Drejk Benet, kolumnista Blumberga, navodi nekoliko razloga zbog čega je koncept „kancelarija otvorenih ziodova“ ne samo nezdrav, već dovodi do lošijih radnih rezultata i smanjenja koncentracije zaposlenih (a upravo zbog toga su i uvedene).
„Kao i mnogi ljudi u svetu ja radim u otvorenoj kancelariji. Pred mojim očima su dugački redovi zajedničkog novinarskog deska. To znači, da sam u svakom trenutku u radijusu otprilike tri tuceta telefonskih razgovora koje mogu da čujem, a da ne govorimo o kancelarijskim mašinama. Tu je i šest TV ekrana, koji su doduše utišani, ali na kojima se non-stop prikazuju vesti iz sveta“, nabraja Benet. Jedan od argumenata u korist uvođenja otvorenih kancelarija bio je i taj da one pružaju osećaj jednakosti među svima. To je Beneta podsetilo na jednu kratku priču Kurta Vonegata smeštenu u distopijskoj budućnosti u kojoj su svi ljudi jednaki, mentalno i fizički: inteligentniji ljudi bili su primorani da nose male predajnike u ušima koji u intervalima od po 20 sekundi ispuštaju ometajuće zvukove radi sprečavanja normalnog toka misli.
Najnovija studija obavljena na 40.000 radnika u otvorenim kancelarijama u SAD pokazala je da su zaposleni u ovakvom radnom okruženju manje motivisani i srećni od njihovih kolega koji rade u „staromodnom“ poslovnom prostoru. Ispitanici su odgovarali da su „dobijene koristi od povećane interakcije mnogo manje od loših efekata povećane buke i smanjene privatnosti“. S druge strane, navodi Benet, u stručnoj literaturi ne postoiji niti jedno istraživanje koje bi potkrepilo tezu zagovornika otvorenih kancelarija o „povećanoj motivaciji i radnom učinku“. Jedno drugačije istraživanje uključivalo je i eksperiment u kome je 40 kancelarijskih radnika bilo izloženo zvucima snimljenim u otvorneim kancelarijama, a kasnije su bili zamoljeni da reše niz glavolomki. Ova grupa ispitanika odustajala je od rešavanja zadataka mnogo ranije od kontrolne grupe koja nije bila izložena kancelarijskim zvucima.
I na kraju, psiholozi kažu i da su razgovori zaposlenih vođeni u otvorenim kancelarijama isključivo površne prirode, jer su oni svesni da njihove reči može da čuje skoro bilo ko i ne žele da ze izlažu tom „riziku“. Sasvim je normalno da pojedinci u velikom broju kolega biraju osobe kojima su u većoj ili manjoj meri sklone, tako da u vodu pada i argument o većoj i kvalitetnijoj interakciji među ljudima.
Izvor: Bloomberg