Jačanje Kine u ekonomsku supersilu ovih dana je potvrđeno i najsvežijim podacima o nastavku jačanja juana (renminbija) na svetskom tržištu. Najviše koristi od ove rapidne internacionalizacije kineske nacionalne valute mogle bi imati one banke i kompanije koje su prešle na poslovanje u juanima.
Juan je naime izbio na trinaesto mesto liste svetskih valuta koje se najčešće koriste pri plaćanju, a samo od jula 2012. do aprila 2013. godine broj zemalja koje koriste juan u trgovini sa Kinom (i Hong Kongom), porastao je sa 31 na 47. Ove zemlje obavljaju 10% svoje trgovine sa Kinom upravo u ovoj valuti. Obim plaćanja u juanima porastao je za 17,4 puta u periodu od oktobra 2010. do juna 2012. Godine najviše zahvaljujući institucionalnim plaćanjima. Kao posledica ovog trenda, te globalnog rasta tražnje za kineskom valutom, obim plaćanja u svim ostalim svetskim valutama porasao je svega 1,1 put. Zanimljivo je da osim juana, samo još ruska rublja beleži značajan rast, mada je i on svega 3,2 odsto.
O brzini ekspanzije juana svedoči i podatak da je valuta samo u decembru 2012. godine na listi najčešće korištenih valuta u međunarodnim transakcijama preskočila tri mesta. Za njom su ostale danska kruna, južnoafrički rand i novozelandski dolar. Ovde nije bio kraj, jer se rast nastavio tako da je samo tokom februara 2013. godine obim plaćanja u juanima porastao za 24 odsto. Izlazak kineske valute na 13 mesto pored ovog rasta omogućilo je i istovremeno smanjenje obima plaćanja u ruskim rubljama od 5,4 odsto.
Treći na tržištu akreditiva: O jačanju juana svedoči i podatak da je na tržištu akreditiva pretekao jen i postao treća najčešće korištena valuta na ovom tržištu, iza američkog dolara i evra. Od maja 2012. godine američki dolar kontroliše 84,4 odsto, evro sedam, a juan 4 odsto tržišta, dok sada peti jen sa učestvuje sa 1,9 odsto. Kao valuta za akreditive juan se najviše koristi u neposrednom kineskom okruženju, odnosno širom azijsko-pacifičkog regiona. Kada je u pitanju vrednost transakcija, preko 50 odsto svih akreditiva izdale su kineske banke u Hong Kongu, a čak 20 odsto banke od Kine do Singapura.
Of-šor juan nastavlja da jača kao posledica tražnje: Veću ulogu juana na globalnom tržištu omogućilo je jačanje valute na važnim regionalnim i svetskim ekonomskim tržištima, pre svega u UK, Sigapuru, Tajvanu i Francuskoj. Hong Kong je i dalje najveći of-šor centar za juan u svetu koji procesuira preko 70 odsto svih plaćanja u ovoj valuti, dok se na drugom mestu nalazi London.
London: Glavni razlog za dominaciju Londona može se naći u sporazumu koji su 2011. godine potpisale vlade Ujedinjenog kraljevstva i Kine o uspostavljanju of-šor tržišta juana u britanskoj prestonici. Da je London ozbiljan u nameri da obezbedi vodeću ulogu u ovoj oblasti svedoči i sporazum sa njegovom bivšom kolonijom Hong Kong potpisan u januaru 2012. godine kojim se jača postojeća saradnja dva partnera na međunarodnom of-šor tržištu juana. Ulogu Londona dodatno je ojačao i ugovor o razmeni lokalne valute koji je Narodna banka Kine potpisala juna 2013. godine sa engleskom Centralnom bankom. Ugovor vredan 200 milijardi juana odnosno 20 milijardi funti je prvi sporazum ove vrste koji je Kina potpisala sa nekom od članica grupe G7. Sporazumom je potvrđen značaj ekonomskih odnosa dve ekonomske supersile, čiji se značajj za obe zemlje najbolje vidi kroz činjenicu da se u Londonu danas nalaze depoziti koji se mere u desetinama milijardi juana.
Singapur: Pored Londona i Singapur je jedna od večih of-šor centara kineske valute. Prema podacima iz januara 2013. godine vrednost plaćanja u juanima porasla je za 123 odsto u poređenju sa prošlom godinom, uz rast od 33 odsto na mesečnom nivou. Od februara 2013. godine Privredna i komercijalna Banka Kine (ICBC) je kliring banka za juane u Singapuru, a kliring u valuti je zvanično počeo krajem maja ove godine. Singapur je nakon Hong Konga i Tajvana treći klirinški centar koji je van granica Kine otvorila Centralna banka Kine.
Tajvan: I pored zategnutih političkih odnosa sa Kinom, Tajvan je jedan od najvećih of-šor centara juana na svetu. Upotreba kineske valute porasla je značajno do 2011. godine, a od avgusta 2012. godine na snazi je i Memorandum o kliringu valute koji su potpisale narodne banke Kine i Tajvana. Memorandum je omogućio tajvanskoj filijali kineske Centralne banke da od februara 2013. godine počne kliring. U međuvremenu, tajvanska berza je pokazala interes da počne sa of-šor poslovanjem u juanima što je dodatno povećalo obim plaćanja u ovoj valuti. O kakvom se rastu radi najbolje pokazuje podatak da je u julu 2011. godine Tajvan po vrednosti trgovine u juanima bio na 57. Mestu u svetu, da bi u avgustu 2012. stigao na sedmo, a danas se našao u prvih pet zemalja. Imajući u vidu istorijske veze Kine i Tajvana i stalan porast ekonomske aktivnosti na ovoj relaciji opravdano je očekivati nastavak rasta upotrebe juana i u narednom periodu.
Francuska: Među zemljama evrozone Francuska je u periodu od marta 2012. godine do aprila 2013. godine najviše koristila juan kao valutu za plaćanje, a sa rastom obima od 2,5 puta. Kada je u pitanju vrednost plaćanja Francuska je peta na svetu, odmah iza Hong Konga, UK, Singapura i Tajvana. U martu 2013. godine 21.4% plaćanja između Francuske i Kine i/ili Hong Konga bilo je objavljeno u kineskoj valuti, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu kada je u juanima plaćeno svega 6,5% svih transakcija. Ovo bi mogao da bude jedan od pokazatelja da je Francuska povećala obim plaćanja u juanima u odgovoru na trogodišnji ugovor o zameni valute između kineske i engleske centralne banke iz marta 2013. godine iz čega se može pročitati namera finansijskih vlasti ove zemlje da se takmiče sa UK za poziciju of-šor centra za juan u ovom delu sveta. Čini se da slične planove imaju i Australija, Italija i Rusija koje takođe razvijaju svoja of-šor tržišta juana i ubrzano povećavaju obim plaćanja.
Sanja Kočović, KPMG u Srbiji