“Kompjuter Votson je prvobitno razvijan kako bi prikupljao što tačnije odgovore na pitanja iz kviza ‘Jeopardy’ i to bez davanja komande, već samo na osnovu činjenice da razume pitanje – odnosno na isti način kao što se ponašaju i ljudi. Kompjuter je pobedio dvojicu bivših šampiona ovog kviza jer je, bez uključivanja na internet, imao pristup do 200 miliona stranica internet sadržaja, uključujući celokupnu Vikipediju, i tražio je odgovor koji je najviše puta označen kao tačan. Danas se, međutim, Votson koristi za mnogo važnije ciljeve. Jedan od njih je onkološka dijagostika, jer svaki pacijent osim uobičajenih ima i neke posebne simptome i tegobe, a lekari ne mogu da analiziraju svaki simptom ponaosob, niti da za svakog pacijenta odrede posebnu, individualnu terapiju. U skoroj budućnosti će osim kompjutera i drugi uređaji imati veštačku inteligenciju. Tako će, na primer, televizori pomoću senzora određivati visinu osobe koja je ušla u sobu i ako prepoznaju da je u pitanju dete – prikazivaće mu samo onaj program koji su za njega odabrali roditelji”, najavljuje Keri Holi (Kerrie Holley), inovator, konsultant i IBM-ov stručnjak, sa kojim razgovaramo o dometima veštačke inteligencije u neposrednoj budućnosti, koliko su poslovni modeli internet kompanija izmenili tradicionalno poimanje ekonomije i po čemu se genaracije mladih potrošača razlikuju od svih prethodnih.
Bif: Neke internet kompanije su toliko uspešne da njihov model poslovanja počinju da prihvataju i u realnom sektoru. Da li će se u budućnosti izgubiti granica između tradicionalnih i kompanija koje se bave internetom?
K. Holi: Za sada se internet kompanije mnogo razlikuju od tradicionalnih preduzeća, jer su im infrastruktura i model poslovanja drugačiji. Međutim, pokazalo se da neki njihovi principi, kao što je stalno učenje i ulaganje u razvoj svojih kadrova, daju veoma dobre rezultate u svim kompanijama. Ono što ostale firme mogu, i moraju da nauče od internet kompanija je da je najvažnije biti posvećen svojim korisnicima. Google je možda najbolji primer takvog pristupa – tamo se ne fokusiraju na kvartalne ciljeve, niti im je bitan kratoročan profit. Naprotiv, oni će se uvek pre odlučiti na konstantno unapređenje svojih usluga na uštrb zarade, ali će dugoročno gledano njihovi korisnici biti zadovoljni, i biće ih sve više. Tako, a ne na brzinu, se stvara pravi profit.
BiF: Da li sve veća dostupnost softvera i inovacija, pored dobrih strana, može da predstavlja i bezbednosnu pretnju?
K. Holi: Demokratizacija sadržaja svakako nije ništa loše, uostalom ona je uticala na unapređivanje naših znanja i samim tim na podizanje naših očekivanja od tehnologije, što je vodilo ka daljem razvoju. Sa druge strane, bezbednosnih problema je uvek bilo i biće ih, jer se sa napretkom tehnologije javljaju i novi načini za njenu zloupotrebu. Evo baš ovih dana su mediji dosta pisali o odluci doktora bivšeg potpredsednika SAD, Dika Čejnija, da njegov srčani implant diskonektuje sa interneta zbog rizika da se hakovanjem izvrši sofisticirani atentat. Na ovakvu opsanost je ukazano u jednoj epizodi popularne serije “Homeland”, u kojoj je potpresednik SAD ubijen upravo na takav način – hakerskim napadom na njegov pejsmejker. Posle emitovanja ove epizode mnogi su se pitali da li je to zaista moguće? Odgovor je – da, jer su novije verzije medicinskih uređaja online, mada je za ovakvu vrstu sajber napada potrebna odlična organizacija i logistika. Takođe je moguće “uhakovati” u nečiji auto i ubrzati ga ili skrenuti sa puta. Dakle, ove pretnje su stvarne, ali timovi stručnjaka konstantno rade na njihovom otklanjanju. Dokle god znate odakle vam pretnja dolazi možete je ukloniti. Bitno je da svi zajedno radimo na tome: korisnici da prijavljuju sve propuste koje uoče, a velike firme da rade na njihovoj popravci. To je inače praksa svih velikih IT kompanija, da plaćaju svojim korisnicima za otkrivanje raznih propusta na njihovim uređajima. Dakle, opasnosti postoje, kao što su uvek i postojale, ali to ne znači da razvoj tehnnologije treba dočekivati sa strepnjom. Naprotiv, s obzirom da se problemi otklanjaju velikom brzinom, sa napretkom tehnologije krećemo se ka sve bezbednijem društvu.
Bif: Suprotno mnogobrojnim kritikama da deca postaju ospednuta računarima i gedžetima, Vi ste u razgovoru za Chicago Tribune izneli stav da je poželjno da deca što ranije počnu da koriste računare, ali da ih treba edukovati da postanu proizvođači a ne potrošači IT tehologija. Kako naučiti decu da se bave korisnim stvarima na internetu?
