog mira uopšte ne pomažu.
Francuska se ne ponaša tržišno. Broj novih industrijskih postrojenja koja finansiraju strani nvestitori pao je prošle godine za 25% a otvaranje novih radnih mesta za više od pola (53%). Skoro pa antikapitalistička ekonomija tera investitore iz Francuske te njena industrijska proizvodnja konstantno pada, zajedno sa sektorom usluga.
Dalje, Francuska se približava fazi u kojoj će troškovi servisiranja njenog duga rasti brži nego njeni prihodi. Zbog toga će se a) troškovi servisiranja duga toliko povećati da će gušiti potrošnju i ekonomiju, b) ubrzano povećavati zaduženost što će konačno dovesti do pucanja mehura, c) ili će rasti prihodi iz drugih izvora. Međutim s obzirom na to da Francuska ne radi mnogo na povećanju produktivnosti i konkurentnosti ovakvi prihodi nisu mnogo verovatni.
Francuskoj su osim toga potrebni mnogo veći budžetski rezovi nego što predsednik Oland predlaže i sa čim se sindikati i zaposleni u javnom sektoru slažu. Bez političke volje za reformama zakona iz sfere rada ova zemlja nema mnogo šanse. Druga stvar, socijalna davanja ove zemlje su na neodrživom nivou – trenutno je socijalni budžet 35% BDP-a.
Poverenje potrošača je u Francuskoj na 40-godišnjem minimumu, nezaposlenost na 15-godišnjem vrhuncu (11,2%) a ni produktivnost radnika nije za hvalu.
Šta još sve fail francuskoj privredi i zašto bi ona u narednih nekoliko godina mogla da doživi kolaps možete pročitati u opširnom tekstu Džona Moldina na sajtu Biznis Insajdera.