Aleksandar Obradović, v.d. direktora Elektroprivrede Srbije, najavio je za 1. januar 2014. otvaranje još 30% tržišta električne energije za sve kupce (potrošače srednjeg napona) osim za domaćinstva i male kupce. Dakle, za privredu, tačnije za oko 320 kompanija. Od 1. januara 2015. sledi potpuna liberalizacija tržišta pri kojoj će i obična domaćinstva moći da biraju snabdevača električnom energijom, mada ona neće imati obavezu izlaska na otvoreno tržište.
Među jakim firmama EPS je već izgubio jednog potrošača, nemačku kompaniju Meser, koja je odlučila da se snabdeva od slovenačkog GENI-ja. Meser je inače veliki potrošač, koji troši oko pet odsto od ukupne potrošnje svih kupaca na otvorenom tržištu. Iz EPS-a kažu da ovaj klijent nije izgubljen i da će nastaviti da se bore da ga povrate. U međuvremenu nedavno osnovana kompanija EPS Snabdevanje će pokušavati da pridobije što veći broj nekadašnjih korisnika, mada kako kažu, ne računaju na istu brojku kao kada je EPS imao monopol.
Za to vreme trebalo bi da bude gotova reorganizacija, odnosno korporativizacija ovog nekada javnog preduzeća, kako bi bilo konkurentno na otvorenom tržištu. „Ovaj sistem ovde je napravljen da bude netransparentan, i nije mi jasno kako i ranije mediji nisu detaljnije istraživali poslovanje EPS-a. Ali sada su druga vremena. Cilj nam je da promenimo način poslovanja u kojem se ne zna ko je za šta odgovoran i ko dobro radi a ko loše“, rekao je v.d. direktora na sastanku sa medijima, i dodao da on nema kontrolu nad firmama ćerkama EPS-a, i da se ne može tačno utvrditi ko je za šta u ovoj kompaniji nadležan. Ali neke stvari se polako menjaju. „Nekada je bila jeres reći da EPS treba da bude profitabilan, ali danas evo radimo u tom cilju“, tvrdi Obradović.
Čemu služi EPS Snabdevanje
Baš zbog liberalizacije tržišta, kaže on, moralo se napraviti EPS Snabdevanje, čiju svrhu ni dan danas, mnogi građani ne razumeju. Razdvajanje poslovanja EPS-a od snabdevanja električnom energijom je u skladu sa direktivama EU jer će se tako omogućiti da mrežu koriste i EPS-ovi konkurenti a da Snabdevanje zapravo samo prodaje robu koje ovo preduzeće proizvodi. Mrežarina, odnosno korišćenje infrastrukture, biće naplaćivano svim igračima na tržištu po istoj ceni, međutim ne i u svim regionima jednako. Tu se javlja veliki problem.
„Mrežarina će biti određivana prema elektro kapacitetima koje određeni kraj zemlje poseduje. Po ovom kriterijumu najjeftiniji su ujedno i najrazvijeniji, odnosno Beograd (EDB) i Vojvodina (Elektrovojvodina), tako da, ako računamo na to da će mrežarina biti ugrađena u cenu električne energije, izgleda da će se u svih pet regiona Srbije, koji imaju svoja preduzeća, cena struje razlikovati. Najgore je to što će u siromašnijim regijama cena struje biti veća, što će u određenoj meri demoralisati otvaranje preduzeća, a posebno izgradnju novih fabrika. Tako bi u Surčinu i Trgovištu cena struje mogla da se razlikuje i za 20%, u korist beogradske opštine. Da se ovo ne bi dogodilo, trebalo bi osnovati jedno preduzeće koje bi objedinilo ovih 5“, kaže Obradović.
Dakle, bez obzira sa kojim snabdevačem strujom ste potpisali ugovor, uskoro biste mogli da se nađete u situaciji da račun za jednu firmu u Beogradu plaćate upadljivo manje nego npr za njen ogranak u Nišu.
Struja mora da se plaća kao i telefon
Što se tiče konkurencije, iz EPS-a tvrde da od GENI-ja očekuju agresivan start na tržištu, ali da će dobra konkurencija biti i firme poput Rudnapa isl. Na pitanje da li će poput hrvatskih kolega zbog oštre konkurencije snižavati cene (u Hrvatskoj su one pale za 10%) u EPS-u kažu da niske cene nisu jedino što privlači kupce i da njima nije u interesu da privuku sve kupce, već najpre redovne platiše i velike potrošače.
Uostalom, tvrde iz EPS-a, iako konkurenciju trenutno čini 30 firmi, zbog problema sa naplatom i poimanja struje u našoj zemlji kao prirodno date, mnogi strani snabdevači neće se zaletati na naše tržište.
EPS-u sada predstoji reogranizacija, privlačenje klijenata i ušteda. Do sada su izračunali da bi samo na centralizaciji kompanije mogli da uštede 3 miliona evra, međutim kako kažu zadržaće i neke stare navike kao što je socijalno poslovanje u slučaju zadržavanja „na plati“ zaposlenih na Kosovu i Metohiji.
„Pre neki dan smo čitali da je jedan dužnik na radnike EPS-a koji su došli da mu isključe struju nasrnuo sekirom. U našem narodu se smatra da je struja nešto što prirodno imamo, i što ne moramo da plaćamo, ali nije tako, proces proizvodnje struje nije ni jednostavan ni jeftin. Neplaćanjem struje potencijalno lišavate zarade brojne ljude – od rukovodstva kompanije do rudara koji svojim fizičkim radom obezbeđuje proizvodnju električne enerigje. Napad radnika EPS-a sekirom je isto što bi moglo biti i nastranje na radnika Telenora koji vam je isključio telefon zato što niste platili račun. Isto je i sa medijskim tekstovima koji konstantno najavljuju seču struje, kao da je to nešto drugačije od sečenja telefona, na primer“, apelovao je Aleksandar Obradović na potrošače i medije da redefinišu svoj stav prema ovom starom javnom preduzeću a novom akcionarskom društvu.