Home TekstoviB&F Plus Večni život, vera ljubav i nada: Kada ljudi nadmaše biologiju (III)

Večni život, vera ljubav i nada: Kada ljudi nadmaše biologiju (III)

by bifadmin

I dok neki istraživači nastoje da zdrav životni vek produže upotrebom hemijskih jedinjenja, drugi gaje drukčiji pristup: genetski inženjering. Ideja je da, pošto različite životinje imaju radikalno različit životni vek, mora biti da su geni ti koji u svim živim bićima regulišu starost. Kada bi se ovi geni mogli pronaći i njima efikasno manipulisati, život bi se mogao dramatično produžiti.

Početkom 1980-ih, naučnici su upotrebili crve na početku svoje potrage za takozvanim “Metuzalem genima”. “Uključivali” su, ili pak “isključivali” u njima jedan poseban gen, da bi potom videli koliko bi mutirani crvi živeli. Nakon 1000 sprovedenih mutacija, biomedicinski istraživač na Univerzitetu Kalifornija u Irvajnu, Tomas Džonson, pokazao je 1988. kako je isključivanje određenog gena nazvanog ‘age-1’ više nego udvostručilo životni vek ispitivanih crva.

nauka

Drugi istraživači, naročito Sintija Kenion sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku, kasnije su proizveli mnogo dugovečnije crve, uz životni vek do šest puta veći od normalnog. Sličan eksperiment sa voćnim mušicama (takođe u UC, Irvajn), takođe je dao značajne rezultate. Ali, da li ovakvi “geni dugovečnosti” postoje i kod ljudi – pa čak i kod životinja višeg reda, kao što su mačke ili majmuna – pitanje je koje još uvek ostaje otvoreno i o kojem se žestoko raspravlja.

Nedavno su naučnici sa ‘Albert Ajnštajn’ Medicinskog koledža u Njujorku pronašli molekul koji bi mogao obezbediti još jedan mogući put produženju života.

Istraživači su maja 2013. objavili da su otkrili hemikaliju nazvanu ‘NF-kB’ u mozgovima miševa – posebno u hipotalamusu – koja, izgleda, pokreće proces starenja u celom telu. Suzbijanjem oslobađanja ove hemikalije kod sredovečnih miševa uspeli su da miševima produže živote i učine ih otpornijim na staračka oboljenja. Ako se ova pojava bude uočila i kod ljudi, kažu naučnici, to bi daleko bolje objasnilo uzroke starenja i, možda, napokon dovelo do efikasne borbe protiv starenja

SENS i Singularitet

Lekovi poput resveratrola i rapamicina i eksperimenata sa ‘Metuzalem genima’ imaju čarobni sastojak zbog kojeg su nam tako privlačni: uzeti pilulu ili preokrenuti genetski prekidač, dodajući nam još 20, 30 ili čak 40 zdravo proživljenih godina. Neke pristalice anti-ejdžing pokreta, međutim, veruju da pravih efekata neće biti ako redovno unosimo samo jedan sastojak, već da treba kombinovati raznovrsne medicinske tretmane.

Jedan od onih koji podržavaju ovakav pristup je i Obri de Grej, bivši istraživač sa Univerziteta Kembridž i među najvećim zagovornicima anti-ejdžing pokreta. De Grej, šef istraživačkog centra SENS u Mauntin Vjuu, Kalifornija, smatra da će starenje biti pobeđeno primenom različitih biotehnoloških metoda “podmlađivanja”, kojima bi se telo “popravljalo” i na taj način neograničeno održavalo u funkcionalnom stanju, na način na koji dobar mehaničar može da održava auto. Prema ovom scenariju, razni tretmani, uključujući i tretmane matičnim ćelijama i gensku terapiju, biće primenjivane na ćelijskom nivou radi zaustavljanja oštećenja organizma koje nastaje starenjem. “Rekao bih da su nam šanse 50/50 za dovođenje starenja do nivoa koji bih nazvao odlučujućim u medicinskoj kontroli tokom narednih oko 25 godina”, rekao je De Grej u jednom intervjuu 2011.

