Zamena dotrajalih brojila EPS-a je hitna ali nabavke novih uređaja koče razni lobiji, korupcija, loše napisani tenderi i „rupe“ u Zakonu o javnim nabavkama, saopšteno je na okruglom stolu Balkanmagazina „Brojila – kad, kakva, kako, od koga?“.
Iako u Srbiji postoje bar četiri kompetentna proizvođača brojila, a na tendere Elektroprivrede Srbije se javljaju i trgovci i proizvođači iz inostranstva Elektroprivreda Srbije već duže od decenije nije ni započela sa promenom brojila.
Razlog su bili, kako je ocenjeno na okruglom stolu nejasni zahtevi EPS-a i insistiranje da samo jedan proizvođač može da dobije posao na tenderu, korupcija, ali i nedostatak saradnje proizvođača i loš Zakon o javnim nabavkama, koji omogućava da se zbog različitih razloga tender obori ili neograničeno odlaže.
Govoreći o temi nabavke brojila koja muči Elektroprivredu Srbije Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, je istakao da baždarenje uređaja ne ide na vreme, što košta državu 25 miliona evra i da čak 97 odsto kredita EBRD-a za nabavku novih brojila od 40 miliona evra iz 2010. godine nije realizovano. A zbog Zakona o javnim nabavkama i Komisije za zaštitu ponuđača od decembra prošle godine se otegao tender za nabavku 30.000 brojila koji je raspisao EPS.
„Kako bi imali pravilno očitavanje potrošnje moramo imati spremna brojila. Ovo treba da se reši na vreme, posebno do 2015. godine ,kada i mali kupci izađu na tržište ili ćemo morati da preduzimamo vanredne mere“, rekao je Trifunović napominjući da je u toku javna rasprava o Nacrtu strategije energetike do 2035. godine i da se pripremaju izmene aktuelnog Zakona o energetici, koje će biti predstavljene do 11. oktobra. Cilj svih ovih promena propisa je da se do kraja godine implementira III energetski paket mera Evropske unije.
Kako je i otvaranje tržišta električne energije deo ovog paketa EU, a tržište električne energije u Srbiji će od 1. januara 2015. godine biti potpuno liberalizovano Balkanmagazin pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine a u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije organizuje seriju okruglih stolova „U susret tržištu električne energije“ koja je započeta temom „Brojila – kad, kakva, kako, od koga?“
Problem zamene neispravnih i nebaždarenih brojila, kojih je 50 do 60 odsto od ukupnog broja (u Srbiji je oko 3,5 miliona brojila u upotrebi) je urgentan. Kroz gubitke koje ova brojila prave gubi se 25 do 30 miliona evra godišnje. Bez obzira da li taj gubitak ide iz kase EPS-a ili džepa potrošača evidentno je da je na gubitku država.
Takođe, otvaranjem tržišta 2015. godine potrošači će moći da kupuju struju od više snabdevača za šta će biti neophodni uređaji sa satnim merenjem.
U međuvremenu raspisani tenderi stoje, a poslednji tender EPS-a za nabavku 30.000 brojila od decembra prošle godine i dalje je u toku, a slična je situacija sa tenderom Elektrovojvodine za nabavku 70.000 brojila, koji traje već godinu i tri meseca.
Na poslednjem tenderu EPS-a, iz decembra prošle godine, neke od zamerki su ispravljene, pa je primenjeno načelo interoperabilnosti, po kom se mogu nabaviti uređaji više različitih proizvođača, ali ni to nije dovelo do efikasnije nabavke ovih uređaja, što ukazuje da postoji još nerešenih prepreka. Jer, i sami proizvođači brojila su pozdravili to što je EPS još 2010. godine doneo precizne tehničke specifikacije brojila na koje niko od proizvođača nema zamerki.
Mada se, u diskusijama najčešće kao krivac, i od strane predstavnika EPS-a i iz diskusija proizvođača brojila moglo zaključiti da je najveći krivac Zakon o javnim nabavkama čini se, ipak, da krivica ide na dušu raznim lobističkim grupama i skrivenoj korupciji.
Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS-a najavio je da će ova kompanija biti spremna za otvaranje tržišta 2015. godine, a da EPS gubi dva odsto energije na 1,8 do dva miliona brojila koje treba zameniti, popraviti ili baždariti.
„Odlukom rukovodstva EPS-a od pre 10 godina proglašeno je da baždarenje nije osnovna delatnost i baždarnice EPS-a su zapuštene. Moram da napomenem da je uvođenje pametnih brojila dug proces koji može trajati deset godina, a za koji su potrebna i značajna sredstva. Odgovor na pitanje zašto nismo nabavili brojila je zato što tenderi ne prolaze. Trgovci i neki proizvođači nam zagorčavaju život, žale se kod svakog tendera i otežu ga u nedogled, a novi Zakon o javnim nabavkama nam nije doneo efikasnost“, poručio je Jovanović.
Elektrovojvodina ima 930.000 mernih mesta, a 250.000 je nebaždareno. Direktor Elektrovojvodine Srđan Kružević ističe da njihov tender za nabavku brojila traje već godinu i tri meseca i da im to pravi puno problema.
„Udruženja za zaštitu potrošača nas s pravom tuže što naplaćujemo struju koju merimo neispravnim uređajima. Istovremeno Uprava za javne nabavke, posle žalbi ponuđača daje nalog da obustavimo postupak nabavke novih brojila,“ žali se Kružević napominjući da je Elektrovojvodina, ipak, smanjila gubitke za 50 miliona kilovat sati u posldnjih godinu dana (oko 375 miliona dinara) sprečavanjem krađe struje.
Nastavak otvaranja tržišta električne energije donosi EPS-u nove probleme. Pravi problem nastaće kada potrošači budu mogli da nabavljaju struju od više različitih snabdevača, za šta će morati da postoje uređaji sa satne vrednosti.
„Dok god imamo kupce sa potpunim snabdevanjem od strane EPS-a situacija nije toliko teška. Njihovu potrošnju možemo da merimo sa mehaničkim brojilima, jer greške idu na štetu EPS-a i iznose oko tri odsto“, objašnjava Željko Marković, direktor Direkcije za distribuciju EPS-a.
Dragan Praštalo, direktor Mikroelektronike smatra da se mora uvesti odgovornost ili za ljude u EPS-u koji nisu napisali dobar tender ili za učesnike na tenderu koji ga obaraju bez opravdanog razloga. Takođe je važna interoperabilnost, odnosno da više proizvođača učestvuje i može da dobije posao u određenom procentu tendera, kako bi postojala konkurencija, a ne kao do sada da samo jedan ponuđač može da pobedi na tenderu. Mora biti obaveza i da se najmanje tri ponuđača pojave na tenderu“, napomenuo je Praštalo, uz konstataciju da je oko EPS-a bilo mnogo lobističkih grupa koji su iz raznih razloga obarali tendere.
Željko Marković mu je odgovorio da su u poslednjem tenderu ove greške ispravljene, jer sada mogu da se nabaviti brojila različitih preduzeća.
Dragan Vasiljević iz Enela smatra da „vlast konačno mora da odluči hoće li da da deluje tržište i Zakon o javnim nabavkama ili da dopusti dosadašnju praksu.“
„EPS mora da da tehničke specifikacije uređaja koje kupuje na tenderu i da u restriktivnoj fazi tendera odredi da li ponuđeni uređaj zadovoljava te specifikacije,“ rekao je Vasiljević upozoravajući da neka preduzeća pokušavaju da dođu do posla ne poštujući zakone i van tržišta.
Igor Vujičić iz firme Meter&Control istakao je da sa ovakvim Zakonom o javnim nabavkama nijedan tender ne može proći, kako god bio napisan, samo ako postoji neko ko hoće da ga obori.
„Svaki tender može biti odlagan u beskonačnost. U praksi se dešava da proizvođač odlaže tender jer ne ispunjava tehničke uslove, a kada ih dostigne onda „oslobađa“ tender, ali se onda može pojaviti neko drugi,“ rekao je Vujičić ukazujući da tenderi za nabavke iz kredita EBRD-a i EIB-a imaju drugačije procedure i da ti tenderi po pravilu prolaze.