Dok se zbog špijuniranja produbljuje diplomatski jaz između Nemačke i SAD, Dojče Telekom (čijih 32% je u vlasništvu države) se javio da u saradnji sa telekomunikacionim kompanijama “preuzme” internet iz ruku stranaca i hostuje ga na lokalu.
Međutim, takav, lokalni internet ne bi radio kada bi Nemci tražili sadržaje koji su na serverima u inostranstvu, kao što su Fejsbuk ili Google. Ova inicijativa u sukobu je sa suštinom interneta – decentralizacijom, koja ne priznaje državne granice.
Ako i neke druge zemlje budu pratile primer Nemačke, javiće se opasnost od “balkanizacije” interneta koja bi mogla narušiti otvorenost i dostupnost informacija.
Za sada ovakve kontrole interneta ne postoje u razvijenim demokratijama, već su viđene samo u režimima poput kineskog, iranskog i sl.
Iako je verovatno reakcija na otkriće da je NSA špijunirala kako obične nemačke građane tako i samu kancelarku, mnogi međutim osuđuju ovaj potez Dojče Telekoma. Među njima je i Klaus Landefeld iz neprofitne organizacije DE-CIX Internet exchange point koji kaže da je više od 90% internet saobraćaja u Nemačkoj i sada unutar njenih granica, da za podizanjem zidova nema potrebe.
Drugi kritičari ovog predloga naglašavaju da Dojče Telekom na njemu samo hoće da zaradi.
Bez obzira na motiv, ipak se postavlja pitanje da li je uopšte moguće ovo uraditi, s obzirom na činjenicu da internet nije građen na osnovu nacionalnih ograničenja. Internet kompanije operišu sa ogromnom količinom podataka u data centrima za koje se lokacije ne biraju na osnovu blizine korisnika, već na osnovu kriterijuma kao što su jeftina struja, hladnija klima i brz internet.
To znači da ako neko iz Minhena preko Fejsbuka četuje sa nekim udaljenim npr 500 km u Berlinu, ovaj saobraćaj će verovatno ići preko Oregona u Severnoj Karolini ili nekog drugog data centra koji koristi ova kompanija.
Jedini način da se ta praksa izmeni je da Nemačka zahteva lokalni hosting vebsajtova, što je prema oceni analitičara suviše drastičan potez.
Malo umerenije rešenje bilo bi da se na nivou EU usvoje novi zakoni o zaštiti podataka koji bi ograničavali zloupotrebu odataka o ličnosti sa interneta, za šta se izgleda zalažu nemački i francuski šefovi država.
Izvor. Biznis Insajder