starenje

Neki stručnjaci veruju da će starenje konačno pobediti inžinjeri i stručnjaci računarskih nauka, biomedicinski istraživač. Rej Kurzveil, američki informatičar i pronalazač čiji je rad doveo do razvoja tolikih uređaja – od skenera na kasi supermarketa do tekst-procesora za čitanje kod slepih – kažu da bi ono što se danas čini besmislenim moglo na kraju da postane moguće jer je tehnološka promena eksponencijalna, a ne linearna. Ovo bi značilo da tehnologija postaje sve sposobnija i moćnija kako se tempo otkrića sve više ubrzava – i to eksponencijalnim ritmom. “Razlog za eksponencijalni rast informacionih tehnologija leži u tome što najnoviju tehnologiju koristimo da bismo kreirali sve naredne generacije naprednih tehnologija”, rekao je u dokumentarcu “Transendentni Čovek” iz 2009, posvećenom njegovom životu i idejama. “Dakle, svaka nova generacija tehnologije raste eksponencijalno, čime se kapaciteti i brzina tog procesa otkrivanja i ključnih otkrića vremenom samo još više ubrzavaju.”

Prema Kurzveilu, koji je sada Guglov direktor inženjeringa, ovo ne samo da ubrzava tempo na tehničko-tehnološkom polju već se na taj način proizvode računari i drugi uređaji koji višestruko povećavaju mogućnosti u, recimo, biomedicinskim istraživanjima. Na primer, “Trebalo nam je 15 godina za genetsko sekvenciranjevirusa HIV, dok smo SARS sekvencirali za 31 dan”, rekao je on u intervjuu iz 2005, pričajući naporima koji su se ulagali za sekvenciranje genoma HIV-a tokom 1980-ih i 90-ih, u poređenju sa sekvenciranjem genoma SARS-a tokom 2003.

Ja nisam krv, kosti i meso

Po njegovim predviđanjima, korišćenje tehnologije za poboljšanje tradicionalnih medicinskih istraživanja samo je početak. Uskoro će tehnologija podariti čovečanstvu i mogućnosti ugrađivanja moćnih uređaja u ljudsko telo koji bi zamenili ili poboljšali naše postojeće biološke sisteme. Mašine, od pejsmejkera za srce do kohlearnih implanata za uho, već igraju veliku ulogu u medicini, pa čovek ne mora da bude pisac naučne fantastike ili profesionalni futurista da bi jasno uočio kako će se uloga tehnologije u medicini rapidno povećati. Kurzveil i drugi naučnici kažu da moćniji računari, u kombinaciji sa izuzetnom minijaturizacijom (nanotehnologijom) omogućavaju naučnicima da postave mikroskopske mašine u naša tela – isprva kako bi zaštitile i održavale naših organa, da bi ih, na kraju, efikasno i odmenile. U suštini, kaže Kurzveil, naučnici će primeniti “obrnuti inženjering” telesnih sistema, i to tako što bi naše organe zamenili mnogo pouzdanijim mašinama.

robot zena

Ali, Kurzveil se ne zaustavlja na ovom scenariju “Bioničkog čoveka”. Na kraju će, tvrdi on, ljudska bića postići besmrtnost potpunim spajanjem sa mašinama. Kurzveil predviđa da će naučnici jednoga dana pronaći način za “obrnuti inženjering” mozga, preuzimanjem ljudske svest u njega. Krv, kosti, koža i organi (šta Kurzveil i drugi nazivaju “wetware”, tj. ‘vlažnom opremom’) neće više biti potrebni. “Naša sposobnost da ‘obrnuti inženjering’ primenimo na mozak – da ga iznutra sagledamo, napravimo njegov model, i simuliramo njegove regije – eksponencijalno raste”, piše Kurzveil u svojoj knjizi iz 2005, “na korak od Singulariteta:. Kada će ljudi nadmašiti biologiju?”. Jednom kada ‘obrnuti inženjering’ bude do kraja sproveden, ljudi ne samo da će biti u stanju da potencijalno žive zauvek, već će, konačno, “biti u mogućnosti da znatno prošire svoju inteligenciju”.
Pew ResearchReligion & Public Life Project
Ovde možete pročitati prvi deo Besmrtni čovek, ljubav, vera i nada: Naučni pogled na dugovečnost (I) i drugi Večni život, ljubav, vera i nada: Koliko je kalorija dovoljno? (II)

Preveo: Milan Lukić

Pročitajte i ovo...