Za najveće proizvođače suncobrana letnja sezona zapravo počinje – zimi, kada se ugovaraju velike serije za proizvođače piva, sokova ili vode, čije će se reklamne poruke na ovaj način naći u baštama mnogobrojnih kafića i restorana. Cene suncobrana na domaćem tržištu kreću se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, pri čemu najskuplje kupuju uglavnom žene za svoje privatne bašte u ekskluzivnim krajevima grada. Najveći konkurenti domaćim proizvođačima su, pored Kineza, Bugari i Poljaci, koji su, po mišljenju naših sagovornika, iskoristili šansu koju smo mi propustili.
Iako nema more, Srbija leti postaje zemlja suncobrana, pre svega zahvaljujući baštama mnogobrojnih kafića i restorana od Subotice do Vranja. Ugostitelji mogu da ih nabave od domaćih proizvođača i distributera, mada ih u velikom broju slučajeva suncobranima snabdevaju veliki proizvođači pića kojima je to odlično marketinško sredstvo za direktnu komunikaciju sa klijentima. „Pored toga što su izuzetno korisni, suncobrani su i značajni nosioci poruka, te nam je jako bitno da budu postavljeni na strateški dobro odabranim mestima. To znači da dosta vodimo računa o lokaciji objekata u kojima se naši proizvodi prodaju, kao i o tome da obezbedimo dobru prodaju u njima. Naravno, povezivanje sa uglednom kompanijom i kvalitetnim brendovima i za lokale ima veliki značaj. U pivskoj industriji distribucija brendiranog materijala ovog tipa najviše zavisi od vremenskih uslova. Sezona u kojoj je prodaja piva na najvišem nivou traje od marta do oktobra, ali najveći deo suncobrana se distribuira u aprilu, maju i junu, odnosno pred početak i na samom početku letnje sezone”, kaže za B&F Dejan Kanazir, specijalista prodaje u kompaniji Carlsberg Srbija.
Leto počinje zimi
Za najveće proizvođače suncobrana letnja sezona zapravo počinje – zimi, kada se ugovaraju velike serije za proizvođače piva, sokova ili vode. Međutim, porudžbine takvog obima ne rade se u Srbiji. „Nijedan od postojećih proizvođača u zemlji nema dovoljno veliki kapacitet da odgovori zahtevima najvećih naručilaca. Takve serije se naručuju od ovlašćenih distributera ili najčešće direktno od proizvođača iz Bugarske i Poljske. Naravno, tu je i roba koja na veliko stiže iz daleke Kine, koja je kao i u većini sličnih slučajeva slabija po kvalitetu, ali zato ekonomski povoljnija“, naglašava Zoran Rikić, direktor beogradskog GMT Company, koje poseduje jedan od najvećih kapaciteta za proizvodnju suncobrana u regionu.
Ovo preduzeće postoji već dvadeset godina i osnovna delatnost mu je štampa na tekstilu, ali dodatno radi dopunu količina i rebrending suncobrana i tendi za proizvođače pića, kao i za banke i kompanije iz drugih industrija kada odluče da se reklamiraju i na ovaj način. Što se tiče cene, naš sagovornik navodi da se ona kreće već od 115 do 120 evra po komadu na porudžbine veće od hiljadu suncobrana.
Rikić ističe da je danas u Srbiji neophodno imati raznovsrnu ponudu jer bez takvog pristupa opstanak na tržištu nikome nije zagarantovan. Ipak, domaći proizvođači bi po njegovom mišljenju bili konkurentniji da se nije toliko kasnilo sa primenom regulative koja je ključna za razvoj malih i srednjih preduzeća, i kada bi u Srbiji postojali podsticajniji mehanizmi za podršku. „Zato ne čudi što su Bugari i Poljaci preuzeli primat u ovom poslu. Oni su imali mogućnosti da razviju celokupnu proizvodnju i relativno neometano ulažu u njen plasman“, kaže Rikić. S obzirom da određenu količinu suncobrana GMT tokom godine izveze u Italiju i Švajcarsku, tamošnja iskustva ukazuju na primetan trend da je u poslednjih nekoliko godina sve veće interesovanje za suncobrane koji su unikatno dizajnirani.
Kompanija Carlsberg Srbija nabavlja suncobrane od raznih proizvođača i iz različitih zemalja – Turske, Bugarske, Hrvatske, Poljske. „Svake godine kupimo nekoliko hiljada suncobrana. Ne postoji pravilo, niti je neophodno da se za sva tržišta nabavljaju isti modeli suncobrana, ali zato je važno da sva vizuelna rešenja moraju da budu standardizovana i odobrena od strane relevantnih predstavnika kompanije”, objašnjava Dejan Kanazir.
Mesto pod suncem i u hladu
Goran Kukić, direktor preduzeća Pravo mesto, poslednjih sedam godina distribuira luksuzne „tailor made“ suncobrane, posebno kreirane da mogu da se postavljaju u zaštićene istorijske gradske celine, bez ikakvog bušenja ili bilo kakvog drugačijeg menjanja okoline. „U takvim urbanističkim celinama, međutim, ugostitelji često koriste tende iako to ne bi smeli po urbanističkim i estetskim zahtevima, jer misle da će na taj način najbolje da uštede. Naši suncobrani se proizvode u Italiji po narudžbini i čekaju na isporuku oko dvadeset dana. Imaju visoku cenu, ali su u pogledu prostora koji pokrivaju, dizajna i kvaliteta izrade veoma isplativi. Primera radi, najveći suncobran koga imamo u ponudi pokriva stotinu kvadrata prostora na samo jednom štapu, pa je samim tim i njegova isplativost mnogo veća – to je površina koju inače pokriva oko 11 suncobrana standardne veličine tri sa tri. Ovakvi suncobrani su upravo dizajnerski proizvod sa patentiranim „multivalvola“ sistemom koji omogućava dvostruko veću otpornost na vetar, i na njih se po želji može montirati i čičak traka na koju bi se eventualno nastavila platenena ograda bašte“, naglašava Kukić.
U njegovoj ponudi ima modela čija se cena kreće i do nekoliko hiljada evra i njih je moguće uočiti u baštama nekih popularnih kafića u centru Beograda, ali i u privatnim vrtovima na Dedinju i Senjaku. „Iako naše suncobrane oglašavamo preko specijalističkih ugostiteljskih časopisa, privatna lica dolaze do nas isključivo preko sajta. To su po pravilu skoro uvek žene, koje tačno znaju šta žele za uređenje svoje privatne bašte. Što se ugostitelja tiče, oni uglavnom čekaju poslednji trenutak, pa se često dešava da naručuju suncobrane kada su sunčani dani već otpočeli“, kaže Kukić.
Baš zato što su letnje vrućine već u punom jeku potrebno je pronaći svoje mesto pod suncem i u hladu. U svakom slučaju, senka je uvek ista, bez obzira da li u ruci držite damski suncobran, ležite na plaži ili pijete pivo ispod razapetog platna površine jednog većeg stana.
Antička hladovina
Neizbežan letnji rekvizit, suncobran iliti parasol, izum je star više hiljada godina. Najstariji prikazi suncobrana pronađeni su na arheološkom nalazištu antičke prestonice Ninive, i može se videti da su oni tada bili isključivo namenjeni za ličnu upotrebu uglednih pojedinaca. Već u isklesanim scenama svakodnevnog života starih Egipćana moguće je uočiti šire platnene zaklone od sunca, stvorene da prave senku za veći broj ljudi. Razumljivo je što su suncobrani nastali upravo na tim prostorima, gde leta umeju da budu neumoljiva i gde je najvažnije skloniti se od žege na vreme.