Dok osiguranje kredita za slučaj gubitka posla doživljava bum na domaćem tržištu, u svetu se nude čak i privatne polise za slučaj nezaposlenosti. Nesigurnost radnog mesta i svest da se u krizi ono gubi i bez sopstvene krivice kreirala je potrebu, a za njom i ponudu takvog osiguranja. Osiguravajuće kuće su, međutim, svesne da preuzimaju ogroman rizik u zemlji koja je za 5 godina izgubila 350 hiljada radnih mesta.
Ukupna vrednost gotovinskih i potrošačkih kredita koje su podigli građani Srbije krajem aprila bila je 200 milijardi dinara, ili grubo računajući oko 2 milijarde evra. Tolika je potencijalna vrednost tržišta za osiguranje kredita za slučaj nezaposlenosti, proizvoda koga je, ako ne „rodila“ onda u najvećoj meri promovisala velika ekonomska kriza. „Može se reći da je u tom segmentu tržišta došlo do pravog buma“ kaže za B&F generalni direktor Basler osiguranja u Srbiji Vladimir Medan. Prema njegovim rečima nemoguće je, ipak, osigurati sve postojeće kredite protiv otkaza. Ipak, njihova je vrednost, kaže Medan, dobar pokazatelj šta će se desiti jednoga dana kada kreditna aktivnost banaka ponovo ojača a kapacitet zaduživanja klijenata bude povećan: „Lekcija ove krize je da se gubitak posla ne dešava samo drugima i da to može da bude posledica okolnosti na koje niko nije imao uticaja, uključujući i onoga ko je ostao bez radnog mesta. Zato verujem da će ova vrsta osiguranja, koja je postala toliko važna građanima i našim partnerima, bankama, ubuduće postati deo standardne kreditne ponude“.
Reč je o poslu u kome osiguravajuća kuća preuzima deo rizika vezanog za kredit i, po ugovorenim uslovima, isplaćuje banci određeni broj rata kredita. U AXA osiguranju pojašnjavaju da, recimo, ukoliko korisnik kredita dobije otkaz, ta kuća u ugovorenom periodu banci isplaćuje osiguranu sumu, odnosno naknadu u visini mesečnih rata za kredit koje dospevaju na plaćanje. Na taj način obaveze korisnika kredita biće izmirene, a osiguranje će mu pomoći da premosti finansijski nestabilan period. Iz GRAWE osiguranja skreću pažnju na to da je za korisnika kredita najznačajnija prednost bankoosiguranja smanjena administracija “i ušteda vremena klijentima koji imaju mogućnost da urade sve na jednom mestu, a da je još bolji model ugradnja osiguranja u kredit i prodaja jedinstvenog proizvoda”. Među brojnim prednostima je i mogućnost banke da snizi kamatne stope svojih proizvoda zbog povećane sigurnosti plasmana. „Ovaj model, koji već duže vreme daje odlične rezultate u mnogim razvijenim zemljama, u poslednjih nekoliko godina je zaživeo i u Srbiji”, kažu u GRAWE osiguranju.
Nije svejedno
Za građane koji žele da podignu gotovinski ili potrošački kredit, ponuda osiguranja za slučaj nezaposlenosti je šarolika i, uglavnom, obavezna. Dok Banca Intesa nudi besplatnu polisu uz svoj Intermezzo keš kredit, u Raiffeisen banci godišnja fiksna premija za osiguranje korisnika kredita od posledica nesrećnog slučaja i nezaposlenosti košta 1,30% od iznosa kredita sa pripisanom provizijom za obradu kreditnog zahteva i uplaćuje se unapred po odobrenju kredita. Pireus banka (zajedno sa Delta Generali osiguranjem) nudi mogućnost da se, uz rizik nezaposlenosti, dodatno ugovori i rizik tehnološkog viška uz doplatu od 30% , uz ograničenje da to pokriće može da bude ugovoreno za maksimum 20% od svih credit protection insurance (CPI) ugovora. Societe Generale sa Uniqa osiguranjem nudi polise za slučaj nezaposlenosti, ali njihovo ugovaranje nije obavezno. Dobar primer je saradnja GRAWE osiguranja sa Opportunity i NLB bankom gde se jednom polisom kolektivnog osiguranja pokriva rizik korisnika kredita. Čačanska banka takođe nudi polise GRAWE osiguranja čije ugovaranje nije obavezno, ali uz koju daje nižu kamatnu stopu.