K. Holi: Treba ih vaspitavati da žive zdravim životom ali ne i da budu odsečeni od tehnologije. Ja imam i tinejdžera i dete od šest godina, tako da znam o čemu pričam. Tinejdžera učim kako da odredi prioritete, dakle da prvo uradi domaći zadatak a da posle može da igra igrice. Mlađem detetu moram tačno da odredim koliko sati sme da igra igrice, jer ono mora i da se socijalizuje, da ima normalan društveni život. Ono što hoću da kažem je da svakom detetu treba pristupiti drugačije, ali da je najbitnije usaditi mu neke normalne vrednosti. Ja, na primer nisam protiv igranja igrica, jer mnoge od njih su korisne – uče vas da mislite, da stvarate, da pravite strategije. Dakle, i kada govorimo o rodteljskim strepnjama od prekomerne upotrebe tehnologija, važno je da znamo kako da iz tih interesovanja dobijemo ono najbolje za dete – igranje igrica može biti produktivno, ako dete usmerite kako treba.
BiF: S obzirom da se procenjuje da će IT zanimanja i u budućnosti biti veoma tražena, da li decu treba usmeravati u tom pravcu i pri izboru škole?
K. Holi: Svako treba da bira zanimanje prema onome šta voli i zašta ima talenta, ali ne treba zaboraviti da živimo u ekonomiji znanja. Naravno da su i obrazovanje i potrebe tržišta rada bitni, ali najvažnije je da volite ono što radite i da želite da se usavršavate. Mi smo, na primer, pre nekoliko godina u IBM-u zaposlili čoveka koji na studijama nije imao naročito dobre ocene – uglavnom sedmice i osmice, ali smo tokom razgovora za posao otkrili zašto je imao lošiji uspeh – on nije bio fokusiran na ocene, već na učenje. Takvi ljudi su nam potrebniji nego odlični đaci koji ne znaju da rešavaju probleme.
BiF: Kada već pominjemo znanje, objasnili ste nam da je Votson maltene sveznajući kompjuter. Kakvu će korist društvo imati od ovog i sličnih računara?
K. Holi: Kognitivni kopmjuteri mogu biti od višestruke koristi. Pomenuli smo njihovu medicinsku primenu, ali oni će se uskoro koristiti u mnogim segmentima svakodnevnog života. Na primer, zamislite da vas pri vožnji pametni telefon glasovno savetuje kuda da skrenete, jer je analizom brojnih podataka zaključio da se na putu kojim treba da prođete dogodila saobraćajna nesreća i da je zastoj. Ili još korisnije, zamislite da vaša kola mogu pomoću senzora da predvide da jurišate u direktni sudar i da sama skrenu sa puta kako bi vas spasila. Kognitivni kompjuteri bi trebalo da rade ono što očekujemo od ljudskog mozga, da analiziraju podatke i na osnovu njih da predviđaju šta treba uraditi. Kada nas ljudi pitaju da li to znači da ovi kompjuteri misle, odgovaramo sa “Ne, oni oponašaju proces mišljenja“. Jer, jedino ljudi mogu da misle i da postavljaju pitanja.
BiF: Koliko je IBM-u do sada pomogla Customer Experience lab koju je kompanija napravila za ispitivanje stavova korisnika?
K. Holi: Mnogo. Želeli smo da shvatimo kako naši korisnici razmišljaju i u tome smo uspeli. I ne samo to, dobili smo nove ideje. Na primer, u „Laboratoriji za inovacije“ smo povezali naše zaposlene i korisnike proizvoda, na nečemu što se zove „idea dating“, slično je kao „speed dating“ samo što osobe koje se sreću razmenjuju ideje. Pored toga što nas korisnici ponekad kritikuju i upućuju na ono što im je potrebno, pokazujemo im i neka nova istraživanja i tražimo njihovo mišljenje. Ovakva saradnja je veoma efikasna i čini nas na kraju sve zadovoljnima.
BiF: Da li je utemeljena ocena da su internet kompanije utabale put ka novom ekonomskom modelu, u kojem je potrošač zaista najbitniji?
K. Holi: Da, uočena je i promena među potrošačima – oni imaju moć, oni su informisani, svesni svojih prava i znaju da kompanije sa svojim obiljem proizvoda zapravo postoje baš zbog njih. Kod mladih su ove karakteristike još izraženije.
BiF: Po čemu se ta kategorija potrošača, koja je odarastala sa brzim internetom, razlikuje od ostalih?
K. Holi: Nisu svi ti mladi ljudi svuda isti, razlikuju se u zavisnosti iz koje kulture ili staleža dolaze. Istraživanja pokazuju da su u zapadnom svetu „milenijumci“ -dakle mladi koji ne pamte svet bez interneta, manje zainteresovani za zarađivanje i stvaranje velikih profita, međutim to nije sasvim istina jer imate siromašnu decu sa zapada kojima je novac bitan jer su iskusila nemaštinu. Ali ono što je zajedničko za mlade u svim zemljama sveta je da veoma vole tehnologiju, da su društvene mreže za njih odraz onoga što jesu. Neki to karakterišu kao narcisoidnost, ali to nije istina – oni su samo manje zabrinuti za svoju privatnost. I još jedna karakteristika, koja je važna poruka za kompanije: to su generacije potrošača koji žele da znate ko su, žele da ih zapamtite i da svoje proizvode što više personalizujete baš za njih.