Cena osiguranja za slučaj nezaposlenosti ipak može postati prilično ozbiljan trošak: ukoliko neka osiguravajuća kuća naplati 1% od iznosa kredita na ime osiguranja od nezaposlenosti, na npr. pozajmljenih milion dinara klijent će polisu plaćati 10 hiljada dinara godišnje dok ne isplati kredit. A pošto banke ovim proizvodom osiguravaju kredite sa maksimalnom rokom otplate od 10 godina, naš primer kaže da bi osiguranje od nezaposlenosti koštalo 100 hiljada dinara – što se kaže u popularnoj reklami, nije svejedno. Direktor Baslera Vladimir Medan, međutim, konstatuje da „cena polise nije toliko visoka koliko je visok rizik koji ta vrsta osiguranja pokriva. Upravo zbog posledica krize, smanjenja finansijske aktivnosti i nesigurnosti zaposlenja, svesni smo da ovaj proizvod nije trošak već interes svakog klijenta banke ili osiguravajuće kompanije.“ Njegove kolege iz AXA osiguranja, u pogledu visine rizika, podsećaju da je u našoj zemlji od 2008. godine i izbijanja globalne ekonomske krize, bez posla ostalo više od 350.000 ljudi. Na ovaj način, slažu se u Basleru i AXA osiguranju, osiguravajuće kompanije sa jedne strane doprinose održivosti finansijskog tržišta, a sa druge štite klijente, pružajući im pomoć u neprijatnim životnim situacijama.
Osiguranje zarade
Na stranim tržištima se onima koji bi eventualno mogli da ostanu bez posla nudi i osiguranje visine prihoda, ali su iskustva različita. Na primer, u Sjedinjenim Državama su takve ponude slavno propale. PayCheck Guardian polisa je za 70$ mesečno davala pravo na 1500$ pokrića tokom 6 meseci nezaposlenosti, ali je ponuda povučena sa tržišta 2009. pošto se ispostavilo da je uplaćuju oni koji su svesni da im preti velika opasnost da ostanu bez posla (negativna selekcija klijenata, rečeno jezikom osiguravajučih kuća). Hrabra ideja je i ponuda salary gap insurance (SGI), osiguranja do visine izgubljene zarade, namenjenog onima koji su otpušteni bez svoje krivice pa su primorani da prihvate manje plaćen posao. Iako SGI nije dobio podršku nijedne osiguravajuće kuće u SAD, na plodno tle naišao je u Holandiji, gde može da se ugovori isplata do 60% nekadašnje zarade na 6,12 ili 24 meseca. Šampion raznovrsne ponude u pogledu zaštite od nezaposlenosti je Britanija gde brojne osiguravajuće kompanije nude proizvode koji garantuju isplatu do polovine visine mesečne plate u trajanju do 12 meseci, a po ceni od nekoliko desetina funti mesečno.
Na domaćem tržištu takođe postoje osiguravajući proizvodi kojima je direktno ili indirektno moguće zaštititi prihode. “Kod riziko osiguranja života možemo govoriti o zaštiti prihoda, jer kada se desi osigurani slučaj, osigurana suma se isplaćuje članovima porodice. Time je osiguranik obezbedio primanja svoje porodice i u najtežim situacijama”, kažu u AXA osiguranju. Naravno, zaključuju, u razvijenim zemljama, gde je svest o osiguranju znatno razvijenija nego kod nas, osiguravajuće kuće imaju prostora da ovu oblast dodatno razviju i ponude proizvode kod kojih se direktno osigurava zarada, odnosno obezbeđuje pokriće ako osiguranik nije u mogućnosti da ostane u radnom odnosu i redovno prima svoju zaradu.
Kako sudbina „privatnog“ osiguranja protiv nezaposlenosti zavisi od razvijenosti finansijskog sistema i kulture osiguranja od zemlje do zemlje, evropska levica postavlja i pitanje da li građani Evropske unije i Evrozone, kada im se već smeši ispostavljanje računa za stvaranje čvršće monetarne i fiskalne unije, imaju pravo i na univerzalni mehanizam na nivou EU koji će im obezbediti kompenzaciju u slučaju nezaposlenosti. Mada je ova inicjativa tek u povoju, komesar za pitanja zapošljavanja Laslo Andor je, doduše oprezno, već izrazio svoju podršku.
Milica Rilak Finansije TOP